Као црвена нит кроз њихову такозвану химну провлачи се молба Богу да их храни и брани. Уместо да засучу рукаве и раде, ови лењивци траже да их храни неко други. А када траже да их таj њихов Бог брани, мисле на одбрану од њихових свима познатих злочина, стоји у анализи (велико)српске химне „Боже правде“ коју су направиле познате невладине организације
Боже правде, ти што спасе
од пропасти досад нас,
чуј и одсад наше гласе
и од сад нам буди спас.
Већ из наслова и прве строфе очигледно је како ово племе које себе назива народом правду тражи од неког њиховог Бога, уместо да је тражи од нашег правосуђа више пута реформисаног по највишим европским стандардима. А то што их је тај њихов Бог више пута спасао од пропасти јесте доказ да то није Бог него ђаво, јер им је само он до сад помагао и спасавао од заслужене казне за њихова свима позната злодела. Али овај век је век наше правде, а наша правду спроводи суд у Хагу, а тамо им ни ђаво ни Бог није од помоћи.
Моћном руком води, брани
будућности српске брод,
Боже спаси, Боже храни,
српске земље, српски род!
Ова строфа открива амбиције руље која себе назива Србима. Шта ће њима брод кад немају море? Значи они желе да имају море или чак можда океан, а то опет значи да желе да покоре све државе које имају излаз на море или океане. Сви знају за успехе њихових пливача и ватерполиста, али то нису ватерполисти и пливачи, него специјалне четничке снаге које припремају десанте на државе са излазом на море и океане. Имају они неке реке које их редовно плаве захваљујући мерама наше владе за одбрану од поплава, али то је само маска.
У другом делу ове строфе траже да их храни тај њихов Бог, уместо да то чине наши трговински ланци по најновијим ГМО стандардима. Ето још једног доказа колико су заостали јер не желе да прихвате највише европске и светске вредности. Жале се на град који им уништава летину, али добро ми знамо да противградне ракете чувају у случају да их наш НАТО опет бомбардује, јер су тим ракетама и гађали наше авионе, па су наши пилоти патили од стреса.
Сложи српску браћу драгу
на свак дичан славан рад,
слога биће пораз врагу
а најјачи српству град.
Добро је познато да се они сложе само када треба да ратују. А то што нису навели на који град мисле је доказ да то може бити било који град на свету. Тиме је потпуно огољена њихова великосрпска, то јест експанзионистичка политика.
Нек на српској блиста грани
братске слоге златан плод,
Боже спаси, Боже храни
српске земље, српски род!
„Златни плод“ њихове слога може бити само плен из рата и следствено томе пљачке. И опет траже да их тај њихов Бог храни, јер они су вечито гладни туђег богатства и земље. Боље им је да промене свест и да почну сви да раде за правичну надокнаду коју смо им одредили и још обезбедили пелене путем страних инвестиција, што доказује колико смо хумани.
Нек на српско ведро чело
твог не падне гнева гром
Благослови Србу село
поље, њиву, град и дом!
Овде би се чак дало помислити да се кају због многобројних злодела које су починили, али би то било погрешно јер им је чело „ведро“ управо због начињених злочина. А када траже благослов за села, њиве град и дом, ту они заправо мисле да се благослови њихова отимачина туђих села, поља, њива, градова и домова.
Кад наступе борбе дани
к’ победи му води ход
Боже спаси, Боже храни
српске земље, српски род!
Е ова строфа је најбољи доказ агресивност, геноцидности и разбојништва ове руље која себе назива народом. „Кад наступе борбе дани“, за те дане они живе, да ратују и побеђују чак и јаче од себе, што је неопростиво, уместо да се лепо предају и чекају да их други ослободе. А „српске земље“ је очигледан доказ њихових експанзионистичких и геноцидних намера. Које су то српске земље? Знајући их кроз историју, немају они само претензију на суседне земље, него све земље на овој планети, па чак и друге планете у васиони, јер је још пре неколико година најављено да развијају свемирски програм. Боја њихове заставе то такође потврђује. Прво је црвена као крв њихових жртава, па бела као предаја оних које су покорили и онда плава као доказ њихове жеље да покоре целу планету, јер је она плаве боје. „Небески народ“ како себе називају је још један доказ њихове жеље да покоре небо, тојест васиону. Такође боје њихове заставе су исте као код руске, а добро се зна ко су и шта су Руси, као што се зна ко су и шта су Срби.
Из мрачнога сину гроба
српске славе нови сјај
настало је ново доба
Нову срећу, Боже дај!
Наивни би помислили да овде они мисле на сопствени гроб, али то је скроз погрешно. Они мисле на гроб оних које су током свих ових векова побили, а нова слава је намера да те злочине понове када дође ново доба. И опет призивају тог њиховог Бога да им помогне.
Отаџбину српску брани
пет вековне борбе плод
Боже спаси, Боже брани
моли ти се српски род!
Која је то српска отаџбина? Од кад се рачуна тих пет векова? Ово није стих о прошлости него о њиховим будућим намерама, што значи да минимум још петсто година намеравају да поробљавају и геноцидишу друге народе. И нормално пошто себе називају „небески народ“, помоћ у томе траже од тог њиховог православног Бога, уместо да се приклоне протестантској вери и Веберовој етици.
ЗАКЉУЧАК:
Као црвена нит кроз њихову такозвану химну провлачи се молба Богу да их храни и брани. Уместо да засучу рукаве и раде, ови лењивци траже да их храни неко други. А када траже да их тај њихов Бог брани, мисле на одбрану од њихових свима познатих злочина. Само нека се моле и гледају ријалитије, јер једино тада нису опасни.
Анализу саставиле (не)владине организације:
Жене у жутом (горе) и браон (доле)
Удруга за хуманитарно (али не и српско) право
Специјално за С*ање ствари: Љубиша Спасојевић
Categories: Вести као да су праве
Оставите коментар