На изјаву академика и песника Љубомира Симовића „шта бисмо с Косовом и да нам га врате“, реаговали су косовско-метохијски Народни покрет Отаџбина и новинар Михаило Меденица
Љубомир Симовић: А шта бисмо с Косовом и да нам га врате?
Љубомир Симовић, писац и академик у интервјуу за Блиц поставља питање: „А шта бисмо с Косовом и да нам га врате?“
„Ако би вам САД или Еврпопска унија, или било ко, вратили Косово, како бисте га интегрисали у Србију? Да ли је та интеграција, после свега што се десило, могућа?“, каже Симовић.
НП Отаџбина: Академик Симовић сугерише да нам КиМ нису више потребни
Изјава уваженог академика Љубомира Симовића да када би нам Запад и вратио Косово ми не бисмо знали шта ћемо са њим, сугерише пре свега грађанима Србије да Косово и Метохија нама више нису потребни.
У пар малих чињеница Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ предочиће поштованом академику да у случају да нам Запад врати нашу јужну покрајину шта би све на тој праисконској српској територији могло да се одради.
– Србија би могла у партнерству са Руском Федерацијом да у потпуности активира и обнови Трепчине руднике. А њих није мало. То су Стари Трг, Црнац, Бело Брдо, Жута Прла, Ајвалија, Кишница и чувено Ново Брдо. Још 2005. године САД и Немачка су помало стидљиво понудиле Србији да направе две велике термо-електране на северу Косова и Метохије користећи угаљ из централног Косова. Зашто на северу, због реке Ибар јер турбине у термо-електранама морају да се хладе. Касније су због стварања још једне албанске државе на Балкану ове најјаче земље Запада одустале од овог пројекта. Осим централног Косова постоје неисцрпна налазишта угља и на простору Дренице и Метохије па имајући у виду да и Србија и остале суседне земље имају несташицу електричне енергије изградња нових термо-електрана све би задовољила.
– Народни покрет „Отаџбина“ подсећа господина Симовића да су на Косову и Метохији присутни ретки метали као што су бор, волфрам, молибден, јако тражени у авионској индустрији. Највећи произвођачи ретких метала у свету данас су Кинези па би сарадња са њима Србију довела у ред извозника ове драгоцене рудне сировине.
– Ако би нам Косово и Метохију вратили то значи да Србија поступи на исти начин као што је то урадила Хрватска, односно, да српска војска изађе на српске границе, што је правило свуда у свету. Ако би српска војска изашла на српске границе макар половина протераних Срба, уз државне субвенције, вратила би се на своја огњишта. Уважени академик нема разлог да се боји за безбедност српских војних и полицијских снага с обзиром да је добар део албанске младежи емигрирао на Запад.
Све ово и још пуно тога чланови Народног покрета „Отаџбина“ који нису режимски Срби Александра Вучића у Српској академији наука и уметности на јасан и недвосмислен начин објаснили би зашто Косово треба и може да се поново врати у своју матицу. И не само господину Симовићу него и господину Душану Ковачевићу, па и председнику САНУ Душану Костићу који заступа идеју да Србија треба елегантно да се повуче са Косова и Метохије.
Некада је у Српској академији наука постојао одбор за Косово и Метохију који је позивао Србе са КиМ различитих политичких погледа да објасне своје виђење ситуације у јужној српској покрајини. Тада је нажалост Српска академија наука проглашавана перјаницом српског национализма па су се уважени академици брже-боље потрудили да одбор за КиМ укину. Сепаратистичка власт у Приштини има своју академију наука са доста проблематичним научним титулама али никоме од њих не пада на памет да Косово може да буде ништа друго осим независне државе. Па ко каже данас да се Албанци и поједини Срби не слажу, макар када је у питању будућност Косова и Метохије.
Народни покрет „Отаџбина“ подсећа да је 1913. године у Лондону тзв. Лондонским миром признато право Србији на Косово и Метохију, односно „Стару Србију“. Вођа српске делегације у Лондону био је председник Српске краљевске академије и редовни члан француске академије наука господин Јован Цвијић. Без намере да вршимо било какво поређење морамо признати да је он много веће научно име него што су то и Симовић, и Ковачевић, и Костић.
Пре неки дан одбојкашице Србије су на тријумфалан начин, без иједног пораза, постале првакиње Европе. Њихова омиљена песма која их је напајала патриотизмом била је „Видовдан“. Ко данас има право да српској младежи ускрати сопствену историју и да им не да прилику да макар буду исти као њихови славни преци. Ако предамо Косово угрозили смо нашу будућност. Не толико у материјалном колико у духовном смислу. Уважени академици то би требало најбоље да знају. Макар они којима је писана реч животно опредељење.
Косовска Митровица, 10. 10. 2017.
Информативна служба Народног покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“
Михаило Меденица: А, шта бисмо с Косовом и да нам га врате?!
Значајно се писац и академик Љубомир Симовић запитао: „А, шта бисмо с Косовом и да нам га врате?!“
Видите, поштовани господине Симовићу, и остали које ово „питање“ толико мори, мене, рецимо, раздире- шта ћемо ако нам га не врате?!
Михаило Меденица
Шта то од Србије остаје, све и да је три пута оволика, ако нам не врате ту шаку земље која се распе линијом живота када је ставите на длан?
