Југословенски идентитет данас ништа више не може да значи, јер као такав пре омета него што помаже чак и такозваним „помиритељским“ тенденцијама у још такозванијем „региону“. То не значи да нови интеграциони процеси нису могући, напротив – они су неопходни, али на новим, у основи културно-цивилизацијским темељима
Владимир Коларић
Године која је управо започела навршава се век од стварања Југославије, што је прилика не толико за сумирање једног историјског периода, колико за ослобађање од одређених колективних илузија и започињање једног новог, надајмо се успешнијег, историјског циклуса.
Зачараност југословенским пројектом као да нас и даље омета у погледу на будућност, као и у озбиљној и осмишљеној акцији стварања те будућности, јер једина будућност која долази сама је смрт.
Свако велико стваралаштво почива на жртви, али само ако је жртва освештана, односно осмишљена на одговарајући начин. Жртвовање српског народа у Првом светском раду данас је лако могуће тумачити као обману, која је величанствену победу претворила у један суштински, идентитетски и културно-цивилизацијски пораз. Жртвовање Срба у Другом светском рату имало је размере масовног покоља од стране земаља Запада, тако и од „братских“ народа. Али и од стране једне, макар привидно са „Истока“, увезене идеологије.
Имунитет српског народа, његова способност да одговори на спољашње али и унутрашње изазове, као да су после југословенског искуства сведени на минимум. После свих заноса и свих експеримената, једини континуитет и једина трајна одредница српског идентитета остаје Црква и један необичан тип прото-националне свести, који као да никад није дорастао до националног, до те мере да нам се понекад чини да би такво дорастање за њега било погубно. Или су нас само научили да нам се тако чини.
Југословенски идентитет данас ништа више не може да значи, јер као такав пре омета него што помаже чак и такозваним „помиритељским“ тенденцијама у још такозванијем „региону“. То не значи да нови интеграциони процеси нису могући, напротив – они су неопходни, али на новим, у основи културно-цивилизацијским темељима.
Јасно је да за Србе антиколонијална борба не може значити ништа друго него борбу за ослобођење и уједињење. Она поседује снажан аутономизам у односу на све глобалне пројекте и јаку социјалну компоненту, али само у смислу уком се категорије самосталности и независности, као и социјалне правде, не темеље на поновном опробавању већ усахлих идеолошких образаца, него на грађењу на основама сопственог културно-цивилизацијског круга.
Поштанска марка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца
Срби у овој борби немају шта да изгубе, осим ако су и даље заглупљени данајским даровима са Запада, који се све више откривају не само као окови, него и оруђе смрти.
Време је да се ствара свет у коме ћемо се осећати као код куће, свесни наравно тога да је овај свет у својој основи ветрометина, а да нам је права кућа негде – или тачније некада – другде.
Права кућа за Србе стога једино може бити Црква, може бити Тело Христово, као што је одувек и била, без обзира на све (само)обмане и на данашњу привидну беду постојања. А на овом свету Срби једино могу бити деца светлости, јер кад то нису онда су ништа. То је једноставно њихов завет, њихов начин да учествују у овом свету, уместо да само таворе.
Срби су можда већ покренули нешто, и у себи и за друге, а да тога још нису ни свесни.
А то нешто би морала бити једна нова слобода, а никако ново ропство, макар и под именом националног, јер и оно у одређеном паковању може да буде још само један од радосно примљених данајских дарова са Запада.
Наш избор је једноставан – између живота и смрти.
Не бисмо смели толико дуго да се премишљамо. Ако се премишљамо, питање је да ли уопште желимо да живимо. А не желети да се живи, то је најгори од свих избора, који укида све остале.
Али то долази. Ослушните. Не затварајте очи. То долази, у светлости… Само што није.
Послушајте још
„Барбарогеније децивилизатор“ Љубомира Мицића, радио-драма, Драмски програм Радио Београда, у драматизацији Владимира Коларића
Прочитајте још
Постаните приложник-сувласник Стања ствари!
Поштовани читаоче,
Ваш и наш сајт објављује критичке, ауторске текстове и преводе који се односе на српско стање ствари, српске друштвене, политичке, економске, верске и културне прилике, као и на најважнија дешавања широм света.
Сви садржаји на нашем сајту доступни су бесплатно.
Стога вас молимо за помоћ, како бисмо остали независни од било ког центра моћи и како бисмо суштински унапредили рад нашег заједничког пројекта – српског Стања ствари.
Како нам све можете помоћи прочитајте на ОВОЈ СТРАНИЦИ.
Такође, молимо вас да се претплатите на нашу мејлинг листу (лева колона на сајту), прикључите нашој страници на Фејсбуку и/или налогу на Твитеру.
Categories: Забрањено са Владимиром Коларићем
Оставите коментар