Српска јавност несумњиво има доста разлога за забринутост и зато што без Бошка Обрадовића вероватно не би ни сазнала податке о мигрантима-азилантима. Што такође значи да владар не схвата какве су могуће последице по земљу ако се у њој нађу можда стотине и стотине хиљада људи другачијег порекла, културе, традиције и схватања вредности
Александар Вучић са мигрантима (Архивска фотографија)
Обмане којима се наше власти служе како би увериле грађане да живе у сређеној и срећној земљи не састоје се само од фантастичних прича о некаквом невидљивом и непостојећем напретку већ и од смишљеног прећуткивања чињеница које се не подударају са изјавама владара и његових многобројних сарадника у државном апарату и медијима.
Све то, разуме се, има своју сврху, јер, ако би се дознала права позадина многих дешавања јавност би најзад схватила шта се дешава у земљи Србији и морала озбиљно да се запита куда је ова власт, тачније, владар води.
И мигрантска криза је случај који наводи на слично размишљање. Да AV мање потцењује а више поштује грађане Србије (па тако и оне који гласају за њега) јавност не би тек од Бошка Обрадовића, народног посланика и председника покрета „Двери”, дознала како је у нашој земљи од 1. јула 2011. до 31. децембра 2016. године поднело захтев за азил (или наговестило да ће то учинити) близу 620.000 миграната. Од тога броја њих преко 300.000 је из Сирије, 170.000 из Авганистана, из Пакистана око 11.000 и нешто преко 6.000 из Сомалије. Посебно је занимљиво што ове податке опозиционог посланика нико није ни покушао да оспори.
Огромна већина миграната наставила је пут ка другим земљама Европе, настојећи, пре свега, да се домогне Немачке, али нама у Србији остала је брига за њихову судбину, тачније, колико ће она бити повезана са нашом, уколико им на жељеним одредиштима ускрате азил? А ту је, по свему судећи, по нас јасан и веома неповољан одговор: вратиће их у Србију, у ону земљу, чији је премијер својевремено, у јеку мигрантске кризе – кад је Мађарска почела да се брани од миграната жичаном оградом на граници са Србијом – хвалисаво узвикивао како наша земља то никада неће учинити „па, макар падале секире!”
У међувремену, Европска унија је – покушавајући да нађе неко решење за долазак огромног броја нежељених гостију на наш континент – одредила квоте за своје чланице, како би сваку од њих обавезала да прихвати одређени број азиланата.
Показало се, међутим, да те квоте не важе за Вишеградску групу или четворку – Мађарску, Чешку, Словачку и Пољску. Не важе јер оне једноставно не желе ни да чују за мигранте и није их брига за њихову судбину, док Европска унија нема никакве могућности да их примора да поштују њене одлуке.
А пошто је питање колико ће и друге чланице ЕУ имати разумевања и стрпљења са мигрантима, то није тешко претпоставити да ће их, ако и не баш свих 620.000, а оно веома велики број – вратити у Србију.
Како је навео Бошко Обрадовић, у нашој земљи већ постоји 14 прихватних центара за азиланте, а у току је и наметање локалних акционих планова у више општина ради унапређења положаја миграната у току следећих пет година.
Тако је, рецимо, у Скупштини Младеновца донет план о њиховом збрињавању, иако их сада у том делу Србије уопште нема. А Младеновац се, и поред тога што је најсиромашнија београдска општина, обавезао да за следећих пет година издвоји пет милиона евра за мигранте.
Не треба много нагађати какве има планове Европска унија са Србијом уопште, а посебно са смештајем нежељених придошлица из Азије и Африке, а не треба ни сумњати у то да ће радо давати знатна новчана средства само да се наша земља стара о њима.
У сваком случају, српска јавност несумњиво има доста разлога за забринутост и зато што без Бошка Обрадовића вероватно не би ни сазнала податке о мигрантима-азилантима.
Што такође значи да владар не схвата какве су могуће последице по земљу ако се у њој нађу можда стотине и стотине хиљада људи другачијег порекла, културе, традиције и схватања вредности, а који се веома тешко – или уопште и не желе да се – интегришу у нову средину, док се и те како труде да њој наметну своја опредељења и начин живота.
Постаните приложник-сувласник Стања ствари!
Поштовани читаоче,
Ваш и наш сајт објављује критичке, ауторске текстове и преводе који се односе на српско стање ствари, српске друштвене, политичке, економске, верске и културне прилике, као и на најважнија дешавања широм света.
Сви садржаји на нашем сајту доступни су бесплатно.
Стога вас молимо за помоћ, како бисмо остали независни од било ког центра моћи и како бисмо суштински унапредили рад нашег заједничког пројекта – српског Стања ствари.
Како нам све можете помоћи прочитајте на ОВОЈ СТРАНИЦИ.
Такође, молимо вас да се претплатите на нашу мејлинг листу (лева колона на сајту), прикључите нашој страници на Фејсбуку и/или налогу на Твитеру.
Categories: Судбина као политика
Мислим да непотребно паничите: неће ниједан азилант нигде, него у срце ЕУ. Та нису ваљда прегазили пола света, да би завршили у држави беднијој од Авганистана? Поседеће овде док им неко плаћа,а паре ће да пресуше као што увек бива. Гледајте Шиптаре – који су дошли на Косово кад се то плаћало – сад иду даље!
