Није тешко претпоставити да се некадашњи (пот)председник Владе, а сада председник Србије, ужелео атмосфере са претходних кампања за ванредне парламентарне изборе, па је већ пре скоро два месеца почело да се шушка о изгледима да се нови, опет превремени, ускоро одрже, док АВ није најзад недавно саопштио како је спреман да испуни жељу опозиције за ново одмеравање снага
Према слову Устава Србије, избори за Народну скупштину одржавају се сваке четврте године, односно, по истеку мандата изабраних посланика, али како АВ није толико круто привржен законима, то их он организује у краћим временским размацима – кад год му из неког разлога падне на памет.
Претходни избори за највише представничко тело земље одржани су у априлу 2016. године, некако у исто време када се у београдској Савамали појавио и нестао без трага и гласа (или се можда само успешно скрива?) сада већ чувени Фантом, и коштали су – ако је веровати извештају Изборне комисије (односно, ако је успела да прикупи све извештаје и рачуне странака; зна се да неке, па и СНС, нису на време предале извештаје о трошковима, а можда никако и нису) –милијарду и седам стотина милиона динара. Што и није нека сума кад се помисли колико је радости „малом Алеку“ донела не само убедљива победа коалиције коју је предводио, већ исто толико или можда још и више задовољства предизборна кампања. Док је она трајала он није силазио са телевизијских канала (истини за вољу, ни у каснијим месецима стање ствари се није много променило) док су градови широм земље били преплављени огласним таблама и плакатима са његовим насмејаним ликом, а аутобуси пуни његових присталица, такозваних сендвичара, шпартали Србијом уздуж и попреко пратећи обожаваног вођу од једног до другог места у којима је држао предизборне митинге.
Није тешко претпоставити да се некадашњи (пот)председник Владе, а сада председник Србије, ужелео атмосфере са претходних кампања за ванредне парламентарне изборе, па је већ пре скоро два месеца почело да се шушка о изгледима да се нови, опет превремени, ускоро одрже, док АВ није најзад недавно саопштио како је спреман да испуни жељу опозиције за ново одмеравање снага.
И, разуме се, он не би био то што јесте, односно, изневерио би самог себе да своју најаву нових превремених парламентарних избора није завршио презривим упозорењем, карактеристичним за његово обраћање свима који нису његови истомишљеници:
„Добићете изборе ако желите, али немој (ваљда: немојте?) после да кукате да је Свети Петар крив што сте их изгубили!”
Одмах затим, „мали Алек“ је најавио да ће сазвати Главни одбор и Председништво Српске напредне странке како би му одговорили на питање да ли се слажу са његовим предлогом да се превремени парламентарни избори одрже 24. децембра ове године, када би требало и да се изабере Градска скупштина Београда.
Пошто су за ово време од априла 2016. до данас све цене прилично напредовале (а поскупели су и бензин и сендвичи!) не треба бити велики математичар па схватити да ће нови превремени парламентарни избори коштати више од претходних.
Можда и две милијарде динара.
Има ли их Србија?
Можда и нема, али то, ипак није разлог да одустане од намере „малог Алека“, да му ускрати игру коју толико воли…
Због чега постоји ММФ него да помаже у оваквим ситуацијама? А праунуци данашњих грађана Србије нека виде како ће отплаћивати дугове или макар камату.
Categories: Судбина као политика
Оставите коментар