Од оптужби Трампове кампање за скривену сарадњу до руске куповине огласа на Фејсбуку, медији су доказе заменили обманама
Ова датотека-фотографија приказује запослене на конференцији како говоре испред штанда на годишњој Фејсбук конференцији софтверских инжењера (AP Photo/Noah Berger)
(Nation, 6. 10. 2017)
У својим новим мемоарима о председничкој кампањи под насловом Шта се десило, Хилари Клинтон саопштава да је пратила све „обрте догађаја“ и „прочитала све што јој је дошло под руку“ о улози Русије у председничким изборима 2016. Написала је, “Питам се понекад, шта би се десило да се председник Обама у јесен 2016. путем ТВ обратио нацији са упозорењем да је наша демократија нападнута“.
Клинтонова је имала још много тога да дода. Од дана избора контроверзе око наводног руског мешања и скривене сарадње са Трамповом кампањом обузеле су Вашингтон и националне медије. Готово годину дана касније и даље нема конкретних доказа за главне претпоставке. Постоје оптужбе америчких обавештајних званичника да је руска влада упала у електронску пошту и користила друштвене медије да помогне избор Доналда Трампа, међутим и даље чекамо било шта што би ово подупрло. Иако често цитиран Јануарски извештај обавештајних служби „користи натежу терминологију и нуди најдетаљнију процену до сада“, Атлантик примећује[1] да „не пружа или није у могућности да пружи доказе за своје претпоставке“. Примећујући „недостатак било какве потврде“ и „чврстих доказа који би подржавали оптужбе служби да је руска влада организовала напад на изборе“ Њујорк тајмс је закључио да се порука обавештајне заједнице „у суштини своди на њихову часну реч“. Ово важи и данас.
Исто се односи и на питање скривене сарадње. Званичници су у мају саопштили Ројтерсу[2] да „у комуникацији која је до сада прегледана нису пронађени никакви докази о преступима или скривеној сарадњи Трампове кампање са Русијом“. У време писања овог чланка и високо позиционирани критичари Трампа укључујући бившег директора америчке Националне обавештајне службе, Џејмса Клапера[3], бившег директора ЦИА Мајкла Морела[4], чланицу Представничког дома Максин Вотерс[5] и сенаторку Дајану Фејнстин[6] слажу се са овим закључком.
Разумевање да доказа нема помаже у истраживању шта је уместо њих понуђено. У инсајдерском опису кампање Хилари Клинтон, Скрхана[7], наводи се да је „у данима након избора Хилари одбијала да преузме одговорност за сопствени пораз“. Уместо тога, један од извора се присећа, сарадницима је дато у задатак „да обезбеде да се све ове приче усмеравају у одговарајућем правцу“. Током следећих 24 сата након њеног говора о прихватању резултата избора, највиши званичници су се окупили „да осмисле случај по којем избори нису били у потпуности по високим стандардима… И већ је руско хаковање било у самом средишту аргументације“.
Међутим, усредсређеност на Русију садржи вредност која далеко превазилази табор Клинтонове и савршено се уклапа у намере делова државне моћи који се супротстављају Трамповом позиву да се поправе односи са Москвом и који желе да развију познат сценарио Хладног рата, ширење страха како би се закочио било какав развој на том правцу. Вишеструке истраге и анонимно цурење података су такође средства за довођење у ред чудака на месту председника чија је реторика против интервенционизма – која је, према свим индикацијама, превара – узбунила елиту спољне политике током кампање. Корпоративни медији чији приходи су повезани са бројем отварања њихових интернет страница и рејтинга су неумитно уведени у скандал. Јавности је представљен шпијунски трилер уживо који за неке садржи и додатну арому могућег смењивања председника и поништавање његове невероватне победе.
Ови императиви побудили су лепезу покварених журналистичких и стандарда доказивања. У Русијагејту непроверене тврдње су преношене са мало или без икаквог скептицизма. Бирани су догађаји који су одговарали и даван им је претеран значај, док су догађаји који би водили у супротном правцу били минимизовани или игнорисани. На насловним странама бомбастични наслови најављивали би развој догађаја који потврђује оптужбе, да би се често у самом тексту оповргле или у потпуности повукле. Језик кавлификовања – вероватно, сумња се, изгледа – појављује се уз „Руси“ као замена за недостатак конкретне повезаности. Као резултат, Русијагејт се претворио у лавину инсинуација које окружују питања далеко изван замишљеног делокруга.
