Драгослав Бокан: Трагично несхваћени говор српског патријарха у Бањалуци

Ако сам за нешто сигуран када је реч о чврстини вере архијереја Српске Православне Цркве, то је да међу њима нема никог стварно блиског унији са римокатолицима, (скоро па) ниједног „екуменског епископа“, а да не говоримо о некаквој „спремности за издају Старе Србије“

Патријарх Иринеј (Извор: ФБ профил Драгослава Бокана)

У Бањалуци, на најсветији дан (државотворности) Републике Српске, на литургији је српски патријарх говорио о очувању Косова и Метохије и том приликом изразито похвалио труд и напоре српског председника по том питању. Користио је чак и израз „лавовска борба“ Александра Вучића, „човека кога нам је подарио Господ“ – „за српски народ, а посебно за мученичко и страдално Косово и Метохију“.

То је одмах изазвало лавину (већински негативних) коментара политиком обузетих посматрача и импровизованих „аналитичара опште праксе“.
Брдо са страшћу баченог камења је сручено на лик и дело нашег патријарха, са бесмисленом оптужбом да се он, тиме, наводно „укључује у српске међупартијске борбе (на режимску страну)“ и клеветом како је реч о тобожњем „удвориштву“, „недостатку храбрости и патриотизма“, „претеривању“ и сличним „гресима“ нашег духовног пастира…

Ми, ако смо стварно озбиљни људи и нешто знамо о животу, не смемо да гледамо ништа заиста важно ВАН КОНТЕКСТА, само по себи, јер тиме потпуно промашујемо тему.
И сада ћу овде сажето изнети о чему је ту у ствари реч, све чудећи се овако пренагљеним и промашеним реакцијама иначе интелигентних људи (онда када нису опијени политикантским поједностављивањима). Да нам не би промакла најважнија димензија ове вишесмислене, мудре патријархове беседе која није уопште тако супротна (као што се тврди) изјавама митрополита Црногорско-приморског Амфилохија и његовом ставу према Косову и људима (на власти) у чијим је рукама српски кључ за отварање ове, за нас већ дуже времена затворене браве.

А контекстуални оквир ове патријархове далекосежне и далекометне изјаве је у томе да то није никакав ретроактиван, сумирајући коментар („шта је било до сада“), већ динамичко упућивање на то „шта ће тек бити“, иако патријарх у свом говору формално користи садашње време.

Дакле, основна референца патријархове беседе није у томе да се поменути и похваљени председник Вучић окити црквеним признањем за оно што је до сада урадио. Никако.
Овде није у питању опис његовог досадашњег рада, већ је (многима невидљива) оштрица оваквог метода обраћања усмерена ка ономе што ће „тек да буде“ и мора да се баш тако (лавовски и херојски) безусловно одигра.

Каже се – „избориће се!“, „одупреће се силним ветровима нашег времена“.
То је, превасходно, ОХРАБРЕЊЕ, у форми реторичког питања: „Је л’ да да ћеш урадити све као лав?“
Овако се, по древном рецепту, даје могућност похваљеном (и најодговорнијем) да покаже да може да уради праву ствар.
Оставља му се могућност да то уради. Јер ће се, иначе, овакав његов подржавалац и поштовалац разочарати и зачудити много више од осталих ако „од Господа послати државник“ то не уради…

Извор: Вечерње новости

Често ми се учини да испод танке покожице вербалног патриотизма код многих међу нама (у овом случају: нападача на свог јединог патријарха) стоји потпуна равнодушност према заветним питањима, као да, у ствари, и желе да Александар Вучић коначно и конкретно преда Косово и Метохију. Јер би се тако (нашом државном капитулацијом) у потпуности доказала њихова теза и надобудна увереност о томе да је „све већ готово“, „продато и предато“, док се „несрећном српском народу само замазују очи“…

Овакав очински захтеван и родитељски похвалан став нашег пастира на осмовековном трону Светог Саве, исто тако, није никакав сарказам, већ прави правцати УЛТИМАТУМ, прецизно усмерен ка будућем понашању наших државника (председника и његових најближих сарадника)!

