Слободан Антонић: Важно је да се пружи отпор

Да почнемо да користимо мозак и за нешто друго, не само за рад и за забаву. Када би свако макар мало нешто урадио, брзо би се показало да је могуће доћи до критичне масе за промене. Важно је да се пружи отпор, на свакој тачки где је могуће морате да пружите отпор – чак и кад то изгледа безизлазно, али кад пружите отпор људи ће се ту окупити да вам помогну

Слободан Антонић

Гост eмисије ,,Агора“ био је социолог, политички аналитичар и универзитетски професор Слободан Антонић.

Говорећи о могућности промене, проф. Слободан Антонић је нагласио да је промена могућа само ако више људи удруже своје снаге, уколико се створи критична маса људи која жели промене. „Није још стигло време за то, очигледно, али то не значи да не можемо свако у свом домену да променимо ствари. Почнимо од тога да не треба телевизор да нам гори стално, не смемо да дозволимо да телевизор буде нека врста колектора из кога нешто стално буја у наше дневне или спаваће собе. Макар нешто можемо да променимо. Кажу да је култура скупа, али није култура скупа – уместо да гледамо телевизију можемо да се учланимо у библиотеку, нађемо неку књигу која нас неће само нешто научити него ће нас поправити, оплеменити… Да почнемо да користимо мозак и за нешто друго, не само за рад и за забаву. Када би свако макар мало нешто урадио, брзо би се показало да је могуће доћи до критичне масе за промене. Важно је да се пружи отпор, на свакој тачки где је могуће морате да пружите отпор – чак и кад то изгледа безизлазно, али кад пружите отпор људи ће се ту окупити да вам помогну.“

Одговарајући на питање које су то адресе на којима се људи могу сусрећи са ставовима слободоумних, трезвених људи и изразито добронамерних према сопственој држави и народу, професор Антонић је рекао: „Ја сам имао ту срећу и привилегију да последње две године објављујем редовно чланке, анализе и коментаре на Фонду стратешке културе, то је један од портала где су се могле наћи озбиљне анализе, анализе које се тичу и друштва, економије и културе. Један од важних информативних портала јесте Нова српска политичка мисао, па Стање ствари… Има доста портала који представљају неку врсту оазе слободне и критичке мисли. Искрено речено, не можемо рећи да људи не могу да се обавесте, само треба уложити мало више напора.“

„Најмоћнији човек Србије, први човек Србије, у неколико наврата је рекао да је наша Интернет сцена слободнија него у Европи, да су друштвене мреже слободније него у Европи – ту се показује једна доза страха, па ако хоћете и претње, да ту има превише слободе. Погледајте ову кампању везану за вакцинисање, одједном се прети јавним личностима које су исказале мишљење да вакцине могу бити опасне, нешто што није довољно оправдано када је реч да деца морају то да приме. Ми имамо обавезну вакцинацију, а то није тако у многим земљама – укључујући и Немачку. И сад људи који имају критички став се одједном стављају не само на стуб срама, него се против њих подносе кривичне пријаве. То је још један показатељ репресије. Без обзира шта ми мислили о вакцинацији, али право на слободу мишљења у вези с тим не може нико да ограничи“, закључио је Слободан Антонић.

ПОГЛЕДАЈТЕ ЦЕО РАЗГОВОР

Аутор и водитељ: Дејан Булајић
Наслов и транскрипт: Стање ствари
(Снага народа, 28. 11. 2017)

Постаните приложник-сувласник Стања ствари!

Поштовани читаоче,

Ваш и наш сајт објављује критичке, ауторске текстове и преводе који се односе на српско стање ствари, српске друштвене, политичке, економске, верске и културне прилике, као и на најважнија дешавања широм света.

Сви садржаји на нашем сајту доступни су бесплатно.

Стога вас молимо за помоћ, како бисмо остали независни од било ког центра моћи и како бисмо суштински унапредили рад нашег заједничког пројекта – српског Стања ствари.

Како нам све можете помоћи прочитајте на ОВОЈ СТРАНИЦИ.

Такође, молимо вас да се претплатите на нашу мејлинг листу (лева колона на сајту), прикључите нашој страници на Фејсбуку и/или налогу на Твитеру.

Advertisements

6 thoughts on “Слободан Антонић: Важно је да се пружи отпор”

  1. “Важно је да се пружи отпор” – каже с правом Слободан Антонић.

