Хтели ми то да признамо или не, случај Каталоније, провинције богате Шпаније, не може се поредити са Косовом и Метохијом, територијом отетом од економски неупоредиво слабије Србије, па се оно обележава као sui generis, јер су светске силеџије тако одредиле
Званични ставови Европске уније о референдуму у Каталонији и самопроглашеној држави Косово најбоље показују да је у политици све могуће, прецизније да се свака измишљотина може прогласити за истину уколико она одговара моћницима. Представник Европске комисије, која је каталонски референдум прогласила неуставним, објаснио је и да се случај ове шпанске покрајине и Косова и Метохије не може поредити, јер је Шпанија чланица Европске уније, а да је признавање Косова „врло специфичан контекст”. „То је била позиција усвојена од стране различитих декларација и резолуција Уједињених нација и међународне заједнице – веома специфичан контекст са специфичним разлозима.” Реч специфичан поновио је више пута, али ни један једини пут није покушао да објасни у чему се та специфичност састоји.
Слично је о овом случају говорила и представница за штампу Европске уније, Маја Коцијанчич, која се није сложила са мишљењем да се за Шпанију примењују другачији стандарди од оних који су важили за Србију у случају Косова, нагласивши како је међународно право универзално и да га Европска унија у потпуности поштује. Косово је, како је нарочито истакла, „sui generis” (посебан случај).
Као што се и могло очекивати, овакви ставови представника ЕК и ЕУ изазвали су велико разочарење и огорчено реаговање српске јавности, која је ваљда по хиљадити пут могла да схвати на који се начин дискриминаторски та такозвана Међународна заједница односи према њој, и са каквим последицама. Правници су писали о очигледним непоштеним тумачењима међународног права, указивали на то да се латински израз sui generis користи у случајевима када не постоје правни аргументи за одбрану неког става, па се онда прибегава одредби да је то посебан случај, изузетак од општег правила; протестовале су бројне јавне личности и обични грађани, па је чак и сам председник Вучић – иначе до пре пет година велики противник придруживања Европској унији, а данас велики заљубљеник у њу – гневно изјавио како не очекује извињење од ЕУ и додао да Брисел има нечисту савест због различитих стандарда.
Пошто представници за штампу Европске комисије и Европске уније нису одређено рекли у чему се заправо састоје разлике између независности Косова и Каталоније (сем, потпуне бесмислице о разлици између земаља чланица и нечланица ЕУ), то нам једино преостаје да се сами потрудимо да пронађемо одговор.
Као што се сви сећамо, отимање Косова и Метохије почело је најпре веома добро смишљеном и свеобухватном медијском кампањом чији је циљ био сатанизација српског народа, који је оптужен да спроводи систематски геноцид над Албанцима. Већ уведене економске санкције непрекидно су се погоршавале, а ситуација све више наговештавала рат. Састанак у Рамбујеу био је последња прилика да Србија (и Црна Гора) потпишу безусловну капитулацију, али пошто је она изостала, уследила је операција позната као „Милосрдни анђео” и НАТО је 78 дана бомбардовао нашу земљу, не устручавајући се да користи хиљаде и хиљаде тона бомби са осиромашеним уранијумом.
Уследило је подизање америчке војне базе „Бондстил” у близини Урошевца, проглашење независности косовских Албанаца , протеривање српског народа са Косова и Метохије, ултиматуми Београду да преговара са Приштином и да је постепено признаје као државу. Упоредо са „преобликовањем стварности на Косову и Метохији”, командант НАТО-а Весли Кларк и државни секретар САД гђа Олбрајт показали су вели заинтересованост за рудно благо Косова и Метохије, инфраструктуру, осигуравајућа друштва и енергетику – како би своме већ огромном богатству могли да додају нове милијарде.
Пошто у случају Каталоније није претходила медијска кампања ради сатанизације Мадрида који жели да протера сироте Каталонце са њихове земље, нити је ико одлучио да их спасе бомбардовањем Шпаније, а уз то изгледа како и данашњи командант НАТО-а и садашњи државни секретар САД нису много заинтересовани за рудно благо Каталоније и остале изворе за њихово лично богаћење, то се, ипак, хтели то да признамо или не, случај Каталоније, провинције богате Шпаније, не може поредити са Косовом и Метохијом, територијом отетом од економски неупоредиво слабије Србије, па се оно обележава као sui generis, јер су светске силеџије тако одредиле.
Categories: Судбина као политика
Оставите коментар