Насмешио се последњи пут. У прозору се сјаше као запети лук, као Месец у води, млад и жут, Риалто. Мирисаше болан своје беле руже и гледаше како галебови круже, тужни и бели, ко мисли на Ловћен, и смрт. Док ноћ … Настави са читањем Милош Црњански: Његош у Венецији