Ако се антируски филм „Матилда“ коначно запати у руским биоскопима и јавној сфери, то ће бити симбол нове, надолазеће револуције која погађа Русију муњевитом брзином
Сцена из филма “Матилда”
Тачно 100 година након Октобарске револуције током које је свирепо ликвидиран са женом и децом последњи цар Русије (свети страстотерпац Николај II Романов), завршено је снимање филма „Матилда“. Филм је посвећен наводним љубавно-еротским односима цара Николаја са балерином Матилдом Кшесинском. Филм је финансирало министарство културе које води високи званичник партије Јединствена Русија – Владимир Медински.
Историјски извори су јасни – нико не пориче да је очијукања цара са балерином било, али пре брака (и то без физичког контакта). Након што се оженио аристократском Немицом која је примила Православље (Алисом од Хесен-Дармштата), цар није имао контакт било какве врсте са том балерином. И живео је врло аскетски, готово као монах. Ту реалност научним аргументима нису порекли ни аутори филма, али су ипак одлучили да карикирају лик светог цара како би исмејали и понизили руски монархизам пред миленијалцима и масом који слабо шта читају и знају – ето какав је био тај цар (наводно светитељ), обичан блудник и развратник, а царица је била пакосна жена која из љубоморе плете замке балерини попут некакве вештице из турских серија. И то све о трошку државног буџета Русије, благодарећи амину Јединствене Русије.
Једини политичар у целој Русији који се успротивио државном финансирању и приказивању овог филма је депутат Думе са Крима Наталија Поклонска – која је члан Јединствене Русије, али далеко мање моћна и по стажу и по функцији од поменутог министра културе Мединског који је у самом врху партије. Путин, Медведев, Песков и остали говоре немушти језик (нисмо ни за ни против филма, али дајемо паре за њега из буџета). Велика већина црквених великодостојника је као против онога што је у филму, али није за спречавање државног финансирања овакве срамоте. Лицемерје!
Следеће године су у Русији избори. Запад је наложио руским тајкунима, олигарсима и политичко-културној елити која држи богатство и децу на Западу да се до тих избора определе за Русију или Запад, уколико желе да сачувају имовину и милост Запада. То је врло опасно, али није можда лоше, јер се овако више не може, сада ће се видети ко је ко. У сваком случају, ако се антируски филм „Матилда“ коначно запати у руским биоскопима и јавној сфери, то ће бити симбол нове, надолазеће револуције која погађа Русију муњевитом брзином.
Смрт тековинама Октобарске револуције и комунизму! Као и комунистичком детету глобализму! Живела православна Русија!
Categories: Дневник читаоца/гледаоца
Г-дин Пејковић је, претпостављам, гледао филм “Матилда“? Јер, ако није – а овако пише о њему, то не би ни мало доприносило веродостојности његових судова. Ја тај филм нисам гледао, и мада немам никаквог афинитета за било шта (пост)совјетско – а ни оно што се данас представља као руско, волео бих ипак да га видим, па да тек онда судим.
Тако, он на почетку каже: “…Тачно 100 година након Октобарске револуције током које је свирепо ликвидиран…“. Треба знати:
1. да никакве “Октобарске револуције“ није било – то је бољшевички фалсификат, јер та “Октобарска Револуција“ није била ништа друго до бољшевички војни удар (војни пуч) против Привремене Владе, са циљем спречавања сазивања Конститутивне Скупштине чији задатак је биla одлука о даљем развоју државе: као монархије – или као републике, а за ту Скупштину бољшевици на слободним изборима нису добили већину гласова. Да би спречили њено сазивање, на брзу руку су организовали војни удар, похапсили министре и увели “црвени терор“. Као природна реакција на то – дошло је до дуготрајног крвавог грађанског рата…
2. “..током које је свирепо ликвидиран…“. Бивши (јер, он је абдицирао) Император Николај II са породицом није ликвидиран ТОКОМ те “револуције“, него касније – током грађанског рата 1918 г., када је бољшевицима загустило на фронту и запретила могућност да снаге “Белих“ ослободе Јекатеринбург, и тако ослободе затворенике.