Две најновије приче о наводној скривеној сарадњи Трампове кампање са Русима су у почетку прихваћене као сигуран доказ, али након даљег истраживања могу у ствари да оборе читаву причу. Једна је била вест да је Трамп потписао необавезујуће писмо о намерама у којем даје дозволу за коришћење његовог имена за предложену грађевину у Москви док је учествовао у председничкој трци. Рус по рођењу, предузимач Феликс Сејтер предложио је посао Трамповом адвокату Мајклу Коену уз уверавање да би то помогло Трампу да победи. Сејтер је писао, „Укључићу Путина у овај програм и ми ћемо добити изабраног Доналда“, верујући да ће бирачи бити импресионирани како Трамп може да оствари посао са некретнинама и са „најтежим противником“ САД. Њујорк тајмс је описао[8] резултат:
Нема доказа у електронској преписци да је Сејтер одржао своја обећања, а једна од порука сугерише да је претеривао о својим везама у Русији. Јануара 2016. Коен је писао Путиновом портпаролу, Димитрију Пескову, тражећи помоћ за наставак пројекта Трампове куле који је био у застоју. Међутим, изгледа да Коен није имао директан контакт са Песковим, јер се обратио путем опште адресе за питања које поставља штампа.
Пројекат никада није добио дозволу владе нити финансирање и угашен је неколико недеља касније.
Песков је потврдио да је негде видео поруку коју је послао Коен, али се није потрудио ни да на њу одговори. Прича заиста покреће питање сукоба интереса: Трамп спроводи послове у Москви, а истовремено велича председника Путина у својој кампањи, али се тешко може утврдити како посао који никада није одмакао даље од почетка има већи значај од стварних послова које је Трамп завршио на местима као што су Турска, Филипини и у земљама Персијског залива. Ако ништа друго, ова прича би морала да садржи скептицизам у погледу било какве скривене сарадње: посао је пропао, а Трампов адвокат чак није располагао ни директном адресом е-поште својих руских партнера.
Откриће Сејтерове електронске преписке са Коеном дошло је након раније контроверзе око Роба Голдстона који је понудио сину Доналда Трампа оптужујуће информације о Хилари Клинтон, као „подршку Русије и њене владе Доналду Трампу“. Голдстонова преписка је била плодоноснија од Сејтерове утолико што је уговорен састанак, иако Трамп млађи тврди да га је напустио после 20 минута. Они који тврде да преписка коју су водили одвојено Сејтер и Голдстон садржи инкриминишуће податке или да се ту ради чак о велеиздаји, треба да се подсете миљеа из којег обојица долазе: Сејтер је познат као „смутљивац и намазан окорели лажов[9] који је „покренуо[10] мноштво веб страница са простачким називима, попут IAmAFaggot.com или VaginaBoy.com … за обрачун са бившим пословним партнерима“ док је Голдстон новинар британских таблоида који је постао музички публициста. Не треба бити велики обавештајни стручњак па да се посумња да би они могли да буду посредници у тајним операцијама Кремља.
Затим имамо и откриће Фејсбука да је са лажних налога „којима се вероватно управљало из Русије“ плаћено сто хиљада долара за три хиљаде огласа, почевши од јуна 2015. Уреднички колегијум Њујорк тајмса ово је описао[11] као „даљи докази о нечем што представља страну инвазију на америчку демократију без преседана“. Не изгледа много вероватно да је куповина огласа на Фејсбуку у износу од 100.000 USD имала било какав утицај у изборима у које је уложено 6,8 милијарди долара. Како тврди Фејсбук „велика већина огласа… не позива се изричито на председничке изборе, гласање или неког кандидата“ већ се више усмерава на „појачавање друштвених и политичких порука које изазивају поделе широм идеолошког спектра, додирујући теме од ЛГБТ проблематике до питања расне равноправности, имиграције или права на држање оружја“. Фејсбук такође саопштава да се већина огласа, 56 процената, појавила „после избора“. Није објављено о којим огласима се ради, али према свим индикацијама, ако су коришћени да се помогне избор Трампа, њихови спонзори су изабрали веома чудан пут.
