Када се „велеиздаја КиМ на расклапање“ примакне крају – кључно ће бити хоће ли се СПЦ одлучно успротивити, запретитити анатемама и изопштењима и да ли ће одбити да призна легитимност велеиздајничког потписа
Бранислав Матић (Фото: Корени)
Да ли се управо остварује оно на шта нас је италијанска обавештајна служба упозоравала у новембру 2005? Информације ове озбиљне службе безбедности јасно потврђују да зла која су задесила Србију након 2000. нису стихијска него детаљно планирана. Још тада указано је да Американци неће да „коначну српску предају Косова” потпише досовска гарнитура. Пројектовали су да то ураде баш они који су 1999. седели у српској влади и учествовали у одбрани земље од евроатлантске агресије. Већ су имали конкретна имена и обавезујући однос са извршиоцима. Тек после таквог етичког самоубиства нације глобалистичка купола сматраће да је Србија заиста сломљена, симболички и практично. Онда је могу гурнути у нове погубне експерименте, као што је балканска унија под контролом „Балканске хоботнице” и муслимана. Тај час је куцнуо. А знаш ли шта смо дужни да учинимо ми? Ти и ја?
Извор: Сајт италијанске обавештајне службе
Био је новембар 2005. Са уредницима из римског дневника Rinascita и миланског геополитичког часописа Eurasia, нашим пријатељима, у приватну посету београдском магазину Европа нација дошао је високи официр италијанске обавештајне службе. Заправо, био је то састанак на његову иницијативу.
Најавили су ми га као „традицијског Европљанина”, заветованог „чувара беле (европске) Европе” и „великог поштоваоца Срба”. Знао је за древност српских корена и дивио се „српској херојској етици која је више пута у историји спасла Европу”. Сматрао је да су и деведесетих година XX века Срби једини међу европским народима имали смелости да изађу на црту Звери. Бранећи своју земљу и голи живот, реагујући исконски и без плитких рачуница, примили су на себе први удар. Задржали су Звер десет година у балканском лавиринту. Омогућили су урушеној Русији да се прибере и подигне са колена. „А кад је Русија жива и стоји усправно, све је на овом свету другачије. Спасоносна равнотежа чини се могућом.”
– Овде ме доводе два дубока осећаја: осећај поштовања према Вашем народу и осећај кривице због свега што вам чини владајућа лажна Европа – рекао је средовечни господин кратке косе и висока чела, налик на барона Еволу с прага четрдесетих. – Али сада је главно оно што желим да Вам понудим.
КОЛОНИЈАЛНИ СТАТУС КАО ОСВЕТА
На столу преда мном био је изворни документ на италијанском и веома добар превод на српски. Тридесет две стране о томе „шта Американци хоће са Србијом до 2020. године”. Текст заснован на сазнањима италијанске обавештајне службе и увезан њиховом аналитиком.
Американци, укратко препричавам документ, Србију сматрају покореном и окупираном територијом. Програм који спроводе у њој, иза баналних кулиса „политичке коректности”, има осветнички и васпитни карактер. Осветнички према Србији, васпитни за све остале. У документу је детаљно изложен план срозавања Србије у колонијални статус и преддржавно стање. Пошто је настао неколико година раније, многи од елемената тог плана увелико су се већ одвијали пред нашим очима. Исисавање и изношење богатстава у иностранство, преотимање свега што је током санкција деведесетих већ било пребачено у стране банке, наметање најгорег транзиционог модела, пустошење привреде и гурање у најдубље дужничко ропство, стављање земље под управу мафијашког картела званог „Балканска хоботница”, претварање територије Србије у главну европску пријемну собу за дириговану инвазију муслиманских трећесветских маса на Европу, строга идеолошка контрола на свим нивоима, тровање и подемоњење јавног простора кроз систем треш медија, програми изазивања масовне дезоријентације, хипнозе и равнодушности… Упоредо са тим одвијаће се и програм „преваспитавања Србије”, излагања великим ритуалним и магијским понижењима, својеврсном самолинчу, програм етапног „увежбавања велеиздаје” и припреме терена за српско признавање сопствене јужне покрајине као још једне шиптарске државе на Балкану. (…)
Свака од тих ставки биће још једно евроатлантистичко оверавање Србије у главу. И свако од њих мора бити изведено српском руком.
„КОНАЧНИ СЛОМ” И ЗАТВАРАЊЕ КРУГА
Али несумњиви врхунац свега тога, према америчком сценарију, биће у последњем чину. Американци неће да „српску коначну капитулацију” потпише досовска гарнитура доведена на власт у безбојној револуцији у октобру 2000. Инсистирају на томе – тврди се у документу италијанске обавештајне службе – да „српску предају Косова” потпишу они који су 1999. седели у српској влади и учествовали у одбрани земље од агресије Евроамерикане. Баш они.
