У петак, 5. децембра, у Београду, одржана је конференција за штампу на којој је представљен Апел за одбрану Косова и Метохије. У документу се српске власти позивају да не настављају, према оцени аутора Апела, неодговорну политику према којој „процес сецесије Косова и Метохије [добија] забрињавајући замах.“ Документ је, за сада, потписало 178 личности а од Божића, 7. јануара, биће омогућено да се преко интернет сајта „Не одустајемо“ (www.neodustajemo.rs) пружи подршка петицији

Конференција на којој је представљен Апел за одбрану КиМ: Часлав Копривица, Милош Ковић, Мило Ломпар (с лева на десно); Фото: Медија центар

На конференцији за новинаре су говорили професори Милош Ковић, Часлав Копривица и Мило Ломпар.

Присутнима се први обратио Милош Ковић, професор на Филозофском факултету у Београду и председник политичког савета Демократске странке Србије. Он је указао да од конференције Апел за одбрану Косова и Метохије постаје јаван документ.

Он је, како је објаснио Ковић, потекао у оквирима Политичког савета ДСС-а али он (више) није страначки документ. Међу 178 иницијалних потписника, разјаснио је, налазе се и бројне личности који нису непосредно повезане са било којом политичком странком.

Према Ковићевим речима Апел је одговор једног дела овдашње јавности на „двосмислене и узнемирујуће“ поруке које стижу из кругова српске управљачке елите у вези са Косовом и Метохијом. Речено је, подсетио је, да ће се према Преговарачком оквиру из 2014. овај процес окончати потписивањем правно обавезујућег споразума између представника Београда и Приштине. Поред тога, од највиших државних званичника је наговештено да ће Србија под одређеним условима бити спремна да прихвати столицу за Косово у Уједињеним нацијама.

Ковић је указао да се од стране државних званичника и код једног дела академске и медијске елите инсистира на томе да Срби требају да се одрекну митова као и да Србија нема деце за нове ратове. Указао је да се тиме ваљда сугерише да Београд нема довољно деце за војевање док нас се грачаничка деца ваљда уопште не тичу.

Милош Ковић (Фото: Медија центар)

Према Ковићевим речима, Апелом је указано да је политика неотпора према „косовском питању“ далеко одмакла али да је могуће и нужно овај процес зауставити. Он је навео да нам историјско искуство, разум и познавање међународних односа сугеришу да разрешење конфликта треба одгодити до промене међународних прилика када се он може разрешити договором заинтересованих страна који би представљао компромис. Постоје, подсетио је Ковић, такви конфликти у међународној политици, попут статуса Јерусалима и „кипарскоg питањa“, тако да евентуална српска тежња да се делује на сличан начин не би била без преседана. То би, према Ковићевом уверењу, учиниле и личности попут Николе Пашића, Милована Миловановића, Јована Ристића или Илије Гарашанина од којих би свакако могли да се учимо дипломатској и државотворној вештини.

Договор, подвукао је Ковић, мора бити компромисни резултат преговора Срба и Албанаца који не би једној страни донео све док би друга све изгубила. За Србе је то, према Ковићевом суду, питање елементарне грађанске солидарности са нашим суграђанима и сународницима на Косову и Метохији. Подсетио је да Срби јужно од Ибра живе у гету.

Нагласио је да је питање неодустајања од Косова и Метохије морално, економско и духовно питање за српску заједницу пошто се Косово и Метохија налазе у средишту српског идентитета већ више столећа.

Ковић је укратко анализирао састав потписника Апела: ту је готово стотину доктора наука, 11 архијереја Српске православне цркве, преко шездесет професора универзитета и више академика.

Нагласио је да ће од Божића преко интернет сајта заинтересовани бити у могућности да се придруже овом Апелу. „Желимо да наши суграђани мисле на Божић на своје сународнике“, нагласио је Ковић.

Разјаснио је укратко и „цурење“ овог документа у јавност пре његовог обнародњавања. Један потписник, како је рекао, „оптужен“ је да је аутор Апела а медији који су ту дезинформацију објавили нису били вољни да објаве и демантиј.

На крају свог излагања Ковић је рекао да ће Апел бити објављен у дневним новинама „Политика“ 6. јануара на плаћеном простору. Позвао је сународнике и суграђане да пруже подршку овом документу који према његовим речима има свесрпски карактер, тиче се свих Срба као и грађана Србије који нису српске народности.

Реч је потом узео професор Мило Ломпар. Према његовим речима овај Апел има укључујући карактер, његови потписници не желе за себе никакав посебан статус већ желе да јавност позове власти да коригују политички правац према Косову и Метохији да он буде морално одговоран, политички целисходан и да одговара најдубљим историјским засадима нашег народа.

Мило Ломпар (Фото: Медија центар)

Ломпар је указао да, у условима изражене медијске потиснутости носиоца оваквих идеја, хоћемо да покажемо да грађанска и академска јавност која је против оваквог курса косовске политике није малобројна. Ломпар је указао да је овим Апелом наглашена битна културна компонента косовскометохијског питања за српски идентитет. Према његовом суду текст Апела је одмерено написан.

Он је подвукао да не треба изоловати актуелни тренутак из историјске генезе косовскометохијског питања и да је то заправо оно на чему садашњи властодршци постојано инсистирају. Ломпар је своје излагање закључио речима да потписом овог Апела и подршком политичких идеја које он артикулише ми показујемо солидарност према сународницима на Косову и Метохији, али и солидарност са ониме што је темељ српског националног и историјског идентитета.