Ови огласи се уопштено називају „руске дезинформације“, али у најисцрпнијем извештају о овој причи Вашингтон пост додаје вишеструке квалификативе[12], примећујући за огласе да „изгледа да долазе са налога повезаних са Агенцијом за истраживање Интернета“ која је фирма повезана са Кремљом (додат курзив).
Пост такође открива да је у првом налазу контроле сумњивих руских налога закључено да „имају недвосмислене финансијске мотиве, што упућује да нису радили за страну владу“. Поред наведеног, „тим за безбедност није нашао јасне доказе о руским дезинформацијама или о куповини огласа са налога повезаних са Русијом“. Међутим, логика Русијагејта захтева уникум у одговору на недостатак доказа: „Фејсбук је затечен неспреман пред префињеношћу руске пропаганде“.
Пост даље додаје и како је руска „префињеност“ превазиђена:
Док се Фејсбук мучио да пронађе јасне доказе о руским манипулацијама, идеја је добијала кредибилитет у другим утицајним круговима.
У наелектрисаном постизборном периоду, сарадници Хилари Клинтон и Обаме копали су по изборним подацима и подацима о излазности, у потрази за траговима који би објаснили оно што је за њих био неприродан след догађаја.
Једна од теорија изниклих након догађања била је да су руски оперативци које је Кремљ усмеравао у подршку Трампу можда искористили предности које пружа Фејсбук и друге платформе друштвених медија за усмеравање својих порука америчким гласачима у кључним демографским подручјима како би повећали ентузијазам Трампових присталица и сузбили подршку Клинтоновој.
Ови бивши саветници нису имали чврсте доказе да су руски ботови користили Фејсбук за микро-циљање бирача у преломним окрузима – односно, до данас их немају – али су своје теорије ширили кроз комитете за безбедност Представничког дома и Сената који су у јануару покренули паралелне истраге о улози Русије у председничкој кампањи.
Теорије су донеле плодове. У мају је лична посета сенатора из демократске странке, Марка Ворнера, потпредседника Комитета за безбедност Сената „подстакла компанију да изврши измене у начину на који се спроводи унутрашња истрага“. Објава Фејсбука из августа о 3000 „вероватно“ руских огласа је сада „скандал“ у току који је извео компанију пред конгресне комитете.
Помаљају се и друге претње изборима. Недавни чланак на насловној страни Њујорк тајмса који повезује руске кибер операције са нерегуларностима гласања широм Сједињених Држава је насловљен „Руски напори у хаковању избора, Шири него што се знало раније, Привукли мало пажње“. Али, прочитајте и открићете да нема доказа о „руском хаковњу избора“. Само оптужбе, без каквих доказа. Проблеми са гласањем у Дараму, Северна Каролина, „изгледали су као намештање или нека врста кибер напада“ изјавила је Сузан Гринхалах, а „месецима касније … питања шта се десило тог дана у Дараму као и у другим окрузима Северне Каролине, Вириније, Џорџије и Аризоне и даље траже одговор“. И овде има ограда: „Постоје и многи други разлози за овакве прекиде – локални званичници окривили су људски фактор и квар софтвера – а није се појавио ни један јасан доказ о дигиталној саботажи, а камоли о руској улози у томе“.
Неоснованa забринутост због руског хаковања проширена је крајем септембра када је Министарство за националну безбедност обавестило 21 државу да су биле мета руских сајбер операција током избора 2016, али су до сада три државе одбациле тврдње министарства, укључујући Калифорнију где је објављено да је „након захтева за додатним информацијама постало јасно да су закључци министарства погрешни“.
Недавни избори у Француској и Немачкој праћени су сличним страховањима о руском хаковању и дезинформацијама, са сличним резултатима. У Француској, за хаковање које је циљало кампању победника на изборима Емануела Макрона, испоставило се да „нема трагова“ руске умешаности и да је „толико опште и једноставно да је практично могао да изведе било ко“, без великог публицитета је обjавио шеф француске кибер безбедности, након избора. Немачка се суочила са много већом недоумицом – ништа се није десило. “Очигледно одсуство снажне руске кампање остало је мистерија међу званичницима и експертима који су упозоравали на вероватан јуриш“, известио је Пост у чланку под насловом[13] „Док се Немачка припрема за гласање мистерија се увећава: Где су Руси?“ Мистерија је била толика да ју је такође и Њујорк тајмс[14], неколико дана касније, истраживао: „Мистерија немачких избора: Зашто се Руси нису мешали?“
Следећи ову праксу у погледу доказа, Русија може да се окриви и за ствари далеко изван избора на Западу. Након недавног насиља белаца супрематиста у Шалотсвилу, консултант за питања спољне политике Моли Мекју објавила је на Твитеру[15] апел који се широко проширио мрежом: „Потребан нам је дијалог о оном што се дешава данас у Шарлотсвилу, руском утицају и операцијама у Сједињеим Државама“ (Мекју је недавно сведочила на саслушању у организацији владе САД „Бич руских дезиформација“).
Пишући за Си-Ен-Ен[16], професор на студијама права Јејл универзитета, Аша Рангапа је изјавио да је „Шарлотсвил поново подвукао проблем са Русијом“. Наравно, Рангапа признаје, „до данас нема доказа да Русија директно подржава екстремне групе у Сједињеним државама“, али везе руске владе са европском крајњом десницом „када се гледају кроз призму Трамповог одговора на догађаје у Шарлотсвилу, указују на простор за руске обавештајне службе за коришћење група које шире мржњу као средство за ескалацију активности унутар Сједињених Држава“.
Повезивање Русије са десничарима и расистима у Америци у потпуном је контрасту са ситуацијом од пре пар месеци када је било популарно да се Русија повезује са потпуно супротним идеолошки полом. У марту су сведоци из обавештајне заједнице трезвено сведочили у Конгресу да је руска „кибер инвазија 21. века покушала да посеје немире у САД распирујући протесте попут Окупирај Волстрит и покрета Животи црнаца значе“. Докази за ове тврдње пронађени су у чињеници да је ТВ мрежа РТ која је у власништву Русије, покривала догађања везана за оба ова покрета.
Објаве на Твитеру које су повезане са Русијом, а у вези са клечањем играча НФЛ током интонирања химне у знак протеста због расне неправде, показују како Руси „покушавају да распирују поделе у овој земљи“, тврди сенатор из републиканске странке, Џејмс Ленкфорд[17]. Оглас повезан са Русима, о покрету Животи црнаца значе, намењен публици у Фергусону и Балтимору „говори нам … да су Руси који су платили ове огласе довољно префињени да разумеју да ће циљање заједнице са присталицама покрета Живот црнаца значи … помоћи распиривању политичког раскола … и овде је стварни циљ стварање хаоса“ саопштава нам репортер Си-Ен-Ен, Дилан Бајерс.
Међутим, ова прича може много више да нам указује на приступ који стручњаци и посланици имају у односу на јавност. Поврх 3000 огласа које је идентификовао Фејсбук, Твитер је сада обавестио Конгрес о приближно 200 налога „повезаних са руским мешањем у изборе 2016“. Твитер има 328 милиона корисника и претпоставка да је од 328 милиона налога 200 налога могло да има утицај је једнако увреда здравог разума колико и основне математике. Такође се сугерише да су присталице покрета Животи црнаца значе у местима као што су Фергусон и Балтимор били несвесни страни агенти којима су били потребни руски друштвени медији да изађу на улице. Протест против расизма није сејање „хаоса“ и „политичког раскола“ већ – протест против расизма.
Због могућности да огласи долазе из Русије, узима се здраво за готово да су део наводне завере руске владе. Мало њих је узело у разматрање другачији сценарио који је навео[18] новинар Макс Блументал, односно да огласи могу да буду као и остали који долазе са других фарми ботова: атракција да се притисне веза и оствари преглед повезане веб странице.
Неки од усредсређених на Русијагејт можда делују због истинског страха и дезоријентације која је уследила након победе најнеквалификованијег и најнепредвидљивијег председника у историји, али они који учествују, посебно они на повлашћеним положајима, треба да имају у виду да Русијагејт нуди безбедан и безболан начин за исказивање „отпора“. За повлашћене Американце супротстављање Трампу углавном због Русије је начин да то ураде без угрожавања сопствених веза у економском и политичком систему против којег су се многи гласачи побунили. „Ако је избор председника у ствари руска операција, ако је председавање Америком данас производ скривене сарадње руских обавештајних служби и америчке кампање“ да позајмимо сценарио који је изнела Рејчел Медоу, онда нема ничег другог чему треба да се супротставимо.
