Атлантски савет сматра да САД треба да успоставе стално присуство војске у Југоисточној Европи, чиме би показалe константну посвећеност постизању безбедности у региону и омогућилe себи да дугорочно утичу на на развој догађаја. Камп Бондстил је идеалан за то, стоји у извештају

ВАШИНГТОН – Атлантски савет САД објавио је јуче извештај „Балкан напред – нова америчка стратегија за регион”, у којем се предлаже успостављање сталног америчког војног присуства у југоисточној Европи и залагање за „историјско приближавање” са Србијом.

У извештају института из Вашингтона предлаже се и обнављање репутације САД, као „искреног посредника”, као и ослањање на предузетнике и младе у региону.

Успостављање сталног америчког војног присуства показало би да су САД трајно опредељене за безбедност региона и дугорочно учврстило способност САД да утичу на развој догађаја, наводи се у извештају, преноси Бета.

Кад је реч о историјском приближавању са Србијом, строго узевши, то није нов приступ, већ снажнији покушај у светлу обновљеног ангажовања у региону, наводи Атлантски савет.

Београд може и треба да буде близак партнер и савезник у региону, али то може постати само ако почне суштински да се дистанцира од Русије, наводи се у извештају и додаје да то није тривијално питање за српско руководство, али да не треба да буде ни нешто око чега ће ЕУ и САД правити компромисе. „Док јачају своје присуство, САД треба да обнове своје напоре за боље и конструктивније односе са Србијом. Још један покушај да се приступи Београду као партнеру и савезнику, уместо као сталном изазивачу невоља у региону, може исплатити велике дивиденде”, наводи Атлантски савет.

Амбасада САД у Београду поводом извештаја Атлантског савета САД навела је да академске и истраживачке институције немају формалну улогу у формулисању америчке политике према Србији или било којој другој земљи.

Окретање главе од пузећег ауторитаризма лидера у региону вредело је, чини се, на кратак рок, наводи се у извештају и додаје да слепо опредељивање за стабилност науштрб напретка у демократском развоју практично гарантује опстанак патологија које муче регион.

Атлантски савет наводи да САД треба да помогну председницима Србије и Косова Александру Вучићу и Хашиму Тачију да у предстојећој години постигну коначан договор о Косову.

У извештају се наводи да би тек десет одсто Срба ишло у рат за Косово, али и да само осам одсто прихвата признање независности Косова, док друго истраживање говори да је 80 одсто Срба рекло да треба одустати од ЕУ ако је услов за улазак признавање независности Косова.

Такви резултати испитивања јавног мњења „лукавим политичарима” омогућавају бесконачне маневре, а Вучић је „управо таква врста политичара”, наводи Атлантски савет. „Он је дошао на власт смишљено обећавајући својим бирачима и успешан пут ка ЕУ и прихватљиво решавање косовског питања. У међувремену, у иностранству, Вучић је више пута тражио стрпљење међународне заједнице, имплицирајући да ће евентуално довести своје бираче до прихватања косовске независности”, наводи се у извештају.

У анализи се додаје да многи на Западу и даље верују да је Вучић једини који може решити питање Косова. „Успешно неутралишући домаћу политичку опозицију и са све јачом контролом медија која му обезбеђује власти, неки посматрачи мисле да овог пута мисли озбиљно”, наводи Атлантски савет.

Додаје се да се Вучић, док је западним лидерима обећавао решавање питања Косова, додворавао и Русији, коју види мање као партнера за напредак своје земље, а више као начин да подигне своју вредност на Западу, играјући на карту недохватљивости како би добио неке уступке у вези са Косовом.

Москва радо чини услуге Вучићу и користи своје „историјске” везе с Београдом, које су, како наводи институт из Вашингтона, „ретко биле више од реторичке и моралне подршке”, како би искористила постојећа осећање међу Србима да би довела у питање цео развој после распада Југославије.

Атлантски савет наводи да би јачање војног присуства САД у региону базом на Косову требало да прати дипломатска активност у Београду, како се тај потез не би означио као антисрпски, пошто већ постоји негативно расположење јавности према САД и НАТО-у, које подстичу таблоидни медији који служе Вучићу и његовој Српској напредној странци.

У анализи се наводи да су српски званичници назначили да желе боље односе са САД и да су сами указивали да је српска војска имала више од 200 војних вежби са НАТО-ом и Америком, док је с Русијом имала 17, али да приватно наводе да сарадња с НАТО-ом има негативну конотацију.

Додаје се да се Вучић неће одрећи стратешке могућности за маневрисање и политичке нејасности коју је створио „ашиковањем” с Русијом, али да америчке дипломате морају инсистирати, не да се одрекне „историјског” партнерства, већ на „правичном и тачном покривању онога што би могло бити ’историјско’ приближавање САД и Србије”.

САД би могле да понуде постепено али веома јавно отопљавање односа две земље посетом министра одбране Џима Матиса или неког другог истакнутог члана администрације Доналда Трампа, праћено признавањем да је Србија кључна за регионалну стабилност и вредан партнер у борби против тероризма, али да заузврат Вучићева власт спроведе јавну кампању за зближавање и партнерство са САД. „Сваки корак у процесу приближавања са стране САД мора бити реципрочно узвраћен позитивним напорима српске владе да исприча позитивну причу свом народу”, наводи Атлантски савет и додаје да Вучићу треба указати да је 17 војних вежби с Русијом имало много више медијског покривања од знатно бројнијих мисија са САД и НАТО.

У случају да Вучић то не испуни, уз изговор да не може да контролише таблоиде, САД морају прочитати његов блеф и Србија „уместо да се сматра вредним партнером за мир и стабилност… мора бити изолована од свог суседства, с Москвом на коју се једино може ослонити”. „Да би успела историјска ревитализација савезништва САД и Србије, важно је да се на Вучића изврши чврст притисак, али без захтевања понижавајуће предаје или потпуне промене става. САД могу бити уверене да ће он, суочен с тешким изборим између слабе подршке Русије и праве понуде за зближавање са Западом, направити прави избор”, наводи Атлантски савет.

(Политика, 28. 11. 2017)

Categories: Вести над вестима

Tags: Атлантски савет САД, Бондстил, Србија и САД