Ту, у беседи, постоји и специфичан драмски моменат – по логици: „иако многи не верују, ја сам уверен да се ми никада нећемо одрећи наше Свете Земље“ – и тиме се доследно наставља читава серија сличних обраћања и изјава Његове Светости, српског патријарха, на тему Старе Србије и њене неупитне важности за наш народ и у историји (у времену) и у вечности…

Зато поново прочитајте или погледајте ову празничну патријархову беседу са независне бањалучке и српске осматрачнице према српској Светој Земљи.
Ту се одмах препознаје (ко има очи да види, уши да чује и мозак да разуме) онако обавезујући тон и садржај ове посебне посланице.
И видећете, и чућете, и разумећете овај суптилни ултиматум, по логици очинског охрабрења према детету (заблуделом и покајања жељном): „Ја знам да ти можеш, да желиш да урадиш најбоље!“ и: „Немој да ме разочараш, јер верујем у тебе!“.
А ту је, малчице, и оно кад група опасних људи уђе код потенцијално непослушног члана заједнице и севне очима према њему, уз речи: „Ти си добар човек… Момци нећемо га дирати, нема разлога. Он је, кажем, јако добар човек. И он ће да нам помогне… Је л’ да да ћеш нам помоћи, и себи и нама… Паметан си човек, ниси наиван. Разумеш ти све…“

А на другој страни имамо суштински веома сличан ултиматум, само у негативном облику. И у њему се говори најоштријим речима о улози актуелног председника Србије по питању будућег статуса Косова…
Али би исти тај „Амфилохије“ био срећан да буде демантован другачијим (позитивнијим и храбријим) потезима и акцијама оног кога тако жестоко критикује.
Јер своје речи почиње, нимало случајно, са: „СТРАХУЈЕМ ДА ЋЕ… „
Значи: „Надам се да грешим“, како стоји у невидљивој загради овог „негативног ултиматума“.

На тај начин је фокус потенцијалног српског јединства по овом питању свесно померен „ка будућем“.

Завештани смисао ће се у својој пунини тек показати, говоре нам и патријархове и митрополитове речи.

Тако да смо, у ствари, у кратком року добили један позитиван и један негативан ултиматум српских архијереја усмерен ка политичким и државним лидерима, најодговорнијима за будући расплет стања у Старој Србији и, уопште, нашој Отаџбини.

Водећи људи Српске Православне Цркве су ту попут „активних стрела“ које имају енергију утицаја (на будуће догађаје), а не пасивног регистровања садашњег стања ствари.

ТО СУ ЖИВИ ПОЗИВИ И ЈАВНИ ПРИЗИВИ, А НЕ ПРАЗНЕ ДЕФИНИЦИЈЕ И ЈАЛОВИ ЗАКЉУЧЦИ.

Уосталом, видећете и сами шта се ту све догађа, испод сјајног паковања наизглед тако различитих (чак супротних) реакција. Зато што смо одувек, а посебно последњих година и месеци, сведоци чврстог јединства свих носиоца „митри“ и „панагија“ у нашој Цркви, одувек и заувек најпоузданијем чувару косовско-метохијског срца Србије.

Живи били па видели.

P. S. 
Патријарх српски, господин Иринеј, сад о Божићу:
„… Знамо да је на Косову и Метохији остао наш напаћени народ да мученички исповеда своју свету православну веру и храбро сведочи своје српско име. Знамо, као што и они знају, и не заборављамо ништа од свега тога – јер су Косово и Метохија наш Јерусалим, наша Света Земља…
И зато можемо да, заједно са псалмопојцем Давидом, молитвено обећамо: ‘Ако заборавим тебе, Јерусалиме, ако заборавим тебе, Косово и Метохијо, нека ме заборави десница моја’…
Ништа нам неће вредети ни држава, ни уређени градови и села, ни економски напредак (коме толико тежимо), нити сва добра овога света – ако као народ постепено, али сигурно нестајемо…“

Треба ли још нешто додати овоме?

P. P. S. 
Ако сам за нешто сигуран када је реч о чврстини вере архијереја Српске Православне Цркве, то је да међу њима нема никог стварно блиског унији са римокатолицима, (скоро па) ниједног „екуменског епископа“, а да не говоримо о некаквој „спремности за издају Старе Србије“.
Таквог нема испод мантија и крстова Српске Православне Цркве.
Нема и неће га ни бити.
Како то не разумемо, опијени и отровани лажима које се сручују на нас са свих страна?…

Опрема: Стање ствари

(Фејсбук страница Драгослава Бокана)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , , ,

13 replies

  1. Бог благосиља сваког Србина
    који нема вјере у Турчина!

    Бог благосиља сваког Србина
    који нема вјере у Латина!