Тек онда глобалистичка купола ће сматрати да је Србија сломљена, симболички и практично. Коначно оверена у главу и срце. То је тачка у којој се, за њих, овај круг затвара. Потом могу Србију, и цео Балкан, гурнути у нове погубне експерименте. Рецимо у балканску унију под контролом „Балканске хоботнице”, где ће у перспективи од три деценије превладати муслиманска и антиевропска већина.
У наставку документа наглашава се да је све ово само амерички план и да се многе ствари не морају одвијати тако. Наводи се и шта би све требало да раде патриотске снаге у Србији како би спречиле остварење тог мрачног сценарија. Нећемо сада, због обимности и природе тог дела материјала, улазити у његово излагање.
– Предлажете ми да ово објавим? – питам високог официра италијанске обавештајне службе и универзитетског предавача, нашег госта.
– Стављам Вам на располагање. Гарантујем аутентичност текста. Остало је на Вама.
– Описи стања и анализа политичке технологије у протекторату Србија су тачни и упечатљиви. О томе данас можемо и сами сведочити, својом кожом. Али кључна нова тврдња овде је да ће „коначну српску предају Косова” потписати радикали и социјалисти?
– Да.
– Ако бисмо ми то сада објавили, у новембру 2005, значило би да тешко оптужујемо и минирамо једине политичке снаге опозиционе овом ужасу којем је земља изложена. Никога на свету не бисмо могли убедити да нисмо досовска или глобалистичка агентура.
– Вероватно. Али снаге које помињете су лажна опозиција свему томе. Имају много путера на глави и цена им је прилично ниска.
– Мислите на социјалисте?
– Мислим на све њих. Социјалисти су, рецимо, уцењени могућим хашким оптужницама, као и упетљаношћу у низ мегапљачки. Фондови из деведесетих су им се истопили и врло су кооперативни. Они немају идеологију, етику, стратегију, принципе. Неки од њих су још под Милошевићем радили за Американце, неки су имали веома важну улогу у октобарском преврату 2000. године. Све у свему, они су за Американце лака роба.
СКЕНИРАНИ ЉУДИ, НАПИСАНЕ УЛОГЕ
– А Шешељ? Право да Вам кажем, не звучи ми уверљиво да би он, чак ни овако бандоглав и себичан до бескрупулозности, могао одобрити такав јавни чин велеиздаје.
– Шешељ тада неће бити на сцени.
– Како?
– Постоје два начина. Или неће физички бити ту, као што није сад, или неће бити релевантан.
– Не верујем ни да би Николић или Вучић, какви год да су, потписали тако нешто. Било би то политичко и симболичко самоубиство. Мазање фекалијама целог свог живота. Не верујем ни да би то прогутала њихова странка, њихови бирачи.
– То што је изложено у нашем документу је ствар процеса. Неће се десити сутра него, рецимо, за десетак година. Лонац је пристављен, жаба је у лонцу, рингле су укључене. Па полако. Српска радикална странка ће до тада бити разбијена и преконвертована; вероватно ће то звати санадеризацијом, европеизацијом, модернизацијом. Николић ни сада нема, а поготову тада неће имати ни чврстину ни харизму да се одупре Американцима. Он тада неће бити у својој кожи. Послужиће некоме другом као што је Коштуница послужио Ђинђићу.
– Вучић је од тинејџерских година у хроничној предизборној кампањи, мало шта друго и зна да ради. Војник своје партије. Јуришник. Тешко га је сместити у такав сценарио.
Италијан је застао, погледао ме значајно, као да проверава верујем ли заиста у оно што говорим.
– Немојте у вези са Вучићем имати никаквих илузија. Он је од раније у вези са Британцима и Американцима, посредно и непосредно, а недуго по Шешељевом одласку у Хаг дефинитивно је „пристао на сарадњу”.
– Шта то практично значи?
– Преузео је конкретне и прецизне обавезе. После стрељања Ђинђића, сви знају да ту нема шале. Ушао је у програм, Американци ће на њега одиграти. Потпуно је проучен, за њих ту више нема непознаница. Знају све рупе у његовој биографији, аномалије у структури личности, сексуалне и друге склоности, јаке и слабе тачке. Сада раде на њему. Неке од особина ће исправљати, неке појачавати. Ево, пролетос се вратио са још једне „специјализације у Лондону”. Видећете промене у говору тела, одашиљање шифри рукама, снижавање тона и успоравање исказа, метод излагања кап по кап, модернизацију у начину облачења. Видећете научену преподобљеност, на граници са кичом, видећете много јефтине драматургије која би у разним приликама требало њему да дâ на значају.
ГЕНЕРАТОР КОНФУЗИЈЕ, ТЕХНИКЕ САОПШТАВАЊА
– Добро, ако је толико проучен, како га дефинишу Американци?
