Објављујемо текст Мише Ђурковића који је изазвао „узнемирење“ ЛГБТ заједнице (нарочито Регионалног инфо центра, чија је мисија „osnaživanje LGBT zajednice kroz informisanje i kulturu, kao i smanjenje homofobije u srpskom društvu“), као и реакцију „поверенице за заштиту равноправности“. Текст је објављен у штампаном издању „Политике“ 13. априла 2017.

Kада је прошлог новембра, по хитном поступку, без јавне расправе усвајан такозвaни Закон о заштити од насиља у породици, указао сам на то да ће он бити искоришћен за даље разарање породице и породичних односа у Србији. У земљи у којој је просечна старост 43 године и у којој се правом кука да одумиремо као нација, донет је још један закон који дестимулише ступање у брак и заснивање породице. Но, доношење овог закона је искоришћено и као одскочна даска да се у просветни систем Србије провуку и разне друге ствари које с темом насиља у породици углавном немају ништа заједничко.

У последњих десетак дана инбокс је затрпан мејловима колега и забринутих родитеља који извештавају о новом лудилу које је наше Министарство просвете дозволило и подстакло. Под окриљем поменутог закона припремљен је читав сет мера и приручника који наводно треба да послуже за његово спровођење у школама. У сарадњи са НВО Инцест траума центар и другим регионалним играчима, припремљени су такозвани образовни пакети који се уз одговарајућа упутства могу наћи на сајту министарства. Замишљено је да се ови образовни пакети примењују кроз цео школски систем. Припремљени су посебни приручници за ову врсту наставе кроз десетак предмета, а учитељима и наставницима је стигла инструкција да се ова врста „наставе“ убацује уместо редовних часова.

Кад се међутим отворе ове позамашне књиге уочава се да је такозвана борба против насиља у породици заправо замишљена и реализована као борба за промоцију хомосексуализма и порнографије, за подстицање дечје сексуалности и експеримената у том пољу, као и за опањкавање традиционалне породице. Око 50 одсто материјала промовише хомосексуализам и порнографију.

У приручнику за биологију деца могу да науче како се правилно изводи француски пољубац. А на питање: „Да ли је тачно да постоји мушки и женски кондом? Чему служи женски кондом?“, даје се одговор: „И девојке које воле девојке користе заштиту кад воде љубав. Некада је важно имати у виду да се жене лезбијске оријентације можда нису увек идентификовале као лезбијке, те имају и своју сексуалну предисторију као ‘стрејт’ особе. У оквиру лезбијског љубавног односа, средство заштите су фолије од латекса или полиуретанске (врло танке, од меке пластике), квадратног облика, које се користе да се покрију женске гениталије или анус током оралног секса. Помажу као баријера да се спрече полно преносиве болести“. Затим се детаљно описују орални и анални секс и оргазам. Ауторка овог приручника урађеног под окриљем Инцест траума центра је Душица Попадић, дугогодишњи сарадник лезбијске организације Лабрис.

Кроз ове приручнике увлачи се још један левичарски идеолошки манипулативни инструмент, о коме смо такође овде недавно писали – подела на пол и род. Ауторима је стало да се пол као физичка ствар потпуно одвоји од рода који је наводно чиста социјална конструкција. То значи да се свако дете подстиче да „бира род“, односно експериментише са својом сексуалношћу. Постоје бројни делови приручника који подстичу на прихватање мушкарца који носи сукњу као најнормалнију ствар, па описи Аце који нема проблем што му се свиђају дечаци и што са 17 година практикује бисексуалност, већ је његов проблем што отац не прихвата његово право на избор. Религија се одређује као један од основних извора мушког насиља над женама, а мастурбација се препоручује као нешто сасвим природно и потребно. Деци се објашњава да су сексуалност и сексуални избор динамичне и несталне категорије које стално треба преиспитивати итд.

Постоје ту и невероватне пропаганде бројке које тврде да у сваком школском одељењу у Србији постоје четири детета која су преживела одређени вид сексуалног насиља и још четири детета која познају некога коме се то догодило. У овом тренутку, тврде аутори, двоје деце из сваког школског одељења изложено је сексуалном насиљу.

На крају треба рећи да на питање да ли је породица сигурно место, аутори одговарају да је породични дом у ствари најопасније место у данашњем друштву!?

Е сад ми реците шта ја и сви ови забринути родитељи који су ми се јавили да радимо? Имам сина од осам година и ћерку од четири који ускоро треба да слушају ове скарадности и да постану жртве хомосексуалне пропаганде, испирања мозга и чистих лажи. Ја сам хришћанин, и имам права и по Уставу и по Конвенцији о правима детета да своју децу васпитавам и школујем у складу са сопственим уверењима. Овим приручницима се директно крше та моја уставна права. И над мојом децом и мојом породицом под окриљем просветног система од септембра ће као обавезно почети да се примењује противуставно насиље.

Срби нису насилан народ. Но постоје границе кад се зулум и насиље које моћници примењују над нама и нашом породицом више не могу трпети. Са законом о мандаторној вакцинацији, законом о насиљу у породици и овим сатанистичким „образовним пакетима“ тој граници смо се опасно приближили. Но, прво бих волео да чујем од надлежног министра зна ли он уопште за ово и стоји ли иза овакве „образовне политике“?

Научни саветник, Институт за европске студије

Извор и илустрација: tvzemun.com

Categories: Поново прочитати/погледати

Tags: Душица Попадић, ЛГБТ, Лабрис, Миша Ђурковић, Регионални инфо центар, идеологија хомосексуализма