Дмитриј Судаков: Турска нагло ударила контру свом савезништву са Русијом

(Правда.ру, 10. 10. 2017)

Украјински председник Петар Порошенко, када се састао са својим турским колегом Реџепом Тајипом Ердоганом у Кијеву, понудио је Турској да се придружи „групи пријатеља који заговарају ослобађање Крима од окупације“. Ердоган је одговорио да Турска и даље подржава територијални интегритет Украјине и да неће признати поновно уједињење Крима са Русијом. „Нисмо признали и нећемо признати илегално анексију Крима“, подвукао је турски председник

Трговина ракетним системом С-400 запала је у ћорсокак (Фото: Правда.ру)

Односи између Русије и Турске су веома превртљиви у последње време. Упркос редовним изјавама председника Путина и Ердогана о томе како треба јачати и проширити руско–турску сарадњу, Анкара је неочекивано успоставила нови сет правила о увозу пољопривредних производа из Русије у Турску.

Од сада ће руски извозници морати да прибаве посебне дозволе у турским трговинским или дипломатским представништвима како би могли да своје производе извозе у Турску. Стручњаци сматрају да је овај потез одговор на недавну руску објаву да ће увозити поврће само од девет турских компанија, иако Анкара негира везу између ових догађаја.

Поврх свега, турски министар спољних послова Мавлут Чавушоглу изјавио је 9. октобра како ће Анкара наново размислити о уговору о куповини противваздушног ракетног система С–400 од Русије. Према речима министра, уговор ће се спровести само ако Русија покрене заједничку производњу овог ракетног комплекса у Турској.

„Ако Русија одговори на ово негативно, ми ћемо закључити уговор са другом државом“, изјавио је недвосмислено овај дипломата. Важно је назначити да је Турска према договору већ исплатила аванс.

Правда.ру затражила је стручно мишљење о овој теми од Виктора Надејин-Рајевског (Nadein-Raevsky), доктора наука из области филозофије, старијег истраживача на Институту за светску економију и међународне односе Руске академије наука.

Према речима овог експерта, обнова руско–турских односа није била заокружена. Процес се одвијао уз бројне потешкоће, повезаних са увозом турских производа у Русију, који „није претерано значајан за Русију“ али је од превасходне важности за Анкару. Турска наставља са покушајима да притисне Русију по овом питању у нади да ће једном за свагда разрешити ово питање.

Русија и даље одржава једностране рестрикције против Турске, и питање није повезано само са увозом турског парадајза. Турска је увела безвизни режим за руске туристе, али на ово није уследио симетрични потез руске стране. Руска федерација је само олакшала визни режим за турске бизнисмене и грађевинске раднике.

„Постоје страховања у Русији да Турска остаје транзитна територија за исламисте, због тога што су се многи од њих домогли Сирије и Ирака преко Турске“, наводи овај стручњак.

Када је реч о заједничкој производњи С–400 система, Турска је ово питање поставила од почетка, и то је уобичајени захтев за ову врсту трговине. „Много тога ће зависити од укупне вредности уговора, и да ли је он довољно профитабилан за Русију. Ако ћемо да створимо заједничко предузеће, неко мора да регулише процес како ће ови производи бити продавани и где, да ли ће Русија давати специјалну дозволу или ће Турска моћи да независно тргује производима овог руско–турског заједничког предузећа.“

Са енглеског посрбио: Милош Милојевић



Categories: Посрбљено

Tags: , , , , , ,

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading