Ознаке

, , , ,

Црна Гора је добила међународни код за црногорски језик у оквиру ИСО међународног стандарда, саопштио је на конференцији за новинаре директор Националне библиотеке Црне Горе „Ђурђе Црнојевић“ Богић Ракочевић. Ознака за црногорски језик биће ЦНР

Богић Ракочевић (Aрхивска фотографија)

Богић Ракочевић истиче да је Вашингтон не само признао постојање црногорског језика него и потврдио да он није варијанта српског језика, како је доскоро истицано.

„Ово је заиста лепа вест за нас. Уједињени саветодавни комитет за кодификацију језика, са седиштем у Конгресној библиотеци у Вашингтону, одобрио је захтев библиотеке за дефинисање кода за црногорски језик. Ознака за црногорски језик биће ЦНР, назив на енглеском ‘montenegrian’, на француском ‘montenegrin’, а у оригиналу ‘црногорски језик’“, рекао је Ракочевић, преноси Цетињски лист.

Према његовим речима, ИСО 639 таблице биће ажуриране у недељама које следе.

„Ово је нарочито важно за систем кодирања и каталогизације књига“, истакао је Ракочевић.

Ово је, према речима некадашње директорке Националне библиотеке „Ђурђе Црнојевић“ Јелене Ђуровић, значајна вест за академску заједницу, као и за црногорску културу уопште.

„Национална библиотека је спроводила скоро десет година опсежне активности на добијању овог кода. Ово је веома важно за међународну размену библиографских информација. Исплатило се наше стрпљење, упорност и чврсто уверење да ћемо добити међународни код за наш језик“, истакла је Ђуровићева.

Први писани захтев за доделу међународног кода библиотека је упутила Техничком комитету ИСО 639 у јулу 2008. године, а комплетну документацију проследила у Вашингтон у септембру 2015. године.

Захтев је, након бројних процедура, одобрен тек у петак, 8. децембра 2017. године.

(РТС, 12. 12. 2017)

Матија Бећковић: Изгледа да највећи српски лингвисти нису знали којим језиком говоре

Академик Матија Бећковић изјавио је поводом међународне кодификације црногорског језика у Вашингтону да изгледа да најпознатији лингвисти, који су деценијама водили катедру Српског језика у Београду и били Црногорци, нису знали којим језиком говоре.

Матија Бећковић (Фото: in4s.net)

„Али, Американци знају боље него они“, рекао је Бећковић за „Вечерње новости“.

Он је навео да су међу предавачима катедре Српског језика били писац граматике и Његошевог рјечника Радомир Алексић, аутори правописа српског језика Драгољуб Петровић, Драго Ћупић, Светозар Стијовић и многи други.

Лингвиста са катедре Српског језика Филолошког факултета у Београду Михајло Шћепановић оцијенио је да је црногорски језик политичка категорија.

„Оно што није познато у светској лингвистици ни код једног језика, десило се српском језику. На једном делу своје говорне територије, у оквиру политичких, авнојевских граница, проглашен је неки нови језик“, истакао је Шћепановић.

Он је нагласио да „онако како су лингвистички кројачи црногорског језика замислили“, тај језик не може да научи ниједна црногорска баба која је говорила српским језиком цијели живот.

„То је зато што је веома тешко `убости` та два нова слова у нормативну номенклатуру српског језичког израза, а да не дође до неразумљивости“, каже Шћепановић.

Предсједник Одбора за стандардизацију српског језика Срето Танасић рекао је да је признање црногорског језика у супротности са Европском повељом о језицима, гдје је речено шта је језик, а шта дијалекат.

„То што је признато, јесте само име, и из угла науке ништа не мења. Тако су у Дејтону дали ново име српском језику, који говоре муслимани Бошњаци, али ни уз сав труд не може се направити ни минимална разлика у односу на српски језик“, навео је Танасић.

Он је истакао да је на Одбору и земљи Србији да се боре за статус српског језика у Црној Гори, јер се, уз све притиске који су на њих вршени, дупло више грађана изјаснило да им је српски матерњи језик.

Јелица Стојановић из Одјељења за српски језик и јужнословенску књижевност Филозофског факултета у Никшићу сматра да је у Црној Гори учињено насиље над науком, над српским језиком, његовим именом и суштином, као и над историјским континуитетом и насљеђем, те да се све ово протеклих година прославља и обиљежава као фарса.

„Црна Гора слави исконструисану стварност, покушавајући да прогласи неистину као истину, а имала би чиме да се поноси, да говори великим српским језиком дуге историје и традиције. Српским језиком су писали великани попут Његоша, коме званична Црна Гора хоће да узме језик“, оцијенила је Стојановићева.

Декан Факултета црногорског језика на Цетињу Аднан Чиргић изјавио је да додјељивање међународног кода представља „један од највећих празника за „монтенегристику“.

„Тај дан би требало прогласити даном црногорског језика“, сматра Чиргић.

САД, које су црногорском језику додијелиле међународни код, безуспјешно су чак три пута покушавале да кодификују амерички језик.

Извор: СРНА

(Јадовно 1941, 13. 12. 2017)

Advertisements