Замислите да је седам дана са свих насловних страна поручивано читаоцима да је коалиција са Харадинајем ненормална и неморална, да “Срби никада са злочинцима неће делити власт”, да је “образ изнад уског политичког интереса”. Да ли би властима мало опао рејтинг, а иду избори у Београду? Због тога се све насловне стране, сем часних изузетака, пишу на једном месту
Певачицу Ј. из Борче убио је један бивши министар који већ годину дана не живи у Србији, „сазнали смо ексклузивно” од анонимног извора блиског истрази. Злочин је до сада остао нерасветљен јер је убица имао помоћ колеге који је лажима преко медија усмеравао истрагу у погрешном правцу.
Истовремено, од локалног поштара који је до детаља упућен у читав случај стигла нам је порука да је супруг покојне певачице (који је пре десетак дана ухапшен) пристао да за два милиона евра преузме на себе одговорност за убиство.
Има ли мане овој измишљотини, да ли би могла да осване на насловној страни онога што се у Србији назива новинама? Оваквим и сличним конструкцијама режимска машинерија слуђује јавност злоупотребљавајући трагедију једне младе жене која је убијена у априлу прошле године. Реч је буквално о медијском насиљу са циљем да се пажња нације окрене од највећих друштвених проблема.
Тако је једно неразјашњено убиство као шаторско крило прекрило целу Србију. Недељу дана ово је главна тема, недељу дана народу се намеће ребус звани „Ко је убица“? За решење злочина нуде се и додатна шокантна открића; прво “певачица је убијена у купатилу куће у Борчи, па потом у студију уз гласну музику, по трећој верзији то је било у кући у Земуну и, дефинитивно, на каналу у насељу Црвенка где је њен леш и пронађен.
Исписује се листа потенцијалних убица, једном је то ухапшени муж, други пут љубавник – проблематични бизнисмен, па онда свекар, а богами сумњива је и “свекрва монструм”. Нешто раније су нас убеђивали да је то урадио некакав камионџија из иностранства.
Невоља је што се већина ових ствари сервира из једног центра уз учешће појединаца из полиције. Јавно мњење је натерано да се бави решењем злочина као да је то посао свих пунолетних грађана Србије, као да то није посао полиције и тужилаштва.
После свега што је написано и емитовано о овом убиству велика је вероватноћа да истину нећемо ни сазнати. Чак и да осумњичени муж призна кривицу ко ће му, после свега веровати. А шта ће тек бити ако буде ослобођен од оптужби.
Зашто нам власт све ово чини? Уместо одговора запитајте се да ли су медији могли да пишу о цени аутопута Сурчин – Обреновац или да ћемо и ове зиме увозити струју, па о томе ко је преварио малинаре и зашто смо најсиромашнији у Европи.
Замислите да је седам дана са свих насловних страна поручивано читаоцима да је коалиција са Харадинајем ненормална и неморална, да “Срби никада са злочинцима неће делити власт”, да је “образ изнад уског политичког интереса”. Да ли би властима мало опао рејтинг, а иду избори у Београду?
Због тога се све насловне стране, сем часних изузетака, пишу на једном месту. И зато ће покојна певачица бити још много, много пута убијена.
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Оставите коментар