И у Паризу је Комнен покушавао да од рушења спасе Његошеву задужбину, цркву посвећену Светом Петру Цетињском на Ловћену, те да морачки храм – у свету познат по неимарским и сликарским подухватима – скупа са осталим културним и природним добрима Мораче, заштити од потопа. Али, од лажи је истином бранио и српски народ, посебно током НАТО агресије и потоњег отимања Косова и Метохије…

Комнен Бећировић на извору Мораче

Упркос чињеници да “гази” девету деценију живота, књижевник Комнен Бећировић наставља борбу за спас наших највећих духовних, природних и националних вредности.

Није се поколебао ни када се, пре много година, из дивљине Љевишта крај Мораче преселио на обале Сене, у Град светлости. И у Паризу је Комнен покушавао да од рушења спасе Његошеву задужбину, цркву посвећену Светом Петру Цетињском на Ловћену, те да морачки храм – у свету познат по неимарским и сликарским подухватима – скупа са осталим културним и природним добрима Мораче, заштити од потопа. Али, од лажи је истином бранио и српски народ, посебно током НАТО агресије и потоњег отимања Косова и Метохије…

– Храм нисмо успели да сачувамо на Ловћену, али је заувек остао у нашој души јер је, надахнувши читаву литературу, васкрсао у неколико места по српским земљама. Што се тиче Мораче, иако се још нисмо изборили за њен спас, она се баштином потврдила и у светским оквирима, те заслужила да се уврсти међу највећа добра човечанства под заштитом Унеска. Нажалост, црногорска влада никако да је кандидује, већ очајнички по свету тражи инвеститоре за кобни пројекат изградње брана и електрана – указује Бећировић.

Комнен Бећировић поред рушевина Његошеве капеле, 2002.

Саговорник “Новости” се присећа и једног давног априлског јутра током којег је од највећег еколога друге половине 20. века Франца Вебера – док су се верали уз морачке кланце – чуо да је за њега река Морача Бетовенова симфонија, а њен кањон својеврсна катедрала вечности! Чак је и немачки географ Бернхард Шварц, читав век пре реченог Вебера, надахнуто проценио и рекао да се ради о “бисеру Црне Горе”…

За Шварца је, дакако, већ касно, али је Вебер 2004. – из руку митрополита Амфилохија – примио Орден Светог Саве, управо због истрајног заузимања за спас Мораче и косметских храмова.

Франц Вебер и Комнен Већировић у Љевиштима, 2004.

– Иако је зашао у дубоку старост, сваки пут кад разговарамо он ме пита за Морачу и не одустаје од борбе да јој се укине својеврсна смртна пресуда, донета још у Брозово време, све док не буде проглашена националним парком и стављена на листу Унеска – закључује Бећировић.

ОРДЕН

Митрополит Амфилохије је одликовао и Комнена Бећировића, а Орден Светог Петра Цетињског му је – како је истакнуто у образложењу – додељен за несебичну љубав према православљу, те за животно дело посвећено косовском завету и заштити Његошеве, ловћенске светиње…

Комнен Бећировић прима орден од митрополита Амфилохија

БОЈ

– Не смемо заборавити да је последњи бој за Косово трајао 500 година. Све док у нашој души не изгубимо Косово, као што га наши преци вековима не изгубише, док га на крају и не повратише, оно је наше. Дакле, у души Косово, као што назвах и први том моје “Косовске трилогије”, објављен пре више од деценије и по у Паризу – истиче Бећировић.

Велиша Кадић
Наслов и опрема: Стање ствари
(Вечерње новости, 31. 12. 2017)

Categories: Преносимо

Tags: Његош, Велиша Кадић, КиМ, Комнен Бећировић, Ловћен, Морача, Црна Гора