– Агресивна кукавица и патолошки лажов. Аморалан и бескрупулозан. Солидан технолог политике, у домену организације, али не много креативан. Склон залетањима и провидним досеткама, потцењивању публике и аутоголовима. Превише патетичан. Бруталан према потчињенима, на начин који је усвојио од Шешеља, и снисходљив према надређенима.
– Да не претерујете?
– Не. Напротив.
– Зар такав може бити подесан за намењену улогу?
– Према свецу и тропар. Према задатку и извршилац. Не траже они витеза и дипломату, уравнотеженог и принципијелног човека, него вештог манипулатора с националистичким педигреом, особу која ће бити генератор конфузије и хипнозе, па усред тога потписати велеиздају, све вичући: „Држ’те издајнике!” Велеиздаја ће се, наравно, звати мало мекше. Рецимо, споразум о добросуседским односима Београда и Приштине и о две столице у УН.
– А како ће он такав, и на таквој платформи, добити изборе? Како ће уопште доћи у прилику да било шта потписује?
– Избори у данашњим демократијама су фарса. Мали споредни ритуал у тоталитарним плутократијама и клептократијама. Ви врло добро знате да и у Србији „није важно ко је за кога гласао, него ко броји гласове”. Знате и да се апсолутна власт може задобити са 20–25 одсто укупног бирачког тела, ако се провереним средствима смањи излазност. Уосталом, он не мора ни добити изборе. Радикали су два пута победили на изборима, па нису преузели власт. Продали су победу. Кад Американци процене да је време, Вучић можда неће победити на изборима, али ће преузети власт, и то апсолутну. Демократама, и свим њиховим деноминацијама, напросто ће бити наређено да се склоне. Учиниће тако, неће ни писнути. Стаће у ред да од новог окупационог намесника откупе амнестију за пљачке и друга непочинства огромних размера.
– Тврдите, дакле, да ће Вучић бити доведен на власт пре свега да преда Косово Арбанасима, то јест Американцима?
– Оним на шта се обавезао, он је Косово већ предао. Све остало, са његовог становишта, биће само етапе и технике саопштавања. Поглавље по поглавље, фусноту по фусноту.
ЦРКВА ЈЕ ПОСЛЕДЊА ОДБРАНА
Остао сам при аргументима за необјављивање овог документа у новембру 2005. Недостајала је проверљивост. Нисам желео ни на који начин да дувам у тикву оне гарнитуре колонијалне управе и да рушим једину опозицију у земљи, какву-такву. Нисам желео ни да ма која обавештајна служба преко новина које уређујем одиграва своје игре. Поврх свега, знао сам да би тада, у новембру 2005, сви умешани лако амортизовали негативне ефекте објављивања, јер би главни елементи већини људи изгледали невероватно (пре свега тврдња о томе кога су Американци планирали за потписивање велеиздаје).
– А зашто Ви ово нудите мени, уреднику једног месечника, чистог и слободног али малог? – питао сам Италијана. – Зашто нисте понудили српским службама безбедности?
Није био сигуран да ли сам заиста наиван, или се само правим како бих од њега извукао још информација и анализа. Но изгледа да му је било свеједно, пошто је играо отворених карата.
– Врх српске службе безбедности зна ово о чему Вам говорим. Али оно што је од те службе преостало није у улози чувара државе него је међу извршиоцима велеиздаје.
Спремајући се да крене, Италијан рече да разуме моје аргументе и да они јесу разложни. А сви заједно моћи ћемо да се уверимо, у годинама које долазе, да ли је било тачно ово што пише у предоченом документу. На вратима застаде, окрете се и рече:
– Још нешто: врх САНУ јавно ће поручити да се Србија „мора суочити са реалношћу” и да је „даље истрајавање на одбрани Косова беспредметно и бесмислено”. У име институције која је 1986. начинила озбиљан и одговоран документ звани Меморандум САНУ, тада ће се отворено агитовати да Србија, „разумно и одговорно пред будућношћу”, призна као независну државу своју свету земљу, отету јој. Када се то догоди, а никако Вам не може промаћи, знајте да управо почиње последња фаза велеиздаје. Од тада па до завршног чина неће протећи више од две и по године.
Као да није желео да оде не остављајући нам наду. На трен је заћутао, а онда додао:
– Ако се ништа од препорученог не предузме раније и ако ствари ипак дођу довде, тада ће кључ ваше судбине држати у рукама ваша Црква. Ако се Црква одлучно успротиви свему овоме, ако позове патриотску јавност и народ да стану иза ње, ако запрети анатемама и изопштењима, ако отворено позове друге православне цркве и пријатељске државе (Русију, Кину, Грчку…) да је подрже и помогну, ако одбије да призна легитимност велеиздајничког потписа и захтева референдум који би био посебно контролисан — све што Американци и њихова колонијална управа дотад буду урадили може се распасти у парампарчад. А ако Црква не уради тако, суштински ће престати да постоји. Преостаће вам само јеванђеоска вера у Сина Божјег, без организације.
