Послије неколико дана од наводне изјаве муслиманског члана предсједништва БиХ, Бакира Изетбеговића, да се нада да ће БиХ признати независност Косова – и даље осјећам згражавање. Не само због Бакирове „наде“, него и због „изненађености и увређености“ наших политичара с обе стране Дрине. Изетбеговићи можда пореклом јесу Србијанци, али никад не би требало сметнути с ума да је он Алијин син.
“Курирова” верзија вести
Ево шта је тачно изјавио Бакир Изетбеговић за „Дојче веле“: „Што се мене тиче, Косово је досад Косово требало бити признато. Сад ће се наљутити моје колеге, а наши покушаји да се то догоди само су нанели штету односима унутар БиХ, а ништа нису помогли Косову.“
Дакле, он је само изразио своју личну наду да би волио да до тога дође, али за такву одлуку је потребан консензус сва три члана Предсједништва БиХ. Али, некоме је, очигледно, одговарало да та вест зазвучи као „БиХ ће признати Косово“. И у Србији и у Републици Српској.
А БиХ по питању Косова и Метохије треба да остане неутрална.
Свијесно погрешно пренесена изјава Бакира Изетбеговића непотребно је узнемирила јавност и омогућила додатно дизање тензија, уз одвраћање пажње од стварних проблема.
Економских и безбједоносних.
Погрешно пренесена изјава омогућила је Предсједнику РС још једну успијешну промоцију на РТС-у у политичком програму „Упитник“.
Увјерен сам да је та емисија преношена и на територији РС.
Консензус око битних економских питања за Српску био би много кориснији од млаћења празне сламе око нечега што није изјављено како је пренесено.
Categories: Четири стотине речи
Он који жели признање Косова, и они који су жестоко реаговали на то су свјесни чињенице да БиХ не може признати Косово без сагласности представника Републике Српске. Значи, и изјава и реакције су фингиране и вјероватно су резултат налога заједничког послодавца/послодаваца чији су агенти и “нападач” и “нападнути”. Циљ је подизање тензија.