Баба-Росе, нажалост, више нема, и путници намерници су све ређи, само се избори умножавају и живот чине садржајнијим и веселијим. И појавио се кандидат који је одмах почео да обећава изградњу обданишта, школе, дома здравља, клинички центар, махалу на води, фонтану са обилним водоскоцима и мост који не води никуд

Извор: Фејсбук

У махали Кукулинци, у једном јужноморавском селу, живела је извесна баба-Роса, паметна је то жена била, Бог да јој душу прости. Била је позната по томе што је скоро таманила лекове. Чим наиђе на неку пилулу, прашак или сируп одмах је на брзину и прилично алаво све гутала а да никада није ни питала чему то служи, или затражила гутљај воде да лек лакше прође. Када су јој скренули пажњу да то није добро за здравља, одговарале би:

– Шта вам је децо, па лекови се ваљда и пију за добро здравље. Наздравље! И прегурала је стоту остављајући за собом светао пример исправног начина исхране.

Данас, када се неки путник намерник задеси у махали, гостољубиви домаћини, њих укупно тринаест, пошто пролазнику назову Бога и пожеле добродошлицу, обавезно позову на чашицу ракије и партијицу разговора.

– Хвала – обично би одговорио путник – не могу ракију, пијем лекове.

– Имамо и лекове, заграјали би мештани, као да су очекивали такав одговор.

Баба-Росе, нажалост, више нема, и путници намерници су све ређи, само се избори умножавају и живот чине садржајнијим и веселијим.

У моди је, прича се у махали, избор за градоначелника престонице. Како махала Кукулинци није ни село, ни град, а најмање престоница, закључено је да на челу махале не би могао бити градоначелник. Међутим, како се без неког вође не може, а у питању је махала, неки махер би сасвим одговарао.

И појавио се кандидат који је одмах почео да обећава изградњу обданишта, школе, дома здравља, клинички центар, махалу на води, фонтану са обилним водоскоцима и мост који не води никуд.

– Шта ће нам мост кад немамо ни реку, а фонтана тражи воду која нам недостаје и за пиће а камоли да оперемо руке пре и после јела – завапили су мештани.

– Који ће вам андрак вода кад ионако пијете само лекове, а гурате стоту – одбрусио би им кандидат за место махера. Ни на крај памети вам није колико оптерећујете пензиони фонд који и без вас једва саставља крај са крајем. Ни прстом нисте мрднули да изградите елементарне инфраструктурне објекте. Немате ни канализацију него поради себе идете у чичино или иза ћошка најближе штале због чега вас говеда гледају са презиром јер им загађујете говеђу околину. Живела Србија!

Схвативши да им се за вођу нуди човек са којим ће тешко изаћи на крај, мештани, потенцијални бирачи, осмислише план по коме ће се за помоћ обратити једином правом заступнику сељачких интереса, господину Маријану Ристчевићу. Његови су духовити наступи у Скупштини толико ушли у моду, поготову код нас сељака, да сваки његов посланички иступ већ називамо „мода Маријанова“.

Надамо се да ће нас то заштитити од оваквих кандидата.

Уколико наши планови не би постигли очекиване резултате – кажу грађани махале Кукулинци – спремни смо да изађемо на улице, блокирамо међународне коридоре од десет па надаље и кренемо у Европу где су нам већ саопштили да нас једва чекају, да им недостајемо и не крију да им фалимо. Најискреније нам поручују: још нам само ви фалите!

Живела покојна баба-Роса, паметна је то жена била, Бог да јој душу прости.

Categories: Сатиристика

Tags: Драгослав Пакић, сатира