КО САД ПРЕЋУТИ – НЕКА ЋУТИ ЗАУВЕК
Прошло је од тада дванаест година. Све мање основано, чували смо у себи потајну наду да би ствари ипак могле кренути неким другим током. Да би Вучић, у неком чудном обрту просветљења, ипак могао наћи снаге да се отргне са ланца и одигра мудрије, креативније, часније. Али чињенице су биле необориве. Сценарио се пред нашим очима остваривао веома прецизно и веома банално. Сви описи су се поклапали. Увежбавали смо велеиздају у марту 2004. (погром на Косову), у фебруару 2008. (проглашавање отцепљења Косова), у септембру 2009. (извлачење „косовског процеса” из Савета безбедности УН и пребацивање у Брисел), у јулу 2010. (српска „резолуција о Сребреници”), у априлу 2013. (Бриселски споразум)… Сваки пут Србија је тонула све дубље у колонијални чемер и бивала све даље од истинске предачке Европе. Сваки пут Србије је бивало све мање у самој Србији.
Са фаустовском лакоћом Вучић је погазио свој дотадашњи живот, све вредности које је наводно пропагирао, све базичне документе своје земље, почев од Устава, све заклетве које је јавно положио у највишим институцијама Србије.
Петнаестог октобра 2015. Владимир Костић, њен дотадашњи председник, укинуо је Српску академију наука и уметности изјавом на државном радију:
„У овом тренутку једина политичка мудрост је како са елементима достојанства напустити Косово, јер оно ни де факто ни де јуре више није у рукама Србије, и то неко мора да каже народу.”
Ако је неко и после тога могао имати некакве дилеме, под дејством намерно контрадикторних порука са врха колонијалне управе (срачунатих на залуђивање пука), након „инаугурације председника Србије” тога више нема. На том скупу, налик на мафијашку свадбу и некрофилску ју-процесију, Вучић је одржао један од најсрамнијих говора у политичкој историји Србије. („Њихова храброст није у томе што се ничега не плаше, него у томе што се ничега не стиде.” Јован Дучић) Објавио је почетак краја баш онако како је то описано у италијанском документу пре дванаест година. Сада, пред последњи чин, када је скоро све већ дао, просуо је и свој последњи товар прашине, звани „унутрашњи дијалог”. „Признавање отцепљења које се неће тако звати”, по свој прилици, мора да потпише до краја 2017; окупационе структуре на Косову и Метохији већ су за фебруар 2018. заказале прославу „десете годишњице независности” и „коначног међународног признања”.
(…)
Завршна операција је у току.
Колонијална управа, у шизофреном псеудомесијанском и псеудомодернистичком заносу свог шефа, гура Србију ка самоукидању и проклетству. Налазимо се на корак од симболичне и практичне катастрофе.
Ко им сада прећути, нека ћути док је жив.
Ко се сада направи да не види истину, нека толико види заувек.
Ко сада нађе изговор да прода веру за вечеру, нека му вечера буде мера и недостижни идеал до Судњега дана.
„Устани, Лазаре!”
ФАРСА СА ТУЖНИМ КРАЈЕМ
Реченог официра италијанске службе безбедности срео сам још једном, тачно три године касније, у новембру 2008. Случајно, у ресторану београдског хотела „Мажестик”. Знамо се, пришао сам да се поздравимо. Српска радикална странка те јесени била је разбијена, Српска напредна постојала је мање од месец дана.
– Све је исфингирано – рече. – Шешељ се нагодио са Американцима. Намерно је поцепао странку и мањи део остаће уз њега. Већи део, редизајниран и препариран, иде са Вучићем. Тај део биће доведен на власт да са социјалистима „коначно преда Косово”. Шешељ ће бити ослобођен из Хага, или осуђен на мање но што је већ провео тамо. У сваком случају, биће му исплаћена „одштета од двадесет милиона евра”. Вратиће се у Србију, али се обавезао да ће остатак СРС-а држати на испод осам одсто гласова. Кад се врати, чим му исплате договорену суму, престаће да напада Вучића, а нешто касније и Николића. А оних седам дана у октобру ове године кад су сви чекали да Вучић тобоже преломи између две испражњене политичке лутке зване Шешељ и Николић, и кад је тобоже све од њега зависило, било је увођење у посао новог окупационог намесника Србије. Њега су Американци одредили да преда Косово и пристао је. Видећете још много пута тај патетични сценарио: цела земља чека да се Вучић изјасни о нечему, а он се по недељу дана рве са тешким дилемама како би дошао до нечега што сви већ знају. Та фарса, ако Срби то допусте, имаће веома тужан крај за Србију.