    Нешто слично каже (и пружа) Кокан Младеновић у представи рађеној по мотивима поеме Владимира Мајаковског “Облак у панталонама”, која ће бити изведена у суботичком позоришту “Костолањи Деже”.

    Песник је 1909 године својим суграђанима послао Десет порука о револуцији и због тога провео десет месеци на робији. Поруке гласе :

    1 – Револуција почиње – кад људи више не прихватају незадовољство као нормално стање, а ви ћутите, грађани !
    2 – Револуција почиње – кад се бес гладних не може купити новцем ситих, а ви сте гладни, грађани !
    3 – Револуција почиње – кад радници одбију да буду робови и отму оно што им припада, а ви ћутите грађани !
    4 – Револуција почиње – кад морални закон не постоји, а писани закони се примењују само на сиротињи, а ви сте сиротиња, грађани !
    5 – Револуција почиње – кад држава понижава старе, а хапси или протерује младе, а ви ћутите грађани !
    6 – Револуција почиње – кад народ служи властима а не власт народу, а ви служите грађани !
    7 – Револуција почиње – кад уметници престану да буду кукавице и проговоре на сав глас, а ви ћутите, грађани !
    8 – Револуција почиње – кад су забрањени слободна реч и слободна мисао, а ви сте забрањени, грађани !
    9 – Револуција почиње – кад посла и хлеба има само за оне који цара славе и хвале, а ви ћутите грађани !
    10 – Револуција почиње – кад полиција, војска и службе безбедности нусу чувари слободе, већ окупатори сопственог народа, а ви сте окупирани, грађани !

    Свиђа ми се

  2. @Деда Ђоле: Тражио сам, тражио, али нигде нисам могао наћи у оригиналу, на руском језику текст Мајаковског који наводите. Уосталом – нека буде како кажете, али онда – од тих 10 тачака бар за половину би се могло натезати да ли су биле веродостојне. Чак и да јесу, ставите се у контекст 1909 г., и погледајте како су ствари стојале у тим погледима у осталим европским државама – чак и у Немачкој, Француској и Енглеској? А погледајмо до чега је све то довело у Русији: после свих ужасавајуће крвавих и крвожедних пертурбација које су спровели бољшевички „револуционари“, генерације које су добро памтиле те, 1909-е године ( а изумрле су тек негде 1960тих, ако им бољшевици пре тога нису смрсили конце) су могле само са носталгијом да се сећају периода пре-1914е г. Тако им је „лепо“ време животињарења у СССРу настало после „револуције“ коју је Мајаковски призивао. Уосталом, и њему је у 36-ој години, после победе те његове прижељкиване „револуције“ завршен живот – наводно самоубиством, а највероватније су га Органи његове вољене Партије „самоубили“. Нису ипак могли толерисати даље постојање разочараног песника, ко зна какве би тај још керефеке могао да изведе, зар не….

    Свиђа ми се

  3. “ ….професор Антонић је рекао: `Ја сам имао ту срећу и привилегију да последње две године објављујем редовно чланке, анализе и коментаре на Фонду стратешке културе, то је један од портала где су се могле наћи озбиљне анализе, анализе које се тичу и друштва, економије и културе` „. ИМАО ту срећу? А – зашто више не? Тај сајт је, изгледа, еутаназиран – или извршио самоубиство? Било како било, угашен је дан после објаве да ће престати са радом. Зашто? Како то да проф. Антонић о позадини тога ни реч да каже?

    Свиђа ми се

  4. За Јована Јовановића
    Ове поруке Мајаковског сам нашао у ПОЛИТИЦИ од 27 нов као и на сајту :
    http://narodni-front.org.rs/majakovski-deset-poruka-o-revoluciji/

    Нисам поклоник револуције али сматрам да су ове поруке важне.
    Авангардни песник, Мајаковски вероватно није ни сањао колико ће те поруке бити актуелне и у Србији под Вучићем. Нарочито три последње.

    Свиђа ми се

  5. “Када би свако макар мало нешто урадио, брзо би се показало да је могуће доћи до критичне масе за промене”, констатује уважени професор Антонић.

    Е, управо то “макар мало“ недостаје!

    Моја маленкост је набасала на књигу Политичка понерологија (Andrew M. Lobaczewski. Књига је изванредна, а доступна је на интернету, у пдф-у, у преводу на http://www.inantic.info). У тој књизи има објашњење о настанку и одржавању зла у једном друштву. Књига је блиско везана за ову тему. На једном месту аутор каже:

    „Психолошки нормална, високоинтелигентна особа, позвана да заузме неку високу позицију, осећа сумњу да ли ће бити у стању да одговори свим очекивањима постављеним пред њу, или тражи савет од оних чије мишљење поштује. Истовремено она осећа носталгију за старим животом, слободнијим и мање тегобним, коме жели да се врати после испуњавања својих друштвених обавеза“.

