Нико да посаветује принца, потомка Карађорђевог, да се на Задушнице не венчава и не праве весеља
До титоизма венчања су се одржавала само Недељом, као нерадним даном и празником. Субота је у нашем народу дан који је посвећен покојницима. Радним данима, посебно петком и средом, нису се венчавали ни највећи безбожници. После титоизма субота је постала дан за венчања, због нерадне недеље, погодне за трежњење.
Ипак су суботе које су биле задушнице заобилажене. Принц, потомак Карађорђев, се венчава. Као монархиста ово могу само да поздравим, посебно што се овај принц увек издвајао по својим манирима и благошћу, а и принчева изабраница је нашег рода.
Али, направљен је пропуст због дана венчања, као када су перјаницу другосрбијанских екстремиста Дубравку Стојановић поставили за пратиљу престолонаследницима Александру и Чарлсу приликом посете Србији – што је био првокласан скандал.
Данас – нико да посаветује да се на Задушнице не венчава и не праве весеља. А ко да их саветује, када их венчава несрећни патријарх?
Ставови изнети у рубрици „Разномислије“ не одражавају нужно и становиште „Стања ствари“
Categories: Разномислије
Господине Јоване, отворили сте многа значајна питања, не замјерите, али чини ми се мало у афекту. Што кажу код нас у Црну Гору каква је то свадба без поломљенијех глава.))
И сам сам мало у афекту, краљевић Александар се није удостојио да позове на вјенчање, нпр мог брата од ујака и мене, који смо пра-пра унуци Марије Петровић, старије сестре Карађорђеве удате у Новаковиће у Маслошеву, а ми смо у Србији најближа остали стричеви “по бабине линије” краљевићу Филипу, коме нека је на многа и благословена љета овај брак.
Још један мање битан детаљ, професорку Дубравку Стојановић, знам поуздано, као пратњу принцу Чарлсу и Камили није изабрао ни краљевић Александар,ни британски амбасадор, који је имао у виду једну историчарку која далеко боље познаје прошлост Београда, него директно протокол Форин офиса.
А сада озбиљније теме које покреће Ваш напис, због којих сам морао да консултујем историчаре-медиавелисте и канонисте. Ви у основи мислите оно што и већина вјерника: субота је задушни дан, недјеља за весеље. Овдје је додатан проблем што је вјенчање пало на Михољске (Кирјака Отшелника) задушнице. Прво, те задушнице се помињу код светих отаца, али нијесу црквено обавезне, у нашој Помјесној цркви су се обиљежавале само на подручју Карловачке митрополије. Друго, црквено рачунање времена се разликује од свјетовног – у принципу почиње послије Вечерњег, које није фиксно одређено. Дакле и да је “обична” субота и да су обавезујуће задушнице, “несрећни патријарх”, како га Ви зовете, а ја мислим срећан да коначно дочека једног ожењеног краљевића, направио би преступ само ако у Саборној цркви није служено вечерње, пре обреда заручења и вјенчања. Ви сте у праву да је пракса код нас била, и до ње се држало врло строго, да се вјенчање обавља у недјељу. Грци имају праксу да суботом послије Вечерњег, када је дакле почела недјеља, праве вјенчање и наравно свадбу. Таква праксу увео је епископ бачки Иринеј у својој епархији деведесетих година. Био сам на таквим вјенчањима и свадбама и морам да признам да су ми дјеловале трезвеније него Вама. Но то је субјективан утисак.