Да ли ће Србија постати Азилантија ?
++++
Могуће !
Обзиром, да је познато ко ради на његовој реализацији.
https://www.srbijadanas.net/sokantno-braca-vucic-ugovorili-dovodjenje-milion-migranta-islamista-u-nasu-zemlju/
http://www.vaseljenska.com/misljenja/vucic-sprema-dobrodoslicu-novom-talasu-islamskih-imigranata/
http://www.koreni.rs/vas-sam-kum-selam-alejkum/
Уз упрегнут комплетан државни апарат управника логора.
………..А последице примене Закона о реадмисији тек ћемо видети.
Они, који преживе !
………..Члан 3 Споразума о реадмисији:
„(1) – Србија ће прихватити, на захтев државе чланице и без посебних формалности осим оних које предвиђа овај споразум, било ког држављанина треће земље или лице без држављанства које не испуњава или више не испуњава важеће услове за улазак, боравак или настањење на територији државе чланице молиље, уколико је доказано или ако је могуће на основу поднетих prima facie доказа веродостојно ПРЕТПОСТАВИТИ (!) да лице у питању:
а – поседује или је у време уласка поседовало, важећу визу или дозволу боравка издату од стране Србије,
б – је на незаконит начин и директно ушло на територију државе чланице, након што је боравило, или било у транзиту кроз територију Србије.“
Нимало случајно, НИЈЕДНА земља на избегличкој рути НИЈЕ РЕГИСТРОВАЛА „ИЗБЕГЛИЦЕ“ И МИГРАНТЕ, ПРЕ СРБИЈЕ. То је учињено јер се у горе наведеном члану 3 наводи да ће „избеглице“ бити враћане у прву земљу у којој су имале неки документ, неку врсту дозволе боравка, пре него што су ушле у Унију.
Та земља је у сваком случају – Србија.
https://facebookreporter.org/2016/08/31/redamisija-autenticna-prica/
За њих је све обезбеђено, од смештаја, исхране, здравствене заштите, ове године уписа деце у школе, http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:670524-Radi-se-na-upisu-2500-dece-migranata-u-skole-po-Srbiji
док истовремено у логору
…….. У Србији данас има скоро 200.000 деце до 13 година која су неухрањена и налазе се пред вратима болница због хроничне глади. Сваки други човек млађи од 25 година је незапослен. У беди живи и преко 70 одсто инвалида, али и око пола милиона старих лица. Званично, 631.703 особе примале су социјалну помоћ прошле године, али од ње су могли да преживе тек неколико дана у месецу. Пре само пет година, помоћ државних институција тражило је око 500.000 деце и одраслих особа. Данас је тај број дупло већи, али то нико не сме да саопшти јавности. Колико је сиромашних и екстремно сиромашних у Србији, то нико не зна, јер Вучићев режим строго забрањује да се говори о истинској социјалној трагедији. Њега и његов режим занимају само макете лажних пројеката, пљачка буџета и безочна пропаганда о томе како „цвета хиљаду цветова“
Више од половине запослених грађана зарађује једва 200 евра месечно! Два милиона људи никада у свом животу нису добили на руке више од 400 евра, милион њих је стално пријављено у такозваној националној служби за запошљавање. Преко три милиона Срба суочило се са голим опстанком, бедом страшнијом него у оба светска рата, и немају одговор на оно што их је задесило. Лагодно живи само 0, 2 одсто становника.
……… Не прође ниједна недеља а да се не деси породична трагедија, најчешће самоубиство због беспарице и уништених живота услед отказа на послу или вишемесечног чекања на плату. Чести су наслови: „Самоубиство брачног пара због беде“ (а у опроштајном писму су као разлог навели тешку финансијску ситуацију), „…Пилот Војске Србије, Ацо Петровић, убио се због беде: хлеб из касарне носио да прехрани децу!“, „Мајка двоје деце извршила самоубиство јер није могла да их прехрани“, …“ Радник краљевачког Магнохрома, Лука Грабовчић, извршио је самоубиство вешањем због беде у коју је запао јер више од годину дана у фирми није примио ни динара…“, „…Ужас у Сурчину, трочлана породица умрла од глади…“. Дечак се обесио јер није имао ни за карту до школе
http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/decak-se-obesio-jer-nije-imao-ni-za-kartu-skole/
http://www.vaseljenska.com/misljenja/vlast-podstice-masovnu-smrt-gradjana/
За лечење наше јадне дечице чији су родитељи цео радни век пунили фондове нема пара али има за педере и сатанисте свих врста, разна нво гованца, и осталу ђубрад којима руководе исти такви из Немањине број 11
http://www.vaseljenska.com/vesti/dok-nam-deca-umiru-zbog-nemogucnosti-lecenja-dotle-borci-za-ljudska-zenska-lgbt-decija-prava-prazne-nas-budzet/
Како време пролази све више сам уверен у тачност запажања уваженог професора
…….Слободан Антонић – После Вучића у Србији неће остати ништа – сем згаришта
https://facebookreporter.org/2017/10/06/слободан-антонић-после-вучића-у-србиј/