Бејрут (Ројтерс) – Либански политичари и банкари верују да Саудијска Арабија хоће да уради њиховој земљи оно што је учинила Катару – да уподоби своје арапске савезнике тако да наметну економску блокаду све док се њихови захтеви не испуне.
Постер са ликом либанског премијера Саада ал-Харирија који је недавно поднео оставку, Бејрут, 13. новембар 2017. (Фото: Ројтерс)
За разлику од Катара, који је највећи светски снабдевач течним природним гасом и чије становништво броји свега 300.000 људи, Либан нема ни природне ни финансијске ресурсе да преброди овакву меру, и тамошњи људи су забринути.
Негде до 400.000 Либанаца ради у заливском региону, и њихова средства која шаљу назад у домовину, и чији се износ процењује на између 7 и 8 милијарди долара годишње, су виталан извор новца за одржавање економије и функционисање дебело задужене Владе.
„Ово су озбиљне претње либанској економији која је већ очајна. Ако они пресеку трансфере дознака, то би била катастрофа“, изјавио је виши либански званичник Ројтерсу.
Ове претње пренео је бивши либански премијер, Саад ал-Харири, који је поднео оставку 4. новембра, у шокантном обраћању из Ријада. Либански лидери приписали су ово обраћање притиску који су извршили Саудијци.
Харири, саудијски савезник, је у недељу упозорио на могуће арапске санкције и опасности за средства за живот стотина хиљада Либанаца који живе у Заливу.
Синови покојног либанског премијера Рифака Харирија: Ајман, Саад, Бахаа, обилазе место где је у експлозији аутомобила-бомбе страдао њихов отац 19. фебруара 2005. (Фото: Џамал Саиди/Ројтерс)
Он је такође навео саудијске услове које Либан треба да испуни како би избегао санкције: Хезболах, група коју подржава Иран и која је најснажнија политичка сила у Либану и део владајуће коалиције, мора да престане да се меша у регионалне конфликте, укључујући и онај у Јемену.
Према либанском извору упознатим са саудијским начином размишљања, Хариријев интервју „указује на оно што нас можда чека ако не дође до компримиса. Правила игре су постављена у Катару.“
Хариријева оставка је сместила Либан у центар све интензивнијег сукоба између сунитске Саудијске Арабије и шиитског Ирана.
Саудијска политика несукобљавања према Либану је прошлост, наводе аналитичари, од када је вођство преузео нови принц престолонаследник Мохамед бин Салман, тридесетдвогодишњи син саудијског краља Салмана.
Он је сада de facto владар краљевства, води његову војску, одлучује о политичким и економским питањима.
Да ли су Иран и Хезболах вољни да начине значајније уступке Ријаду је упитно, наводе извори.
„Они (Хезболах) могу да направе неке површне уступке, али они се неће потчинити саудијским условима“, наводи извор упознат са ставовима у Хезболаху.
„Лопта је у Хезболаховом дворишту“
Подржаваоци лидера Хезболаха Хасана Насрлаха на митингу у Бејруту, 23. јуна (Фото: Aziz Taher/Reuters)
Либански аналитичар Саркис Наум (Naoum) навео је како Ријад жели да се Харири врати у Либан да би извршио притисак на председника Мишела Ауна да отвори дијалог и позабави се условима о регионалним интервенцијама Хезболаха.
„Они треба да договоре гледиште које би било задовољавајуће Саудијцима… Ако Саудијци одлуче да уведу санкције они ће то и урадити“, наводи Наум.
Извор близак Харирију саопштава да је он „пребацио лопту на део терена где су Аун, Хезболах и њихови савезници, тако што је рекао да ‘посао не може да се настави као што је било уобичајено’.“
„Није било увијања у слатке обланде. Јасно је предочена могућност санкција. Они желе да се Либан одвоји од Хезболаха“.
Аун је поздравио назнаке да ће се бивши премијер брзо вратити кући, наводе извори из председничке резиденције у понедељак, 12. новембра.
Саудијска фрустрација Либаном изгледа да је прокључавала након серије узмицања њихове спољне политике.
Ријад се заглибио у рату који је покренуо против хутских побуњеника које подржава Иран у Јемену, 2015. године.
Саудијска Арабија је оптужила Иран и Хезболах да подржавају Хуте, а Саудијци су такође изјавили како је Хезболах имао улогу у испаљивању балистичке ракете из Јемена на Ријад раније овог месеца.
Деловање Хезболаха и Ирана у Сирији је преокренуло рат у корист председника Башара ал–Асада, док је саудијска подршка сунитским побуњеницима у Сиријском грађанском рату имала слаб учинак.
Хезболах, покрет са добро наоружаним снагама и мандатима у либанскпарламенту и влади, је иранска ударна песница у региону.
Према наводима неких аналитичара техеранска Револуционарна гарда намерава да по истом моделу направи сличне паравојне групе у Ираку и Сирији.
Списак потенцијалних санкција против Либана, наводе политички извори, може да укључи пооштрени визни режим, забрану летова, извоза и трансфера финансијских дознака.
Неке од ових мера су наметнуте Катару, али је та блокада, уведена у јуну, за сада имала ограничени ефекат на емират, ако се изузме што га је приближила Ирану.
Нова саудијска политика
Либанска економија је у великој мери зависна од дознака из заливских држава. На слици: Либанска банка
Ослонац на страну подршку није стран Либану. Сунити су увек своје наде за помоћ и финансирање усмеравали ка Саудијској Арабији док су либански шиити били склони да се оријентишу ка Ирану и Хезболаху.
„Либанци су увек били агенти страних сила. Они узимају њихов новац, дају обећања, обавезују се и стварају савезништва“, каже Наум. Али док је Хезболах испунио своја обећања дата Ирану, сунитске фракције су изневериле Ријад, рекао је.
Захваљујући делимично иранским инвестицијама у ову групу, Хезболах сада има главну реч у либанској престоници а игра значајну улогу и у Сирији и другде на Блиском истоку.
Ријад је у прошлости усмерио милијарде долара у Либан како би помогао реконструкцију након грађанског рата 1975–1990. и после масивног израелског продора у јужни Либан.
Сада изгледа да је спреман да почини озбиљне економске штете Либану које би могле да ослабе Хезболах у земљи и региону, ако се не изађе у сусрет њиховим захтевима.
Саудијски услови изазвали су узнемиреност међу неким Либанцима, који дуго виде Хезболах као „државу у држави“. Многи верују да је решење изван домашаја локалних делатника.
„Либан ће платити цену“, изјавио је за Ројтерс високопозиционирани либански банкар. „Једини притисак који Саудијци могу да изведу је економски… они могу да изврше притисак наметањем санкција које могу да буду болне.“
Додатни извештаји Елен Френсис и Лајла Басам; уредио Мајк Колет–Вајт.
Са енглеског језика посрбио: Милош Милојевић
Прочитајте још
- Ројтерс: Како је Саудијска Арабија ударила на либанског премијера Харирија
- Суломе Андерсон: Следећи рат на Блиском истоку – Хезболах против Израела
- Милош Милојевић: Ровови у песку – куда води катарска криза?
Categories: Посрбљено
Саудијци и Израелци хоће рат у који би увукли САД, па после редом Сирију, Ирак, Иран, Турску, Русију .. јер им садашње стање ствари – да ови побројани осим САД владају Блиским Истоком – не иде наруку, штавише угрожава им и сам опстанак.