– Докази? – ширим руке као добродушни тврдоглавац. – Неопходни су ми докази.
– Доказаће Вам време. Сетићете се сваке моје речи.
Објављено уз дозволу редакције „Нације“
Опрема: Стање ствари
Categories: Поново прочитати/погледати
Леп и поучан чланак !
А како ослободити нашу отаџбину од тих слугу крволочних убица србског народа, сетио сам се једног од начина који сам прочитао на једном другом сајту.
Инспиративан и реално остварив.
https://facebookreporter.org/2017/03/05/srboljub-dimic-san-srbske-letnje-noci/
…………..После, доста размишљања о овом злу које је снашло наш мученички народ, и размишљања шта ја као убоги, бедни и многогрешни раб Божији могу да учиним за наше спасење, верујући да нам се све дешава по Божијем промислу али и да љубљени Господ помаже онима који и сами нешто чине, после молитви упућених Светом владики Николају Жичком и Охридском за спас србског народа, одлучио сам да Вам пошаљем овај текст.
И данас, после шест година, верујем да је актуелан, с обзиром да је садашњи управник Србије наставио злочиначку политику свог претходника а укупни услови за живот нас и наше јадне дечице никада нису били гори.
Аутор: Србољуб Димић,
5.3.2017.
Сан србске летње ноћи
(Место: Србија; Време: будуће, након ослобођења, прим, ред.)
Већ, неколико ноћи, сањам исти сан… Дошао ми син Михајло са породицом из Аустралије, после годину дана. Радознао, пита ме:
– Шта се то догодило у Србији? Шта је тачно од свега што смо чули и видели у њиховим средствима информисања? Чули смо се стално, али ми сада полако све лепо објасни.
– Наравно, да ћу ти објаснити, – рекох – али већ и сам доста тога знаш.
– Да, али ми ниси рекао како је све почело и шта је био непосредни повод за све.
– Знаш и сам, колико пута сам ти говорио како се живело у оном логору који се звао Република Србија, под оним управником и његовом кликом, али Богу хвала да смо се те банде отарасили и да смо почели да живимо као људи. Али, у праву си, није било лако ни почети све оно што смо преко главе претурили.
Све оно што су нам приредили, много тога и сам знаш, то не дао Бог никоме, али, када је дозволио оној змији Тачију да крене на наш народ на северу Косова и Метохије, када је почело убијање, пљачка и прогон нашег народа била је ноћ, тако да многи од нас то нису ни знали до ујутро, а и онда то није могло да се чује на његовој телевизији. Тек негде око 8 сати почеле су да стижу вести са локалних телевизија и радија а велики део народа је успео са најнужнијим стварина и децом да се пребаци преко административних прелаза где их је сачекао народ и народна војска. Стравичне приче о покољима целих породица, попаљеним и опљачканим имањима су стизале из минута у минут, а народ је уз сву кукњаву још неко време био у шоку. Без обзира, што је управник логора јавно рекао да он неће да штити ниједног свог грађанина оружаном силом, мало је било оних који су веровали да ћемо доживети још једно понижење, од ових изрода и Нато плаћеника.
А онда је кренуло, оно што је неминовно морало да се догоди. Не знам тачно где, у ком месту, ни ко је први кренуо, али смо сазнали да народ иде масовно ка Београду свим расположивим превозним средствима, и да је само у почетку било млаких покушаја милиције да нам стане на пут. Међутим, када су видели огроман талас народа, када су видели крв која је прокључала у људима, највећи део њих се прикључио народу. Касније смо сазнали да је један део војске који је био уз саму границу хтео да уђе на Косово и Метохију да штити народ и нејач али да то министар војни није дозволио. Када су видели шта се десило војници су плакали, али, они су се први са својим старешинама организовали и кренули на Београд и Генералштаб. Већ око 12 сати су били надомак Београда, када су почеле да стижу прве вести да је и највећи број грађана надомак главног града.
– Шта је даље било? Чули смо да је било и жртава.
– Тако је, било је оних који су веровали да ће ово лако и брзо да се заврши, али није било баш тако. Када су видели препуне улице народа у главном граду, неки од опозиционих посланика су покушали да се ставе на чело народа, али их је народ као и ову мафијашку камарилу на власти одавно презрео, тако да је мало недостајало да их народ прегази. Мисао у већини глава тога дана била је, ни курта-ни мурта, доста је народу оваквих „представника“ од којих смо били још сиромашнији, гладнији и беднији.
