Човек не може а да не размишља о чињеници да ми не умемо ни у Цркви да се научимо колико смо једни другима потребни. Колико успех сваког од нас зависи од успеха оних поред њега.
Можда најчувенији групни портрет у светској уметности, Рембрантова „Ноћна стража“ у Националном музеју у Амстердаму постављена је у истој сали са још неколико групних портрета, рађених мање више у исто време. Око чувеног ремек-дела тиска се маса људи, осталим сликама лакше је прићи.
С једне стране заједничко сагледавање свих ових слика помаже човеку да схвати Рембрантову генијалност. До које мере се он издваја међу осталим сјајним уметницима.
С друге стране јавља нам се и питање да ли би и тако генијални сликар дошао до висина које остављају човека без даха да му у успону нису помогли покушаји многих око њега.
Упорно заборављамо колико смо ми повезани видљивим и невидљивим везама једни са другима, са својом околином, са својим прецима, са целим светом, сви заједно са Богом.
Кад смо вратили своју државу нисмо за кратко време до почетка разорних светских ратова који су нас највише коштали успели да разрадимо довољно успешне и трајне начине повезивања. Балкански индивидуализам показао се као штетнији од других који су имали неки системски коректив.
Успех појединаца код нас обично се дешава не због других него упркос другима и види се од околине више као добитак на лутрији него као плод континуитета и повезаности са целином из које се црпи снага и креативност.
Ако неко може да нас научи томе како да опстанемо као успешни појединци у заједници то је Црква, али Црква мора убрзано да ради на томе да постане истинска а не само декларативна заједница у којој се поштује личност.
Нису све групне слике у сали са Ноћном стражом генијалне, али на свима се види задовољство и понос учесника због припадања групи, заједници као и труд да се изборе за своју личну непоновљивост. Свакога од њих понаособ али и уметника који их је сликао за памћење.
(Фејсбук страница ђакона Ненада Илића)
Categories: Преносимо
“Нису све групне слике у сали са Ноћном стражом генијалне, али на свима се види задовољство и понос учесника због припадања групи, …”
“Ноћна стража” је слика која приказује оптужбу за заверу, убиство и охолост и лицемерје, препознавање убица, повлашћених група људи, страх од освете … Нема задовољства и поноса због припадања групи …
Веома ми се допао ђаконов текст. На генијалној Рембрантовој слици и ја видим задовољне и поносне људе који су ангажовали сликара да овековечи њихов заједнички пројект, подухват, идеју.
Мислим да и уредништво, сарадници и власници СТАЊА СТВАРИ могу
бити задовољни и поносни сајтом кога одликује смирена лепота, прегледност и ангажованост.
“…Балкански индивидуализам показао се као штетнији од других који су имали неки системски коректив“.
Да, део истине је сигурно у томе, јер системски коректив у Холандији јесте делом био дошао и од Цркве – али не од римокатоличке (као, уосталом што не би могао ни од православне – да је била присутна), него протестантске која није била стриктно хијерархијски уређена.. али главни део је дало друштво у (невољној и принудној) координацији са природом. Земљиште је било великим делом подводно – мочварно, и да би га се одводњавало била је неопходна сарадња великог броја земљовласника/…радника у копању непрегледне мреже канала за одводњавање (систем спојених судова), изградња великог броја ветрењача – пумпи за одводњавање и пребацивање воде по потреби са једне стране на другу, уз непрекидно ДОГОВАРАЊЕ и склапање компромиса у циљу општег добра. Резултат је био систем огромног броја “шаховских поља“ одводњеног земљишта погодног за земљорадњу (“полдери“) сваки од по неколико хектара – али у бројности од хиљада и хиљада. То је требало некако стално одржавати – а за то су била организована удружења која су о томе уводила строга правила и водила рачуна… То је принцип који се назвао “полдерисање“ и одржао се у добрим делом у друштву и привреди и до данашњих дана: струковна удружења – синдикати – локалне самоуправе – политичке партије – локалне и централне власти стално преговарају, склапајући компромисе се договарају и тако се гура мање-више напред.
Насупрот томе – сетите се оне српске : “да комшији цркне крава“, или “Господе, избиј ми једно око“ (да комшији избијеш оба)…
Видите – у систему полдера је то немогуће – јер ако се због мог немара/нерада/намере комшији поплави његова њива и пропадне му жетва и удави му се стока, поплавиће се и моја, па ћу и ја скапати од глади.
После скоро пола века живота у Холандији, читајући чланак ђакона Илића и размишљајући о балканском индивидуализму (прецизније речено: тупавом егоизму) и његовој штетности по друштво и државу, могу само да се сложим са оним Киплинговим:
“OH, East is East, and West is West, and never the twain shall meet“.
“Објављено: 2. мај 2015.
РУСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА ТРАЖИ СПАЈАЊЕ „елемената монархије и социјализма”
Руководилац Одељења Руске православне цркве за односе са друштвом – протојереј Всеволод Чапљин – изјавио је да је данашњој Русији потребан политички систем који би у себи објединио елементе монархије и социјализма.
„Нашој земљи су потребни истовремено елементи чврсте централизације власти и социјална држава. Државност, праведност и солидарност – то су три вредности на којима треба да почива државно уређење. То би – нагласио је Чапљин – спојило монархију и социјализам”.
Чапљин се на садашњој високој функцији унутар РПЦ налази већ дуже од шест година. Наглашено се бави рашчишћавањем пута традиционалном „руском начину живота” у савременој Русији.
Познати је борац против утицаја Запада у Русији и против „хомосексуалне културе”.
Извор: ТАСС”
Драган Славнић
Иоанн Дубињин
Поштовани, врло инспиративан коментар (можда ненамерно и благо провокативан). На пример, та пословица “Само да комшији цркне крава” није типично српска (мислим да слично имају многи европски народи), али је код нас истакнута. Да ли се ради о нашем духу који је способан да увиди своје слабости, или се упорно сви ње држе у описивању нашег карактера не могу да оценим без дубљег истраживања. Мени се не допада искоришћавање крава у политичке и ине сврхе (https://fr.wikipedia.org/wiki/Vous_avez_deux_vaches). Немојмо давати идеје некој НВО за заштиту права животиња која би због те изреке могла да оцрни српски род. Ми о комшијама имамо и друге пословице, који величају добросуседске односе. Сетимо се и лепе словенске речи за-друга. Питам се да ли је случајно што један нови “ријалити-шоу” за који веле да је гнусан има баш то име. Да нам се огаде праве речи. Што се Холанђана тиче, леп сте пример дали и добре ствари нам ваља усвајати у складу са нашом традицијом. Али, не могу а да се не упитам: док су низоземци морали да се боре против таласа, отимајући од мора земљу, ми се вековимо боримо против напада са свих страна који не желе само нашу земљу , већ и душу. Искрено, ја слабашно људско биће, понекад пожелим да комшији цркне не крава, већ фабрика млека, па да бар мало одморимо од напада.
Не знам да ли је Ненадов текст донео чувену Рембрантову слику у Београд, тек, данас сам је гледао на сцени у Атељеу 212 у Београду, у комедији “НОЋНА СТРАЖА” нашег драматурга Федора Шилија.
Сјајан комад, препоручујем !