Петар II Петровић Његош: Објавленије о нетрулежном тијелу Петра I Петровића

ЦРНОГОРЦИМА И БРЂАНИМА

Цетиње, 18. октобра 1834.

Од нас владике Петра Петровића свему народу црногорскоме и брдскоме објавленије и поздрав. 

Петар I Петровић - св. Петар Цетињски

Петар I Петровић – св. Петар Цетињски

На знање ви дајемо, благочестиви народе, како смо 18. овога мјесеца, на Лучиндан, отворили гроб блажено и светопочившега претка мојега и архипастира вашега Петра и, пошто смо отворили гроб, нашли смо цјелокупно и свето тијело доброга и светога архипастира нашега. Зато, благочестиви народе, ми вама радосно и објављујемо о томе срећноме догађају, јербо знамо да ћете благодарити свемогућега Творца, који ви вашега доброга оца, крепкога пастира цркве и стада Христова, вашега обранитеља и избавитеља, посла међу вама у светоме тијелу, да, како је био у смртноме животу готов за вас дати душу и тијело, тако да му се молимо да он и сада, како светитељ и угодник Божји, буде молитвеник свемогућему Богу за нас како за своје синове. Ја мислим, благочестиви хришћани, да памтите ви ријечи светога Петра које је вама говорио „да живите у слоги, миру и јединству“. Ове свете и божествене ријечи ја мислим да је сваки од вас држао на срцу и доклен се није ови угодник Божји био међу вама јавио. А сада надам се да ћете их добро држати, јербо видите онога који ви их је говорио међу вама света и цјелокупна. И ви сте увјерени, ја мислим, да који Црногорац неће држати слогу, мир и јединство, биће му свети Петар саперник и на томе и на овоме свијету, него, који што има међу собом немира, сложите се и мирите, и тада ћете бити Богу повољни и вашему светитељу Петру.

За друго вас Богу препоручујући и његовом угоднику новообјављеному светитељу, остајем сваком доброжелатељ.

Владика црногорски и брдски

Петр Петровић

Напомена: Датум писма је по „старом“ (јулијанском) календару.

Извор: CD „Петар II Петровић Његош: Сабрана дела“

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ

Advertisements


Категорије:Поново прочитати/погледати

Ознаке:,

1 reply

  1. Уз прекрасне ријечи Његошеве лијепо је сјетити се, и опоменути, шта, између осталог, у тестаменту Светог Петра Цетињског стоји:
    „… да је наименовао за свог насљедника, црквеног поглавара и земље господара, свог синовца Рада Томова, кога препоруча Богу, руском цару и свему народу црногорскоме и брдскоме; најпослије проклиње све оне који не би његову опоруку извршили, него би се усудили ријечима или дјелима потицати свађе у народу, као и оне који би намјеравали да се удаље испод руског покровитељства.“
    Скоро слушах о томе шта уче дјеца у школи у Црној Гори о старим српским споменицима, то је напросто на рубу фикције, али то су процеси који трају и који већ дају своје плодове.
    Ријечи Светог Петра Цетињског и владике Рада више нису добро дошле, њих би Новоцрногорци да устроје према демократски коректном говору. Изгубивши своје упориште у Косовском миту владајућа културна сцена иде у правцу приближавања Хрватима и гради себи на одрицању од српства, у ствари чупа коријен и постаје „трска међу вихорове“. Жалосно је то до чега је ова српска земља доведена након само 20 година испирања мозга!
    Ипак, колико год се потискују, омаловажавају, маргинализују – ријечи великих Петровића стоје као суд и опомена и биће зиданица за нека друга покољења…

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s