А првих жртава је било, у покушају приватне војске да одбрани од народа и милиције један замак у околини главног града и њеног власника – младог политичара. После њихове ликвидације, милиција је у подруму пронашла савремену лабораторију и огромну количину наркотика, робу убице Тачија која је била спремна за нашу децу. То је иначе била странка која се представљала као убога сиротиња када су предали имовинску карту а само у том складишту имали су наркотика за више милиона евра. Било је жртава и касније, док се народ са војском и полицијом организовао. Страдало је пуно људи на нашој страни и то замисли од плаћеника Американаца и Енглеза којима се управник окружио, вероватно из страха да не може да потпуно рачуна на своје лично обезбеђење а и био је потпуно у праву, јер су га они чим су на другој страни видели своје очеве и браћу одмах напустили. Било је, и доста дезинформација, које су протурали ткз. „демократски медији“ најгори шљам који је засео у уредничке фотеље дневних листова и телевизија са националном фреквенцијом, од лажи о масовним стрељањима до позива злочиначкој Нато организацији да окупира нашу земљу, као да ми већ нисмо били под окупацијом њихових слугу.
Истина је да је било анархије на страни народа, да је то и разумљиво обзиром на огроман гнев народа, жељу појединаца да се одговорни за злочине које су учинили према народу ухапсе, да им се јавно суди, да се врати смртна казна, да се јавно стрељају у директном преносу на народној телевизији.
У тој ситуацији, када је требала хладна глава и здрав разум, добили смо са народне телевизије, из које су побегле све оне протуве које су величале сва достигнућа управника логора и његове злочиначке клике, помоћ неколицине признатих правника који су нам помогли да на правно-легалан начин представимо народни протест.
Они су, позивајући се на Устав Републике Србије објаснили народу и међународној заједници да је по члану 2. Устава народ носилац суверености, да сувереност потиче од грађана који је врше референдумом, народном иницијативом и преко својих слободно изабраних представника, а да ниједан државни орган, политичка организација, група или појединац не може присвојити сувереност од грађана, нити успоставити власт мимо слободно изражене воље грађана. Да је по члану 24. право на људски живот неприкосновено и да по члану 26. нико не може бити држан у ропству или у положају сличном ропству.
– Шта се после догодило?
– Да би спречили анархију, по договору са старешинама милиције и народне војске, формиран је Народни одбор, који је имао задатак да покуша да смири огромно незадовољство и да формулише захтеве у име народа. Прво су позвали све државне органе да свако настави да ради свој посао, да се појачано обезбеде сви гранични прелази да би се спречио сваки покушај бекства чланова злочиначког удружења „Европа нема алтернативу“ и свих оних који су са правом очекивали хапшења. Ипак, упркос свим мерама један број тих лопова и хоштаплера успео је да побегне са породицама и коферима пара у суседне државе. Нисмо успели да спречимо ни његово бекство – са кумом и делом камариле побегли су хеликоптером из Батајнице у Независну државу Хрватску, а по речима пилота када су га отпустили одмах после његовог полетања из шуме се појавило неколико возила у која су почели да улазе. Све нас су позвали на мир, на стрпљење, да им омогућимо да се они организују и представе наше циљеве, а на првом месту како да се за сва времена ослободимо ових Нато-плаћеника, издајника нашег народа и највећег антрополошког отпада од настанка света, а да на нашим рукама не остане њихова погана крв.
Да би могли да почну да демонтирају онај злочиначки систем, после обављених консултација са умним и моралним стручњацима за право урађено је:
Прво: пошто је управник побегао из земље у Ендехазију, по Уставу га замењује Председница Народне Скупштине републике Србије а она је у Београду који је тога дана имао око пет милиона грађана донела Одлуку о распуштању Народне скупштине. С обзиром, да по члану 128 Устава републике Србије мандат Владе траје до истека мандата Народне скупштине која ју је изабрала, после констатовања чињенице да нема Скупштине – нема ни Владе, по систему народ дао – народ узео.
Друго: распуштањем Народне скупштине и Владе, донела је Одлуку о преносу свих уставних овлашћења на Народни одбор.
На првом, сабрању Народног одбора усвојен је Проглас свим грађанима Србије и међународној заједници у коме је речено, да је основни узрок народног незадовољства отворена велеиздаја државе и свих њених интереса, а да су носиоци те срамне издаје управник и његови сарадници. То злочиначко удружење „Европа нема алтернативу″ оличено у управнику и његовој клики, Влади републике Србије и највећем броју њених министара, довело је Србију на ивицу опстанка и просјачки штап. Испуњавајући захтеве ткз. „међународне заједнице″ а против директног интереса државе Србије и њених грађана успели су да униште највећи део оног што је било народно и традиционално-морално, материјално и економски, да понизе и опљачкају грађане Србије.
