„Гле, небо је унутра у теби.“
Св. Јустин Ћелијски
Надежда Петровић: „Косовски божури – Грачаница“, 1913. (Извор: Народни музеј)
Кад затвориш очи, отвара се време
– Каравани промичу кроз градове
Видим тезге, сувенире, арабеске
Миришу слике на тамјан и воштанице
Безгласно плачу зидови и фреске
Видим Јерусалим, Призрен и Дечане
Храм Господњи и Богородице Љевишке…
Чујем мајке и чујем крике дечје
Уском стазом на путу за Једрене
Победнике, рањенике, побеђене
Млади месец и крст, сабље укрштене
– Рану која светли и крв која капље
По пољима равним, међу гробовима
Миомирис шири босиље и смиље
Међу уснулима и пробуђенима
Од Галилеје до Газиместана
Свуд су Поља смрти – Поља дарована
Високо се узнела до Светих Дечана…
Бол полегла у класју и житима –
Дашак ветра лелуја у очима
Душа поје слова љубве тиха
– Све су наше ране да их Љубав вида.
Опрема: Стање ствари
(Блог Марије Јефтимијевић Михајловић)
Categories: Преносимо
”Па шта хоће од нас бес турске трулежи и шта Европа која у својим недрима милионе својих рођених синова раденика експлоатише за рачун силних богатача и аристокрације. Зар се ми смемо надати да ће нам просвећена Европа дати помоћ? Зар је њој стало до неколико милиона Срба и других Словена? Отресимо се старог немара, растресимо ланце нехата, приберимо се. На заједнички посао, пригрлимо општу ствар као своју рођену. Закунимо се да ћемо друштво одржати са његовом патриотском сврхом док и једина Српкиња траје!”- Надежда Петровић