Међутим, незадовољство економском ситуацијом, заједно са неизласком гласача, неуспехом демократске странке да допре до гласача и корпоративним медијима који су бескрајно истицали Трампова празна обећања и расне анимозитете су међу питањима склоњеним у страну због неуморне усредсређености на Русијагејт, као што су склоњене и веома озбиљне тензије на релацији САД-Русија које се не уклапају у ову причу. Усред широке расправе о Путину који вуче конце, Трамп је без великог публицитета на кључна места поставио русофобне јастребове и прихватио нову чланицу НАТО, упркос руском противљењу. Трампов врховни командант, генерал Џозеф Данфорд председавајући Здруженог штаба, подржава напоре Пентагона и Конгреса да се Украјини достави ново наоружање. Председник Обама је сличан предлог одбацио страхујући да би то само додало уље на ватру трагичног конфликта у земљи. Непосредно пред руске војне вежбе са савезником Белорусијом, Сједињене Државе и НАТО су одржали своју „највећу војну вежбу у источној Европи од краја Хладног рата“, пред њиховим вратима.
Ове тензије ће се и даље погоршавати у политичкој клими у којој се дипломатија у односима са Русијом види као слабост и у којој је изазивање Русије кроз санкције и милитаризам једна од ретких области где се обе странке слажу. Сукоб са нуклеарном силом можда прети уништењем многих живота у будућности, али нуди и непосредну корист за неколицину. „Забринутост НАТО због Русије се види као позитиван тренд за војну индустрију“ напомиње пословна штампа извештавајући да су акције војне индустрије „достигле вредност већу него икада“. Као и рејтинг Ем-Ес-Ен-Би-Си, кабловске телевизије која провлачи тему Русијагејт више од било које друге.
Они који нису везани могућностима које пружа Русијагејт немају обавезу да се повинују. Трамп није ушао у Белу кућу преко Русије, већ представљајући се као популистички предводник. Једина превара која ће му доћи главе је ова његова превара.
Са енглеског посрбио: Aerial6
[1] https://www.theatlantic.com/politics/archive/2017/01/odni-report-on-russian-hacking/512465/
[2] https://www.reuters.com/article/us-usa-trump-russia-contacts/exclusive-trump-campaign-had-at-least-18-undisclosed-contacts-with-russians-sources-idUSKCN18E106
[3] https://www.nbcnews.com/meet-the-press/video/full-clapper-no-evidence-of-collusion-between-trump-and-russia-890509379597
[4] https://www.nbcnews.com/news/us-news/clinton-ally-says-smoke-no-fire-no-russia-trump-collusion-n734176
[5] https://www.youtube.com/watch?v=OQ46k6MQN6c
[6] https://www.youtube.com/watch?v=TzrlpKtY2DY
[7] https://www.amazon.co.uk/Shattered-Inside-Hillary-Clintons-Campaign/dp/0553447084
[8] https://www.nytimes.com/2017/08/28/us/politics/trump-tower-putin-felix-sater.html
[9] http://nymag.com/daily/intelligencer/2017/08/felix-sater-donald-trump-russia-investigation.html
[10] https://www.thedailybeast.com/someones-lying-about-the-money-for-trump-tower-moscow
[11] https://www.nytimes.com/2017/09/08/opinion/russia-facebook-twitter-election.html
[12] https://www.washingtonpost.com/business/economy/obama-tried-to-give-zuckerberg-a-wake-up-call-over-fake-news-on-facebook/2017/09/24/15d19b12-ddac-4ad5-ac6e-ef909e1c1284_story.html?utm_term=.e68c87c7a4be
[13] https://www.washingtonpost.com/world/as-germans-prepare-to-vote-a-mystery-grows-where-are-the-russians/2017/09/10/07d47f54-9257-11e7-8482-8dc9a7af29f9_story.html
[14] https://www.nytimes.com/2017/09/21/world/europe/german-election-russia.html
[15] https://twitter.com/MollyMcKew/status/896453597696806912
[16] http://www.cnn.com/2017/08/23/opinions/russian-far-right-opinion-rangappa/index.html
[17] http://thehill.com/homenews/senate/352768-gop-senator-russian-trolls-using-nfl-spat-to-push-divisiveness-in-us
[18] http://therealnews.com/t2/story:20147:Did-the-Russians-%27Meddle%27-Just-for-Clicks%3F
Categories: Посрбљено
Оставите коментар