Сада, када се сетимо свечане заклетве коју је пред Народном скупштином изрекао управник на својој инаугураци која гласи: ″Заклињем се да ћу све своје снаге посветити очувању суверености и целине територије Републике Србије, укључујући и Косово и Метохију као њен саставни део, као и остваривању људских и мањинских права и слобода, поштовању и одбрани Устава и закона, очувању мира и благостања свих грађана Републике Србије и да ћу савесно и одговорно испуњавати све своје дужности″, видимо плодове његовог рада, и његових сарадника. А данас, када знамо да су новцем ткз. „међународне заједнице″, на првом месту САД и Немачке, он и његова партија доведени на власт да би он као осведочени „демократа-миротворац-реформатор и прагматичар″ радећи од првога дана, свакога дана и сваке ноћи, на потпуном уништењу свих нас, да нас биолошки истреби, до дана када је као њихова марионета срамно побегао у Ендехазију, слободно може и он у њиховом Сабору да каже „Србије више нема, ја сам је уништио″.
Ми, као народни представници му поручујемо да слободно може да се врати у Србију, да ће имати много поштеније суђење него сви они његови политички противници по затворима, само зато што су указивали на све лоповлуке његове камариле, а између нас, наше јадне деце и наших унука, понижених и опљачканих више милиона грађана Србије и њега и његових лопова и хоштаплера, ми ћемо се лако определити.
Да би, међународна заједница знала ко смо, шта смо и одакле смо, ми, народни представници Србије, данас сабрани у престоном граду Београду, у име свих поштених и честитих грађана Србије, изјављујемо: Као држава, већине потомака Светог Саве и Светих Немањића, увек смо били за поштовање свих права и слободу свих људи, без обзира на нацију и веру. Никада нисмо водили освајачке ратове, друге поробљавали и мучили, и у оба светска рата били на страни оних који су се борили за слободу и правду. Били смо поробљавани, мучени и убијани, због тога што јесмо, били изложени геноцидном уништавању од Немачке и Независне државе Хрватске. Против Европе и САД нисмо никада ратовали, али јесу они против нас, Немачка у два светска рата а заједно са САД и чланицама злочиначке НАТО организације у организованом бомбардовању наше државе што је имало за последицу уништавање нашег народа, привреде и државе, довођења на власт њихових марионета, свуда и на сваком месту са циљем да нас потпуно сатру као народ и распарчају нашу домовину да би је после поделили између себе наши осведочени непријатељи, тако да се данас јужни део наше државе који се зове Косово и Метохија и који је духовно срце нашег народа налази под њиховом привременом окупацијом, али, даће љубљени Господ и спас наш Исус Христос да ће свако добити по делима својим, верујемо само у Његову божанску правду.
Као победници у ослободилачком, првом светском рату против Аустроугарске и Немачке, изгубивши више од милион својих грађана, уложивши све оно крвљу освојено у нову државу Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, омогућили смо и њима, који су били слуге и никада нису имали државотворну свест да добију државу слободних људи. Бедни и искомплексирани, задојени исконском мржњом узвратили су нам, пакошћу, прогоном и убиством нашег народа само зато што смо били Срби православне вере. Исто се догодило и у другом светском рату, подневши милионске жртве на страни оних који су волели слободу – доживели смо разарање земље, геноцид од оних истих којима смо даровали слободу, да бисмо после тога, не питани ни од кога, завршили у творевини названој Југославија. Ту исту творевину су растурили исти они којима је смисао и начин живота злочин, који нису у стању ништа лепо, корисно, правдољубиво да створе, кроз припрему, непосредну сарадњу, обезбеђена финансијска средства исти они који су српски народ сматрали нижом врстом, који може бити само колонија, извор сировина и тржиште њихове нацистичке идеологије и производа, кроз поновни геноцид над српским народом од на првом месту Немачке, Ватикана и САД.
Данас, када се Србија поново диже из пепела, када полако али одлучно стаје на своје ноге, молимо све земље света у којима се налазе чланови злочиначког удружења „Европа нема алтернативу″ да нам помогну у њиховом повратку на место њиховог злочина, а ми као народни представници који још увек нису вратили смртну казну, свечано обећавамо да ће имати све могућности на располагању по највишим светским стандардима да докажу своју невиност.
– Шта је даље било, какве су биле реакције?
– Различите – од потпуног одбацивања од стране САД и њихових европских марионета, до става огромне већине држава да је то унутрашња ствар грађана Србије. Прво, је било очекивано јер је било јасно да САД и Немачка неће тек тако лако да се опросте од својих љубимаца, обзиром да су у њих уложили огромна средства, а да њихови „извођачи радова“ на пројекту који се звао уништење Србије нису успели да заврше свој прљави посао до краја. Међутим, с обзиром да је било и отворених претњи војном интервенцијом у ситуацији када је бивши министар војни са својим пријатељима потпуно опљачкао и скоро уништио одбрамбену моћ наше војске коју је свео на двадесетак хиљада људи са пушком, после објављивања ових чињеница грађанима и уз њихову сагласност, замолили смо и добили статус придруженог члана са свим правима и обавезама који уз то иду од међународне организације БРИКС, војног и трговинског савеза који чине: Русија, Кина, Индија, Бразил и више држава. Њихова, првенствено брза и најмодернија војна помоћ, уз специјалне падобранске јединице и после ванредне мобилизације великог броја војно способних грађана, било је оно што у својим злочиначким плановима а познајући слободарски и борбени дух српског народа нису предвидели и што им је омело тренутне планове.
