УОЧИ БОЖИЋА
На земљи тишина царује –
Гле, Божје Благодети!
У селу малишан умује –
С ким се поиграти?
Јеромонах Роман (Матјушин)
С оцем да удариш у трк?
Отац ти је, није друг.
И већ на трем стао зврк
И осврће се укруг.
Завејало баш, завејало,
Зна се, није узалуд:
Заискрило утихло село,
Јануарска блиста ћуд.
Као у бајци или у сну –
Тако се лако дише!
Чист је ваздух, и снег је чист ту,
Чистом душом одише!
СНЕГ
Негде славља, негде се ватромети чују!
Немиран народ, мамурлук влада.
А негде ходају-скитају – митингују…
А снег пада, пада, пада, пада.
А онамо су праведника заточили,
За оног рекли – забас’о јада.
А негде су летови отказани били…
А снег пада, пада, пада, пада.
А којегде и неправду понеки хвали,
Она је сада – једина нада!
Зар је избор – „рак је риба кад рибе фали“?
А снег пада, пада, пада, пада.
Нестајемо! Заробљени у своме дому!
Даље? Као Лот што бежи, страда?
Нема спаса! Сви се улагују Содоми!
А снег пада, пада, пада, пада.
Куд год да погледаш – брига свој лик не крије,
И нигде криваца – гле тог јада!
Јер просто људима стало до Бога није.
И снег пада, пада, пада, пада.
Са руског препевала: Мирјана Маринковић, проф.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ
Categories: Посрбљено
Оставите коментар