    Бог благосиља сваког Србина
    који нема вјере у Невјеру!

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

  2. Ако сам добро схватио господине Бокан, ви сте потписник апела за очување Косова и Метохије…Ууупсс, нисте, трагично несхватање и мене грешног увртложило је у себе… Или је обрнуто – нисте потписник апела јер вас је понело трагично несхватање онога што апел јесте….Као што већ негде написах – Богоугодна и истиноносна Божићна посланица многопоштованог Патријарха српског, једнако је радосна као што је трагичан “ акатист “ издајнику из чипуљића, “ служен “ у Бањалуци. Власт јесте од Свемилосног Бога, али властодршци, често бива, сатаном су причешћени, и по Божјем допуштењу, злодрже власт и зловладају…

    Свиђа ми се

  3. “ У начелу свака власт је од Бога. Али власт може бити по благослову Божијем или по допуштењу (попуштењу) од Бога“. Дакле, кад се народ побуни против Бога тада Бог допусти (попусти) народу да му буде како жели. Срби несрећни зашто тражите правду Божију а одричете Бога ? Покајте се за ваше богоотступништво, за богоотпадништво, покајте се због затирања вере прадедовске, истински се покајте, плачите и ридајте, иначе иде одмазда од Срба светитеља. да се затре накот безбожнички. Само од Бога и Срба светитеља може доћи Србији благослов а не од криминалних протува узурпатора Трона Светог Саве. Да би Бог помогао мора се у Бога веровати срцем а не лепим празним речима раскошним оделима и одеждама. Срби, одбацили сте и одбацујете Бога зато вас газе непријатељи ваши и посађују у прах кости ваше, и смеју вам се суседи и ругају вам се непријатељи, јер ви газите светињу Божију, ругате се побожноме и честитоме, подсмевате се поштеноме. Бог све види нећете избећи Суд одмазде Божје за правду. Докле год се срцем не покајете за богоотпадништво, за абортусе, за курвања, за клевете потказивања убијања крађе пијанства, лаж, за одпад од Светог Саве ка ватикану бићете лажни Срби, са лажним Патријархом лажним властодршцима, лажним животом, јер вам „више омиље лаж од истине“. Покајте се Срби док времена имате после ћете се горко кајати али помоћи неће бити.

    Свиђа ми се

  4. Bokan je stari reketaš i kriminalac. Opljačkao novosadskog biznismena Tomislava Djordjevića, nebrojenim ljudima dužan, krao pare, pozajmljivao i nije nikad vraćao… i sad takav treba da pravda patrijarha i da se gura tu nešto i izigrava nekakvog pravoslavca?! Sklanjajte tu spodobu Bokana od crkve da ne kalja obraz i ugled crkvenim velikodostojnicima.

    Свиђа ми се

  5. Ako polako, bez strasti, pročitate šta je Bokan napisao videćete da je čovek u pravu. I da to, kako on celu situaciju tumači, treba da bude naš opšti, srpski stav, bez obzira, da li se baš potpuno sa njim slažemo… Ne zato što ga je Bokan dao, već zato što je on, po mom mišljenju, jedini ispravan. Jer, ako nemamo opšti, jedinstven stav oko najbitnijih, suštinskih tema – nemamo duhovni kompas, onda nismo narod nego obična gomila… A da bi bili narod a ne gomila trebalo bi da imamo makar jednu ličnost sa neprikosnovenim autoritetom, koju ćemo da poštujemo i koju nećemo odmah „pljuvati“, često ne razumevajući dubinu problema ili neke izjave, misleći da smo veći umovi i patriote od nje. A ako ta ličnost nije Patrijarh Srpski, ko je onda?
    A pričati o ličnosti autora teksta a ne o onom šta on kaže je već pogrešan put (uvek, a naročito kod ovako važne teme) koji pokazuje da „kritičari“ ili ne mogu, ili neće da razumeju šta je „pisac hteo da kaže“…

    Свиђа ми се

  6. Предлажем “Стању ствари“ да склони коментар овог сикофанта што се потписује као “Fokan“. Коментар је злурад и ништаван.

    p.s.

    Срећна Нова Српска!

    Свиђа ми се

  7. @ Порфирије Петрович

    У праву сте да коментар „Fokan“-a излази из оног што је утврђена политика Стања ствари, али неки људи очито злоупотребљавају чињеницу да коментари иду аутоматски.