Заправо, како ми објашњавају ови пријатељи средњевјековци и канонисти проблем је са недјељом. Недјеља је дан посвећен Господу, када се као што и име каже ништа не ради, већ се послије литургије по канонима савјетује пребивање у молитви, а најмање се праве светковине и гозбе и то оне које завршавају сексуалним чином као што је свадба. Црква је имала великих проблема, да се снађе између акривије и икономије у примјењивању канона, углавном имамо података да је било и свадби на Дан Господњи, али да су се гозбе ипак препоручивале за суботу, којом се не пости супротно тврдњама неких занесених “ревнитеља”, сачувани подаци о средњовјековним епитимијама у Србији највише говоре о онима који су при суботњим свадбеним пировима, крали, претјеривали у пијанству итд. Но то, опет не значи, ни да је грчка пракса вјенчања послије вечерњег у суботу кад већ је почела недјеља канонски исправна. Има ту још много проблема између свјетовног циклуса смјењивања дана и ноћи и њиховог смјењивања у црквено- молитвеном смислу. Најугроженија је ту, управо, Недјеља, јер су нам од протестанских вјерских школа (којима су они мислили да испуњавају обавезу размишљања о Господу), до праксе “недјељних ручкова”, о квази-либералној шопинг недјељи да и не говорим, остали многи ожиљци на православном поимању времена.
У сваком случају, хвала што сте покренули једну значајну тему.
И ја бих младенцима пожелео сретан и плодан живот и захвалио им на одлуци да се венчају у главној београдској цркви (1) и пруже нам раскошни спектакл (скоро) краљевског венчања – првог у Србији после 95 година.
(1) а не у англиканској цркви у Лондону где иначе живе
Браћо и Сестре у Христу
Нити Брат Јован помену ПРАВОСЛАВЉЕ, нити то учини Брат Александар, а још понајмање Брат Ђоле
’’Субота је у нашем народу дан који је посвећен покојницима.’’
Брате Јоване, знате ли када је, који се дан, Господ наш Исус Христос спустио у ад, разорио врата пакла, ослободио душе праведника и уселио их у насеља рајска, у живот вечни?
’’После титоизма субота је постала дан за венчања, због нерадне недеље, погодне за трежњење.’’
Брате Јоване, само не написа за кога… јер за Православне Србе НИКАДА субота није била, нити ће постати дан за венчања.
’’А ко да их саветује, када их венчава несрећни патријарх?’’
Брате Јоване, да ли је несрећан не знам, но да је недостојан – то сведочи и сам, да не кажем, готово сваки дан.
Знате ли Брате Јоване како је изгледала Литургија у факултетској капели (на Богословији), сутрадан у недељу ујутро?
ево, па погледајте: http://www.spc.rs/sr/node?page=2
и http://www.bfspc.bg.ac.rs/inc/ProgramSimposiona_2017_.pdf
Знате ли Брате Јоване ко је у СИМФОНИЈИ са Богоборном и потпуно антихришћанском власти у Отаџбини нам Србији?
Чули сте ли можда неког свештеника Брате Јоване, неког монаха, неког Владику по питању овосептембарског педер-бала у престоном граду, или по питању избора Председника Владе окупиране нам Отаџбине, чујете ли Ви ту тишину?
Чусте ли шта каже(и видесте ли шта написа) београдска патријаршија по питању заједничког летовања на Криту прошле године са све америчким маринцима и отпадницима од Вере Православне?
Видите ли Ви на званичној насловној интернет страни СПЦ можда негде Крст Часни, или икону Господа Исуса Христа или икону Пресвете БогоМајке? (или пак видите фотографију архијеретика и буразера му на тој насловној страни како потписују неку приступницу, ваљда за вечно летовање негде на неком веома веома топлом месту?)
И за пред крај, молим Вас, и Вас Брате Јоване и Вас Брате Александре, наведите ми(нам) неки Православни гест, неки Православни поступак, неку Православну цртицу из живота оца младожењиног, просветлите нас неуке Православне Србе.
Немојте само, молим Вас, помињати језик на којем се отац младожењин исповеда, ни место где се обично причешћује, ни цркву у коју недељом рани на Литургију, ни начин на који прославља своје рођендане, поготово јубиларне (беше му ономад седамдесети, сећате се сигурно), ни степен који је достигао у градитељству.