Раздире ме још и више: шта ћемо ако нам га не врате јер смо престали да му се надамо, да га волимо, да му певамо, да му се заклињемо, да патимо за њим… убеђени да нам је без терета корак дужи, лакши и бржи корачајући у будућност која ће нас једном уставити и упитати: „А, ко сте ви?“
– Срби – одговорићемо поносито!
– Ако сте Срби где вам је Косово и Метохија?! – питаће будућност.
– Па, збацили смо га с плећа, успоравало нас је, корак нам је био спор и тром…- још поносније ћемо сасути будућности у брке.
– А, знате ли зашто вам је корак сада тако лак и брз, о, Срби?!- будућност ће на то.
– Знамо, наравно да знамо, зато што…- покушаћемо да одговоримо, али…
– Не, не знате! Да знате схватили бисте да вам је корак лак јер сте ништа, копрена, магла што је и говече може роговима ил репом растерати. Ништа сте јер усахнете ко роса кад сунце гране да разброји људе… Ништа сте јер се расплинете у пустахији верујући да сте у вечности! Ништа сте јер славите дан када вам није враћено оно што је ваше, оно што сте; уместо да поносито призивате дане исцелитељске патње за оним што је у бахатом немању којим се зорите једино имање које и ако немате може бити једино ваше! Туђе земаљско имовање њим ништавно је спрам вашег божанског немања!
Док год га други имају а ви истински патите за њим- није ничије до ваше…
– Али, будућности…- брецнућемо се, наравно!
– Видите, да ишта знате- знали бисте и то да ја нисам будућност, већ прошлост која је овим тешким и тромим корацима увек за три испред вашег брзог и лаког…
Знате, господине Симовићу, није питање: шта ћу са срцем ако ми га врате?
Шта ћу с душом ако ми је врате?
Шта ћу с кореном ако ми га врате?
Шта ћу с колевком ако ми је врате?
Шта ћу с гробом ако ми га врате?
Шта ћу с костима ако ми их врате?
Шта ћу с плачем ако ми га врате?
Шта ћу с осмехом ако ми га врате?
Шта ћу с првим удахом ако ми га врате?
Шта ћу последњим издисајем ако ми га врате?
Шта ћу с патњом ако ми је врате?
Шта ћу с надом ако ми је врате?
Шта ћу с вековима ако ми их врате?
Шта ћу с кандилима ако ми слободни замиришу?
Шта ћу за звонима кад зајече уз Проклетија ако их чујем?
Шта ћу с прецима?
Шта с потомцима?
Шта с крштењима?
Шта с опелима?
Шта са суштином?
Шта са јеванђељима исписаним на кори заветних дудова?
Шта с Дримом, Ибром, Ситницом, Лабом, Бистрицама…ако ме позову да их се с врела напијем?
Шта с вером?
Шта с невером?
Шта са собом ако сам се питао шта ћу с Косовом и Метохијом ако ми га врате?
Питање је, господине Симовићу: шта ћемо када се човек врати у нас, а ми свикли да смо нико, без икога и ичега свог?!
Шта да му кажемо, господине академиче, зашто смо се питали шта ћемо ако нам у животе врате оно вредно умирања, да би поколења имала за шта да живе, јер ако не васкрсавамо на Косову и Метохији, не ходамо ни овуда…
Није мука, господине Симовићу, имати своју Голготу, напротив, благослов је!
Мука је довека носити крст а немати га где побости јер се земља вазда претвори у блато, блато у воду, вода у маглу, а магла у оно што и говече репом очас отера…
Categories: Вести над вестима
ТАКВО ПИТАЊЕ МОЖЕ ДА ПОСТАВИ САМО БУДАЛАСТИ СРПСКИ АКАДЕМИК
Много ценим песника и писца Љубомира Симовића, али да постави овако глупо питање у актуелизовању нашег стања може само неки будаласти српски академик.
Академик је добар као писац, а толикко је глуп као човек да не разуме да бисмо, ако предамо Косово и Метохију, врло брзо и лако морали да предамо и Војвводину, и Санџак и Бог те пита које још све српске области. Он чак не схвата да би у том случају тешко стигао и до Академије да прими новчана средства за изузетност своје памети и мудрости.
Све су то паметна питања без одговора, али основно питање избегавате. А ШТА ЋЕМО СА ШИПТАРИМА, АКО НАМ ГА ВРАТЕ? Како ствари стоје (наталитет Шиптара и Срба) Питање је колико дуго ћемо још моћи очувати Врање и Ниш. Није без основа она народна “Чије овце, његова и ливада.”
@ђури : Хвала Вам Ђуро што сте поставили право питање : “А шта ћемо са Шиптарима ако нам врате Косово ?”
Мада СС није донео Симовићев чланак, многи су се, и не видевши чланак, на писца простачки обрушили и не помишљајући да смисле одговор на постављено питање.
Aко се будемо држали тих глупавих “богаташко-кулачких” пословица о овцама, ливади и о томе да је ћутање злато, …имамо ли уопште представу каква нас судбина чека!?
Па, запитајмо се, ко је то раније доводио, и ко данас доводи брдо оваца на туђу ливаду, док ми ћутимо ко муле злата вредне!? …а што се тиче оваца на туђој ливади, па лепо, …покупиш их на гомилу и вратиш газдама! …друге нам нема, овако само нестајемо, док нам се ледина парложи!