Г-дин Пејковић, иначе не показује да баш кристално јасно види оно о чему говори, и шта предвиђа пред крај свог текста. Пред крај текста, г-дин Пејковић износи магловиту визију: “У сваком случају, ако се антируски филм „Матилда“ коначно запати у руским биоскопима и јавној сфери, то ће бити симбол нове, надолазеће револуције која погађа Русију муњевитом брзином“.
И ту бих ставио две примедбе:
1. Да ли је филм антируски, или не, може се судити само по његовом гледању, а тај суд може бити само индивидуалан, јер нико није овлашћен да у име свих суди да ли је нешто генерално “анти…“…
2. “…то ће бити симбол нове, надолазеће револуције која погађа Русију муњевитом брзином…“: Ако г-дин Пејковић сматра да би тај филм био СИМБОЛ неке нове, муњевите револуције, у ком правцу би та “револуција“ текла? У смислу одобравања поруке тог филма? Неће бити да је то хтео да каже.То је бесмислица… Пре ће бити да је хтео да каже да би то био ПОВОД револуције у знак протеста против порука тог филма. А, и то је не мања бесмислица.
Узгред буди речено, са оним:”Смрт тековинама…” се слажем.
Филмови не морају описивати историјске доцађаје тачно. У филмовима је допуштено измишљање.
Е стварно, филм делује (у смислу визуелног идентитета, о наративно-садржинском делу не могу да причам, нисам гледао) као реклама за парфем за руско тржиште , ако тај филм може да сруши Русију, онда проблем од почетка није ни био у филму.
Сад, иако је овај текст писан из друге руке, уз много конструкција и клишеа, чињеница да је тамошња кинематографија поприлично дезорјентисана, не само у погледу тога шта с руском историјом и садашњицом, него и у погледу тога шта с филмом.
Али, с обзиром да овај портал има Владу Коларића за сарадника, мислим да нема разлога да читамо овакве, слабо поткрепљене, текстове о руском филму😊
1. Дубињине – Довољна познајем историју револуција да са сваком сигурношћу и научном легитимношћу могу да кажем да се руска револуција завршила тек поразом белих у револуционарним обрачунима и стварањем Совјетског Савеза, дакле тек када су црвени стабилизовали своју власт. На исти начин на који је Француска Револуција престала тек десет година након 1789, тек када су завршени унутрашњи сукоби и Наполеон стабилизовао власт у име ”новог поретка”, а не простим свргавањем апсолутизма, свргавањем монархије или чега већ. А што се тиче гледања филма, филм су гледали лица која сам поменуо у тексту (епископи, политичари). Осим тога, сажетак филма је доступан и од стране аутора филма на интернету. Оса сукоба око филма је неспорна за мали милион страна у Русији, и ја се само ослањам на ту чињеницу. Не морам да гледам филм да бих знао о чему се ради. На исти начин бих реаговао да је овде изашао филм о Светом Сави који блудничи док је свештено лице – уопште не бих морао да гледам филм, напао бих га на исти начин.
2. Горанко – Филмови могу да карикирају стварност. Свако има право да о свом трошку ради шта жели, па и исмева светитеље (Бог рече да нам је све дозвољено, али није све на корист). Међутим, када држава финансира карикирање реалности, и то још како би се исмејали православни мученици и светитељи, односно последњи руски цар, е то је онда повод за хитно реаговање, осуду, тј. детектовање опасног времена у којем се та држава налази.
@Марко Пејковић
“А што се тиче гледања филма, филм су гледали лица која сам поменуо у тексту (епископи, политичари). Осим тога, сажетак филма је доступан и од стране аутора филма на интернету.”
Још да рекосте да су гледали и академици били бисмо сигурни да је одличан:). Шалу на страну, али аргументација Вам је веома лоша, посебно што је реч о уметничком делу.