А за сам крај, знате ли, тј. сећате ли се Брате Јоване (и Ви Брате Александре)
у који се је дан венчао унук бабин 2011.г.,
онај што му баба уби мајку крајем августа 1997.г.,
онај што му је баба ’поглавар’ назови цркве им ?
Праштајте мени грешном, молим Вас.
Миодраг Таназовић
Брате Миодраже, ти кажеш :
“Нити Брат Јован помену ПРАВОСЛАВЉЕ, нити то учини Брат Александар, а још понајмање Брат Ђоле”
Имаш право Брате Миодраже, ја нисам помињао православље. Ја сам само желео да поздравим одлуку Филипа и Данице да се венчају у Београду.
Рођени у иностранству, младенци су страни држављани. Тамо су провели скоро цео живот, тамо освојили престижне дипломе на Лондонском Унив, тамо стекли пријатеље и нашли посао у Лондону и Паризу.
И мада је принц Филип у краљевској лози наследника британске круне и мада је по том основу можда могао да се венча у Westm. Ab, и приреди пријем у Buck. Pal, младенци су довели своје пријатеље у Београд, у Саборну цркву, пред српског патријарха.
И свим званицама пружили прилику да се у СУБОТУ друже са нама и открију Бели двор, а сутрадан, у НЕДЕЉУ, да упознају Београд, његове знаменитости и ресторане.
@Александар Живковић
…. А сада озбиљније теме које покреће Ваш напис, због којих сам морао да консултујем историчаре-медиавелисте и канонисте. Ви у основи мислите оно што и већина вјерника: субота је задушни дан, недјеља за весеље. Овдје је додатан проблем што је вјенчање пало на Михољске (Кирјака Отшелника) задушнице. Прво, те задушнице се помињу код светих отаца, али нијесу црквено обавезне, у нашој Помјесној цркви су се обиљежавале само на подручју Карловачке митрополије. Друго, црквено рачунање времена се разликује од свјетовног – у принципу почиње послије Вечерњег, које није фиксно одређено.
++++
Брате Александре, уз сво поштовање за Ваш и труд Ваших историчара-медиавелиста и канониста, дозволите да Вас подсетим на неколико чињеница.
Слободно је Ваше тумачење да ли су и које задушнице црквено обавезне. За мене су обавезне целе године а пракса Карловачке митрополије ми није позната. А шта мисли Црква на ту тему имате у прилогу:
……………Поред ових помињања и молитава за преминуле, Црква је установила посебне дане кад се сећамо наших драгих покојника и обилазимо њихове гробове. ЗАДУШНИЦЕ СУ ДАН ЗА ДУШЕ ПРЕМИНУЛИХ. Увек падају у суботу, јер је то и иначе, у току читаве године, дан кад се сећамо преминулих. На гробље и у цркву се носи кувано жито – кољиво. Жито нас символично подсећа на Христове речи да зрно тек кад умре род доноси, и то не у земном мраку, него у светлости сунца. Жито је символ смртног тела и бесмртне душе у светлости Царства небеског. Црно вино, којим свештеник прелива жито, означава Божје милосрђе којим се залечују ране греха. Свећа је символ светлости Христове. Он је рекао: Ја сам светлост свету. Та светлост треба да нас подсети на светлост којом Христос обасјава душе преминулих.
Извор: Храм Светог Саве-Архиепископија београдско-карловачка http://spc.rs/sr/zaupokojena_liturgija_u_crkvi_svetog_save
Друго, у свим храмовима СПЦ вечерње и бденија уочи празника служе су у 17 одн. 18 часова, летње одн. зимско радно време.
И мали подсетник, венчање о коме је овде реч почело је у суботу на Михољске задушнице у 15,35 часова.
http://www.kurir.rs/vesti/drustvo/2920421/pratite-uzivo-kraljevsko-vencanje-na-portalu-kurir-srpski-princ-filip-danas-se-zeni-u-sabornoj-crkvi-evo-ko-je-danica-buduca-srpska-princeza
Свако Вам добро од Господа који живот даје.