После Мила Ломпара говорио је професор Часлав Копривица. Он је подсетио да је последњих неколико деценија било више Апела који су се бавили Косовом и Метохијом али да за разлику од њих овај Апел има превентивну намену, то јест да покушава да артикулише реакцију на оно што је најављено у јавној сфери, али што још увек није до краја спроведено.

Часлав Копривица (Фото: Медија центар)

Копривица је разјаснио да оваквим документом не може да се врате Косово и Метохија у уставно-политички оквир српске државе што је, према његовом суду, циљ који је неупитан.

Али се подршком идејама које он артикулише, према његовим речима, инсистира на промени политике којом би се Србија одрекла од онога што је тренутно њен једини адут а то је чињеница да је према међународном праву територија Косова и Метохије и даље територија Републике Србије без обзира на то што албански терористи и њима подложно становништво на том простору остварују фактичку контролу.

Копривица је указао да је половином прошле године прокламован циљ да се трајно разреши питање Косова и Метохије тако што би се признале политичке тежње побуњеника на Косову и Метохији и политичка формација коју су ти терористи успели да успоставе.

Он је нагласио да, насупрот унутрашњег дијалогу који представља једну шараду и чији је крајњи исход унапред познат и наговештен од онога ко га је тобоже покренуо, потписници Апела желе да силом свести спрече меродавну српску руку да стави потпис испод онога што би трајно онемогућило да се оно што је силом отето на било који начин врати.

Копривица је проценио да ништа што ће можда бити изгледније после оваквог потписа, као што је чланство у Европској унији или нешто слично, није вредно одрицања од Косова и Метохије и наших сународника и суграђана, српске и албанске народности.

На крају излагања, Милош Ковић је додао да је идеја водиља овог Апела уверење како је заједнички живот могућ и пожељан. Према његовим речима, овај Апел артикулише идеју вере у могућност заједничког живота и договора. Балкански народи, како је рекао, морају да схвате да су усмерени једни на друге у остварењу заједничке добробити. Такође је истакао да, према његовом суду, већ делује новинска кампања усмерена на сузбијање права да се јавно говори. Овај Апел, служи и да се стане у одбрану права на јавно изражавање политичког става, закључио је Ковић.

Након ових излагања уследила су питања новинара. У одговорима на њих разјашњено је више тема везаних и за сам документ и за „косовску политику“ (на питања новинара углавном је одговарао Милош Ковић, а у овом извештају биће наведена садржина одговора без дијалошке форме).

Разјашњено је да овај Апел није укључивање у тобожњи унутрашњи дијалог јер се, према Ковићевом суду, он накарадно спроводи – несразмерна пажња државних медија посвећена је позивима да се одрекнемо митова, односно Косовског завета. Он је навео како је овде реч о илузорном циљу – оно што овакви позиви евентуално могу да постигну јесте смена једног државнотворног мита другим, неоколонијалним, митом о Европској унији.

Према његовом одговору није изненађен релативно слабим одјеком у јавности јер се тек почело са презентовањем овог документа.

Ковић је такође одговорио да је овај Апел превасходно намењен српској јавности и да, према његовом суду, „косовско питање“ не могу да разрешавају стране амбасаде или велике силе већ грађани Републике Србије српске и албанске народности. „Нисмо за делегирање савести или памети било којој великој сили“, подвукао је Ковић.

Коментаришући питање да ли постоји опасност да се овај документ у региону протумачи као „Меморандум 2“ и да доведе до поновног разбукватања фобије о тобожњој великосрпској опасности, Ковић је рекао како је Апел позив на регионални мир. Према његовом уверењу кључно је очување граница како би се широм региона очувао мир. Стога је косовско питање и регионално питање јер оно указује на великоалбанске тежње и другим државама које могу постати мета ириденте. Стога би свако тумачење овог документа као некаквог „великосрпског политичког програма“ било неоправдано и злонамерно. То што су међу његовим потписницима и Срби изван Србије указује да је свим Србима стало до Косова и Метохије а не само онима који живе у Србији.

Ломпар је навео да универзитетској заједници није као таквој упућен позив да узме учешће у унутрашњем дијалогу већ да је за сада реч о иступима појединаца који су и учесници академског живота.

Одговарајући на питање о евентуалним ефектима Ковић је указао да је кључна намера подстаћи изјашњавање грађана о кључним питањима а да ће се у будућности видети у ком правцу ће се развијати ситуација.

Пише: Милош Милојевић

Прочитајте још

• Апел за одбрану Косова и Метохије
• Нећемо да издамо: Косово и Метохија нису изгубљени
• Милош Ковић: Како и зашто је настао Апел за одбрану Косова и Метохије
• Милош Ковић: Срамоту због одрицања од заветног Косова и Метохије не бисмо могли да оперемо
• Мило Ломпар: Промена свести као подлога за одлуке у вези са Косовом и Метохијом
• Часлав Д. Копривица: Косово – шест стољећа, три дуга, једна суштина
• Представљање Политичког савета ДСС-а

Погледајте још

Categories: Вести над вестима

Tags: КиМ, Косовско питање, Мило Ломпар, Милош Ковић, Милош Милојевић, Часлав Копривица, апел за одбрану КиМ