Звучи као овај фантастични део Бећковићевог ”Потписа” :
”Причо ми је Ђуреза
да му је причо Ђукан,
коме се клела Докна Павића Пењаића
(а Павић Пењаић био чувени Пењаић)”
Мој пријатељ није чуо за филм Матилда, није знао да протесте православних Руса.
Укратко сам му објаснио о чему се ради на основу онога што сам прочитао и што је код нас пренето а што су написали неки руски свештеници и верници, на основу трејлера који сам одгледао, објаснио сам му да се такав филм снима на стоту годишњицу од антихришћанске револуције, да лажу да је цар имао везу са том девојком и да православни Руси траже да се не приказује тај филм.
Затим сам му рекао да ме све око филма Матилда подсећа на наш филм ”Свети Георгије убива аждаху”, који нисам гледао и који немам жељу да икада гледам. Циљ са тим филмовима је понизити православне Русе, односно, Србе.
Мој пријатељ такође није гледао ”Свети Георгије убива аждаху” (продуценти Срђан Драгојевић, Душан Ковачевић, Лазар Ристовски, буџет 5 милиона евра, у филм је уложено највише 2 милиона, али нису сви који су радили на филму добили новац, ни после 7-8 година од када је завршен) и рекао ми је да ће се жртвовати и погледати тај филм.
И јавио се мој пријатељ после пар дана, одгледао је ”Свети Георгије убива аждаху” и утисак је следећи – срамота од филма, не зна због чега је изгубио два сата свог живота, понижавају и вређају наш народ, Запад величају, ми смо за све криви, тако да му је после филма било лоше, осећао се физички лоше.
Зато никада нећу гледати Матилду или Георгија који убива аждаху… Имам важније ствари у животу, а мало времена…
Закључак: неке филмове не морамо да гледамо да би закључили да је сатанистичко и масонско смеће.
Што се тиче овог “није М. Пејковић гледао филм” – па није гледао филм нико до сада, ни ови што га бране нити ови што га нападају. А ево није да се не пише: посланик Јединствене Русије (!) затражила је да се због управо Матилде испита “екстремизам” сајта Руска народна линија.
Сјајан одговор уредника РНЛ А. Степанова (који исто није гледао филм 🙂 ) можете прочитати такође на Стању ствари https://stanjestvari.com/2017/09/19/stepanov-odgovor-oksani-puskin/
ПС. Овде је читава серија текстова на Руској народној линији о “Матилди – хули на светог цара”, и изгледа да га нико није гледао (приказивање треба да крене од 26. октобра) а пише 🙂
http://ruskline.ru/tema/religia/film_matilda_hula_na_svyatogo_carya/
Шалу на страну, али аргументација Вам је веома лоша, посебно што је реч о уметничком делу.
Пропуштате поенту: о уметничком делу који финансира држава и која очито има неки (или би требало да има) интерес да то ради. Ова критика није критика ”уметничког” дела већ критика државног финансирања нешто што очито блати и омаловажава руску прошлост. Слично државном финансирању неких овдашњих невладиних организација, медијских и ”уметничких” пројеката Закључак да указује колико је лабава руска државна идеја (да не кажем идеологија) када омогућава овакве свињарије је сасвим на месту. Као и то да државна подршка оваквом пројекту одсликава дух времена руског идејног тумарања.
Нажалост, чак ни кинематографије држава које се, како рече Путин у Стоуновом филму, ” користе својим суверенитетом” нису сасвим државне и сасвим националне, тј. поједина дела, чак и кад су финансирана искључиво од стране државе, не иду потпуно за државном идејом, него настају на пресеку националног и глобалног. Ни америчка кинематографија није сасвим америчка, француска сасвим француска итд. И што је филм скупљи, мање је шанси да буде аутентично виђење.
Сад, мислим да би аутор текста, ако би желео да достојно дисквалификује филм, морао да га погледа.
Он се може осудити и на основу трејлера гледе визуелног идентитета, али садржај не може да се одбаци пре гледања, јер се не познају контексти.