    Ово је пресек резоновања и размишљања нормалих особа, али има она друга група, у мањини, али која се докопала власти, која или који не мисле као нормални. Њих професор Лобачевски описује овако (у књизи је то далеко опширније):

    „Психопатске личности се по правилу држе подаље од организација које карактерише разум и етичка дисциплина. Напокон, те организације су створене од стране тог другог света нормалних људи, па су тако стране за њих. Они презиру различите друштвене идеологије, истовремено лако увиђајући све њихове актуелне слабости. Када унутар неке људске заједнице започне процес понеролошке трансформације у њен карикатурални антипод, они то уочавају са готово непогрешивом сензитивношћу – створен је круг у коме могу да сакрију све своје недостатке и психолошке различитости и можда чак реализују свој младалачки, утописки сан о свету у коме поседују моћ, док су сви остали, „нормални људи“ нагнани у ропство. Они тада почињу да инфилтрирају људство у такав покрет; претварајући се да су искрени следбеници, улога која за психопате није тешка, будући да је њихова друга природа да се крију иза маске нормалних људи“.

    По моме суду, случај диктатора Вучића је замршен, сложен, мање-више тајанствен. У његов долазак на власт умешала се „виша сила“, она му је логистичка подршка, снабдева га и одржава. Докле? Док извршава њихове налоге, док не обави задатке. Оног момента када испуни преузете обавезе следи болан пад и, „из пепела“, готово као изненађење (за нас „нормалне“) доћи ће други политички идиот и наставити даље – путем моћи и славе, коју само он види и у којој – не тако дуготрајно, ужива!

    А народ?! Непросвећен, неук и слабо начитан не разуме шта се све ово, око њега, дешава. Размишља само како се извући из новонастале колотечине проблема, гледа ријалити програме, слуша корумпиране „политичаре“, нада се и сања да ће једног дана бити ваљда боље! У томе сањању, у томе надању већина народа и не осети да су га најљепше године прошле, да му се старост успентрала на грбачу…

    За све, који чекају да „свако макар мало нешто уради“, на знање афоризам Милована Витезовића: „Они који су нас довели довде, одвешће нас још даље“!? Ми, професоре Антонићу, ипак чекамо. Ил неда ђаво, ил неда Бог!

    Свиђа ми се

  6. Уважени Слободан Антонић говори о критичној маси, која је потребна и без које нема преко потребних темељних и спасоносних културних, привредних и политичких промена, ту је поштовани Слободан потпуно у праву, његово мишљење деле највероватније милиони нормалних, будних Србкиња, Срба, осталих цењених и поштованих грађана издане, опљачкане, културно-економски и политички окупиране домовине Србије, који својим делима заслужују поштовање већинског србског народа!
    Међутим, поштовани Слободан Антонић, као ни многобројне његове академске колеге нема АМА баш никакву представу, нити конкретан и конструктиван предлог, мисао како и на који начин створити тако потребну масу, већину која је један битан и незаобилазан фактор у темељним друштвеним променама. Маса се може задобити, створити само планом нормалног живота, само неколико битних тачака:
    1. Хумано друштвено уређење;
    2. Гарантована минимална примања, живот достојан живљења;
    3. Бесплатно школство, реформисано, потребама прилагођено;
    4. Бесплатне здравствене услуге, лекови, реформе здравства;
    5. Стручно уклањање познатих друштвених неправилности;
    6. Поштовање, примена слова закона, одредби Устава Србије;
    7. Национслизација природних ресурса;
    8. Посебни односи са Русијом;
    9. Друштвене промене дугорочан подухват, процес;

    Друштвене промене спровести није могуће без знања, тачније, родољубиве елите, удружене, умрежене, сложне! Оснивање стручних тимова, култура, привреда, политика, израда планова реформи, да се не би време беспотребно губило! Ово су предлози, мисли обичних људи, базе, са којом србска елита није у стању да успостави конструктиван дијалог, својим личним примерима говора и понашања задобију поверење масе, народа!
    Горе написано је за елиту Србије тема не само за размишљање, већ и солидарност и умну активност!
    Живела Србија! Живео србски народ!

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s