Ознаке

, ,

На новопокренутом сајту drzavniudar.me прегледно су обједињене све чињенице које разоткривају монтирање ове афере, ток истраге и суђења. Преносимо уводни текст „Општи оквир настанка афере“

Општи оквир настанка афере

У специфичном историјском тренутку, када се НАТО бирократија грчевито борила за било какав доказ живота и раста, а црногорски режим ”хватао ваздух” под притиском нагомиланих политичких и економских проблема, те све мањим значајем у регионалним геополитичким раскусуривањима, убрзани улазак Црне Горе у НАТО се наметнуо као лако рјешење у ком су се сусрели интереси обје стране – режима у Црној Гори и НАТО-а. Наиме, улазак Црне Горе у НАТО је значио за бриселску бирократију да НАТО не посустаје, да расте и има перспективу (што је камуфлажа за одговор на питање (бе)смисла његовог постојања). Са друге стране, црногорски режим је добио статус првобранитеља НАТО-а, па тиме и одређен ниво политичке заштите против ”спољних и унутрашњих непријатеља”.

Исход питања уласка Црне Горе у НАТО је било дубоко скопчано са побједом режима Мила Ђукановића на изборима 2016. године. Међутим, по свим реалним параметрима, Ђукановић је требало да изгуби те изборе. Стога је афера ”државни удар” дошла као природна, логична последица сусрета два описана интереса. НАТО службе су, по разрађеној хладноратовској инерцији уврстиле ”руску компоненту” у сценарио афере, као кључни састојак њене интернационализације.  Сем тога, руска компонента се лако уклапа у актуелну, већ изграђену пропагандну матрицу о ”руском мијешању у изборне процесе”. Остале састојке попут ”српских националиста”, ”оружја”, ”свједока сарадника”… је обезбјеђивала ”партнерска” служба у Црној Гори, док су јој асистирале хрватска служба, а дјелимично и србијанска БИА. На сву срећу, капацитети црногорске службе су такви да је, поред поразно инфантилног сценарија афере, остављено мноштво доказа који јасно откривају трагове монтаже.

Дакле, оперативни ниво афере ”државни удар” је реализован у троуглу: црногорска АНБ, хрватска обавјештајна служба и дио БИА-е под контролом Ивана Тодорова (а што је њен највећи дио). У Црној Гори, језгро операције чини такозвани “Гранд” клан са главним оперативцем Зораном Лазовићем, док је његов побратим Миливоје Катнић, главни специјални тужилац, био задужен да монтажу афере преточи у оптужницу, те да ангажује репресивни апарат, полицијски и судски, како би операцију довели до политичког епилога.

У најужем кругу црногорског дијела операције ”државни удар” се, према сазнањима ИН4С-а, налазе Мило ЂукановићМиливоје КатнићСаша ЧађеновићСтојанка РадовићЗоран Лазовић и његов синовац ВладанДушко Голубовић, као и актуелни министар правде Зоран Пажин. Истичемо да су Зоран Лазовић и Душко Голубовић бивши, а врло утицајни функционери АНБ-а. Међутим, њихова стварна моћ је остала у систему, без обзира на претходно пензионисање. У судској групи за ”државни удар” се налазе: Борис СавићМилић МеђедовићМушика ДујовићРадомир Ивановић и наравно Сузана (Мугоша).

Пошто је Демократски фронт најснажнији противник режима, а то се посебно истицало на изборима 2016, онда није било изненађујуће да режисери афере свале политичку одговорност за ”покушај свргавања власти” на овај савез. Међутим, режим је у својој алавости отишао корак даље. Наслоњени на снажну подршку западних служби, повратили су у живот класичну информбироовску атмосферу линча и бруталног прогона најјачег политичког противника. Тако су се на оптуженичкој клупи нашли бројни функционери и службеници Демократског фронта, али и чланови њихових породица.

На крају, као логична последица јефтино монтиране афере, дошла је исто таква (неписмена) оптужница, препуна материјално-правних грешака, нелогичности, потпуно бесмислених ”сценаристичких” конструкција… Међутим, репресивни судски и полицијски апарат црногорског режима је и данас одржава у животу кроз фарсични судски поступак који траје од септембра 2017. године.

(Државни удар)

Advertisements