Шта нпр. ако би неко хтео да екранизује житије Марије Египћанке, у том филму би морало да буде блуда као пропратне теме, да ли би то одмах значило да неко не сматра Марију Египћанку светом. Свети Николај је свет захваљујући мучеништву, оно спира све претходне грехе по канонима, тако да никакве, ма и најгоре цртице из претходног живота мученика, не могу да оспоре светачко достојанство.
Све ово не кажем да бих бранио филм, уопште не сумњам да је “смеће”, само кажем да му се можда даје на значају и више него што заслужује, а о томе може да се просуди само на основу гледања.
Уосталом, има догматски веома сумњивих руских филмова и од раније, које је “црквена јавност” чак и хвалила.
Ово је непотребна драма око још једног покушаја банкарско-медијске олигархије у Русији (повезане с истом диљем света) да пољуља ауторитет Цркве.
Милане – Ако би православна држава финансирала екранизацију житија светитељке, нико не би био против тога да се житије св. Марије Египћанке прикаже онаквим какво оно јесте, дакле блуд пре покајања и уласка у храм, а после тога непорочан живот (барем на делима блуда).
Тако и овде. Поптуно је сулудо лагати народ и свет да је свети цар током свог брака имао еротски контакт са неком тамо балерином, а да је царица (такође света) током брака једино плела сплетке и замке тој балерини као нека турска вештица. А сви знамо да они нису блудничили на делу, да су постили јако много, молили се јако много, помагали сиромашне, одевали се скромно и сл…
То је апсолутно недопустиво. Може, али не о трошку државе која Православље узима за своју звезду водиљу. И то све са намером да се окаља целомудрени и аскетски живот самог цара који је био готово па монашки, да се народу огади помисао на монархију. Да народ помисли да цар није имао никакав подвиг до мученичке смрти.
То би било као да смо изврнули житије св. Марије Египћанке и рекли да је она блудничила на делу и док је била у пустињи на подвигу током 40 година, да се зајебавала и тада, да није живела толико дуго у оскудици и страху Божијем, већ, да је тек пред смрт имала једно једино дело које је њу успело да посвети. То је равно богохули. Лаж, лаж и лаж. Ако бисте би хтели да партиципирате у таквим лажима, молио бих вас да нас словесне православце изузмете из тог пакосног наума.
И да не заборавимо да пре брака такође није било еротског контакта било које врсте између цара и балерине, већ само симпатија са дистанце. Дакле, и период пре брака би морао да се прикаже на тај начин и никако другачије. Докле год говоримо о државном финансирању филма о цару Николају.
Не знамо каква су религијска уверења креатора филма. Битно је и какво мишљење имају о Николају II, Романовима и Руској империји.
Марко, о томе и причамо. Ви сте убеђени да руска држава води Православљем, а ја сам сигуран да се и у њој, као и свуда другде, филмови праве за тржиште, а оно се води логиком “средње памети” : мало за ове, мало за оне… Николај Романов, помало за Православце, помало за атеисте, комунисте, хипстере итд. Сулуда логика, али зато и има све више лоших филмова.
Но, ја сам престао да гледам филм “Поп” након сцене где свештеник одбија да покрсти малу Јеврејку, која то од њега тражи, да јој се родитељи не би потресли. Просто, кад Виктор Векселберг даје паре за филм, мора да се пази да се Јевреји не увреде. А добар део правослвног мњења је тај филм дочекао с хвалоспевима.
Пре или касније је морао да дође на ред и цар мученик, тј. сапунска верзија његовог живота.
Мислим да Црква треба да критикује укупан положај своје културе у руској држави, а не да се ишчуђава над једном последицом (ниског) принципа, који је одавно успостављен.
А за то, за почетак, треба да се зна шта се критикује, овако се само иде на руку непријатељима Православља, који опет могу да се ваде на нашу необразованост и узимају нам дизгине управљања културом (нарочито филмом) из руку.