Косово није Србија: Вучић спреман да преда националне интересе?

Српска влада, налазећи се под јаким притиском, не иде у корак са вољом српског народа. У датој ситуацији важно је схватити шта је стратешки интерес Русије: подржати политичку елиту, која има врло индиректан однос према Србији и Русији и може се променити у сваком моменту, или заштитити народ који вековима сматрамо нашом блиском браћом. У сваком случају, када буде падао последњи српски бастион, по овом питању последња реч о Косову неће бити донета у Београду него у Москви, стоји у анализи руске ТВ Цариград

(ТВ Цариград)

Дубоке контрадикције, акумулиране  последње деценије у српском друштву, полако излазе на површину. Медији извештавају да је по први пут у савременој историји Србије стварна опасност да се руководство земље сложи са признањем отцепљења Косова и Метохије.

Забринутост је увећала патриотска Демократска странка Србије која сумњичи председника државе Александра Вучића да намерава предају за све Србе свете земље. У изјави, коју су потписали бројни представници српске јавности, постоје страховања за будућност региона:

„Будуће генерације неће постати несрећније ако ми оставимо то питање нерешено, али ће сигурно постати несрећније ако ми и себе и њих обешчастимо навек тиме што се одричемо Косова и Метохије, своје части и свога Јерусалима. То никада није учинио ниједан народ. Сагласивши се са таквим преседаном, Србија би свим Србима нанела срамоту а себи задала смртни ударац.“

Смртоносни ударац – то је можда најтачнија дефиниција за могуће признавање независности Космета од стране Београда. У једном од интервјуа Вучић није искључио могућност да Србија неће спречити Косово да добије столицу у УН-у. И сада може бити потписан такозвани Општи споразум о нормализацији односа између Србије и Косова, који треба да  измени карактер односа међу Београдом и Приштином.

Председник се налази под огромним притиском: с једне стране, Запад тражи признање независности ове покрајине а са друге стране је српски народ који му не би опростио такав потез и можда би било покренуто питање његове смене. Не искључују се могућни масовни немири ни државни удар.

Принципијелну позицију по овом питању заузима Српска православна Црква. Један од потписника Апела – митрополит црногорско-приморски Амфилохије – уверен је да је Србија потиснута на исти пут као и Црна Гора која је недавно насилно прикључена НАТО пакту.

„Свима је добро познато каква је позиција наших главних непријатеља – НАТО и САД – и у односу на Србију и у односу на Црну Гору. Они су успели да присиле црногорске власти да се одрекну порекла своје државности. Сада то исто захтевају од Вучића и од Србије. Нажалост, такав пут, који Вучић бира у својим политичким комбинаторикама и неповерење у мере и кораке које предузима јесу главни мотиви за израду овог Апела.“

Србија се заиста налази у непријатељском окружењу. Са свих страна, дуж њених граница налазе се чланице НАТО, организације која је пре 19 година бомбардовала Србију, као и Црну Гору чије је руководство учинило овај бивши део Југославије 29. чланом НАТО алијансе.
Вучић током своје политичке каријере покушава да балансира између Запада са једне стране и српског народа и Русије са друге. У последње време су притисци на Београд по питању Косова изразито повећани и постоји могућност да се Вучић преда. Тада би последња шанса за очување свете косовске земље за Србе била тешка реч Русије.

Но и ту није све тако једноставно. Москви ће бити тешко да помогне Србима у косовском питању ако се од њих окрене Београд.

Стеван Гајић

Доктор политичких наука, сарадник београдског Института за европске студије Стеван Гајић сматра да треба раздвојити вољу власти Србије од воље народа: „Што се Русије тиче, нас забрињава изјава председника Путина о томе да ће Русија бити сагласна са било којом одлуком Београда о Косову. То допушта могућност да се Москва, уколико званични Београд донесе антидржавотворну одлуку, сложи с таквом одлуком, јер би то био званични став Србије.“

Српска влада, налазећи се под јаким притиском, не иде у корак са вољом српског народа. У датој ситуацији важно је схватити шта је стратешки интерес Русије: подржати политичку елиту, која има врло индиректан однос према Србији и Русији и може се променити у сваком моменту, или заштитити народ који вековима сматрамо нашом блиском браћом. У сваком случају, када буде падао последњи српски бастион, по овом питању коначна одлука о Косову неће бити донета у Београду него у Москви. А она мора бити прецизно одмерена.

Са руског посрбили: Стефан Космајац/Стање ствари

ИСПРАВКА: Промењен је сам крај овог чланка 15. 1. 2018. у 14:48 – хвала коментаторима Данилу (што је указао на проблем) и Дубињину (што је дао решење).

Categories: Посрбљено

Tags: Александар Вучић, ДСС, КиМ, Стеван Гајић, апел за одбрану КиМ, митрополит Амфилохије