    Уместо брисања, преносимо одговор г. Бокана на овакве и сличне оптужбе, које се сада не појављују први пут:

    https://stanjestvari.com/2018/01/14/bokan-o-kleveti/

    ПС. Срећно и вама Ново лето! 🙂

    Liked by 1 person

  8. За Понтија Пилата:

    ….. pa su angažovali TV reditelja i „patriotu“ Dragoslava Bokana da „porazgovara“ s Đorđevićem. Ovaj je to bukvalno i uradio, pa je sa nekim „crvenim beretkama“ upao u njegovu kuću u Bukovcu kod Novog Sada i ceo dan maltretirao preduzetnika i njegovu porodicu, navodno vezane za stolice, kako bi on i njegovi nalogodavci „podelili štetu“. Policija je prekinula ovu seansu, a Đorđević je pobegao u London.

    << VREME | BR 1023 | 12. AVGUST 2010.

    http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=945132

    Свиђа ми се

  9. Какав је то народ када не разуме свог патријарха?
    Какав је то патријарх када је потребан тумач за његове изјаве?

    Шта ту није јасно?

    Црни Гавро Сићево,
    црни Гавро Суково,
    црни Гавро Јовање,
    само црно страдање.

    Црни Гавро Словенка,
    црни Гавро Иванка,
    црни Гавро Јустина,
    плус два грешна сина.

    А коме и даље није јасно, нека пита парапсихолога Бокана, да му све разјасни детаљно.

    Свиђа ми се

  10. Владимир Челекетић
    “Да додам, ово превазилази и менталну гимнастику Цвијановића кад правда и „објашњава“ Вучићеву политику. Овакве будалаштине ни он не пише. Он бар толико запетља ствар да увек може да се вади како га нису разумели.
    Но, оно што је овде битно јесте да ово само још једном показује да сви српски родољупци имају једну заједничку особину. И они који су за Вучића, Шешеља и СПС и ови Дверачко-ДСС-овски, „интелектуални“и „православни“, а то је да они ВЕРУЈУ. Они у политици траже оно у шта ће ВЕРОВАТИ, а не доказе и аргументе. Зато Цвијановићи и Бокани могу овако да их шалтају неограничено.“

    Свиђа ми се

  11. Смири се, Драгославе. Смири се и помоли се.
    Али пре тога огледало одложи у најудаљенији кутак свог ормара.
    Провалили су те и стално те хватају на исту фору. Боцну те у твоју слабост, у несмиреност твог „ја па ја“, и оставе те да бескрајно верглаш о себи. Тад си јалов и безопасан за њих, бескористан за све друге, па и за себе самог. То им је много лакше и рентабилније него да те хапсе, туку, уцењују и преваспитавају. Они желе да твоја хипертрофирана биографијица остане твој једини сценарио и твој једини филм, а ти да будеш њен вечни заробљеник.
    Победа над сопственим егом, над тим малим помахниталим „ја“, била би твоја најважнија победа у животу.
    Тек онда би дошли до правог изражаја твоји огромни, и несумњиви, квалитети и врлине.
    Тек онда ти не би могли ништа.
    Тек онда би могао дати оно што је свету послато кроз тебе.
    Ако се смириш, схватићеш.
    Ако се не смириш, остаћеш само послуга бескрајног низа твојих погрешних мецена.

    Свиђа ми се

  12. „Такозване ситне душе хране се, као кокошке, на ђубриштима туђих живота.
    Кљуцају и кокодачу чим наиђу на зрно или мрву наше слабости.“ (Душко Радовић, „Београде, добро јутро“)

    Свиђа ми се

  13. Gospodin Bokan kao I patrijarh Irinej znaju odlicno da se ne obracaju doktorima filosofije vec narodnim masama ciji domet su rialiti programi I SNS demagogija. Prema tome, oni znaju da ce izreceno biti shvaceno kao otvorena podrska Vucicu, a nikako kao stilska figura. Toliko naivni nisu. Ovo nategnuto tumacenje Bokanovo samo dovodi u pitanje njegove istinske namere ili zadatak. Patrijarh je katastrofalno pogresio, otvoreno podrzao veleizdaju i nema nacina da se to relativizuje nekom akademskom gimnastikom. Iz ovoga se moze izaci samo sazivanjem Sabora i stavom koji ce biti jasan i svakom verniku i poremecenom vodji i njegovim hendikepiranim glasacima i besprizornim evrofanaticima.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s