Уредник емисије „Руски одговор“ ТВ Цариград Андреј Атанасијев прво је подсетио на Апел за одбрану Косова и Метохије, а онда додао: „Смртни удар је најбољи опис за могуће признање Косова од стране Београда. У једном интервјуу Вучић није искључио могућност да Србија неће спречавати да Косово добије столицу у УН.“
Атанасијев је подвукао да се на председника Вучића врши огроман притисак: „С једне стране, Запад захтева признање Косова и Метохије, с друге стране српски народ му неће опростити такав корак, и можда ће бити покренуто питање импичмента (опозива), а нису искључени ни масовни протести или чак државни преврат.“
Аутор емисије наводи да јасну и принципијелну позицију има СПЦ: „Један од потписника апела, митрополит црногорско-приморски Амфилохије, уверен је да Србију гурају да иде истим путем као Црна Гора, која је недавно била насилно увучена у НАТО.“
Погледајте цео прилог, са преводом на српски језик:
Наслов и опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Свака српска борба: за Републику Српску, положај Срба у Црној Гори, историјску Црну Гору, историјску правду поводом злочиначког бомбардовања Југославије, сјећање на српску борбу и жртву у свим ослободилачким ратовима које смо водили, уважавање наших жртава – све би било обесмишљеном ако бисмо предали нашу завјетну земљу, исходиште нашег националног бића. Међутим, прича о борби за КиМ увијек мора бити стављена у шири контекст – како смо то дошли овдје гдје смо дошли и које су могућности да се извучемо из наметнуте ситуације? Арбереши, како су се у средњем вијеку називали Албанци, припадали су источноромејској односно византијској култури. На основу анализи лексике Албанци су примили хришћанство прије Бугара и Мађара. Као што каже митрополит Амфилохије ни њима не одговара садашња власт на КиМ. Створена насилно, резултатом агресије, такозвана Република Косово добила је огроман значај поставши прекретница у свјетској политици. показавши у којој мјери Запад губи могућност реализације политички одрживог пројекта. Тачније, он није заинтересован за пројекте који су у интересу народа већ жели само да створи кризу и оствари тренутни интерес. Гурнувши свијет у цивилизајски бездан Запад очигледно није био свјестан да историја “не прашта” цивилизајски неодрживе пројекте. Но. да не дужим, о овоме се бави један од мојих будћих текстова остављам простор за даље коментарисање и отварам распараву. Као много пута до сада потребна нам је трезвеност, храбро срце, слога, национа стратегија и вјера!