– А после тога?
– Тај период одмеравања свих могућности трајао је извесно време, међутим, наши народни представници у дипломатији су добили задатак, да у свакој прилици и на сваком месту почињу сваки разговор речима: „ја, као представник државе Србије чији је један део под привременом окупацијом злочиначке Нато организације“, били су једноставно овлашћени да воде дипломатске разговоре само о следећим темама: укидање привремене окупације наше државе, надокнада ратне штете нанете Србији после светских ратова, грађанског рата у Југославији и злочиначке НАТО агресије на нашу земљу, а тек после о трговини и билатералним односима. Било је оних који су их слушали и давали нам подршку у праведној борби абило је и непријатности у Уједињеним нацијама када је тренутно председавајући министар Ендехазије после познате уводне речи нашем народном представнику одузео реч, што је имало за резултат да је огромна већина представника других држава на челу са земљама БРИКС напустила заседање. У згради су остали само представници САД са својим слугама и неколицином земаља, сиромашних и послушних.
– То смо и ми у Аустралији видели, али ниси ми рекао шта сте радили у земљи?
– Прво, видели смо колико је корупција у држави узела маха, да је пљачкање грађана био посао који су они на власти развили и патентирали, да им је једина и основна делатност била – како што више опљачкати народ?
Пошли смо од чињенице да су сви закони и на основу њих пратећи прописи за нас људе – народ, да свима нама буде боље, а да је изнад њих само Божија воља, и да све оно што је у супротности са интересом народа иде у смеће на ђубриште историје, сви папири и сви људи који су их донели и примењивали на штету већине нас. После сагледавања катастрофалне ситуације у свим областима живота и рада, знајући све оно што су НАТО слуге и плаћеници радили задњих година, да буквално није постојала област деловања, осим читања временске прогнозе, коју нису испоганили својим партијским радом, пљачком и корупцијом, наравно, заједно са својим „ опозиционим “ колегама – донели смо неколико Одлука са снагом закона.
Прво, забрањује се свака страначка активност у наредних 5 (пет) година, под претњом казне строгог затвора у трајању од најмање 10 година.
Друго, сва покретна и непокретна имовина свих политичких странака даном ступања Одлуке на снагу је имовина државе Србије. У свим целинама, почев од локалне самоуправе образовати комисије за попис, а свака радња која има за циљ прикривање имовине-архиве-докумената биће најстрожије кажњена. Сви запослени у Влади, Народној скупштини и свим пратећим целинама, су под отказним роком. У међувремену, извршиће се анализа радног ангажовања свих запослених да би по утврђеним критеријумима остао потребан број запослених, највише 10-15% садашњег стања. После добијања решења о прекиду радног односа са правном поуком, сви остали имају рок од 7 дана да се пријаве Националној служби запошљавања.
Треће, укидају се на свим нивоима у држави све владине и све невладине агенције и организације, оне које су пиле крв народу финансиране из иностранства или из буџета, а на рачун свих нас, брисањем из Регистра у року од 3 дана, као и сви одбори и разна „консултативна тела“ као најгори појавни облик корупције и прихватилиште свих оних партијских кадрова који су радили на уништењу државе, често на по 5-6 лепо плаћених функција. Поновна регистрација биће могућа после доношења новог закона, у оним областима које држава Србија дозволи, а до тада све послове од интереса за грађане обављаће држава Србија.
После тога смо дефинисали приоритете у стављању државе на ноге, као што је: обавеза народних представника да утврде, са грађанима државе Србије усагласе и да представе свету, шта је наш национални интерес од кога никада нећемо одустати и за који ћемо се борити свим силама, увек, и на сваком месту.
Затим, обавеза народних представника да обезбеде посао сваком грађанину тако да свако може да ради само један посао за једну плату. Свако мора да има довољно хране, огрева и потребних лекова, у томе нико не сме да оскудева. Утврдити и сваком врстом државне помоћи, помоћи живот у Србији, рађање и породице са много деце, то је императив и стална обавеза свих нас. Без помоћи „стручњак “ из бивше Српске академије наука и уметности који су, одбацивши народ, себе морално сахранили, са умним и честитим представницима народа извршити потпуну реформу образовања, написати нове уџбенике и своју историју коју ће учити наша деца, без обзира да ли се и коме то не допада. Са оним честитим стручњацима који нису огрезли у криминал унапредити систем обавезне здравствене заштите где неће бити места онима који претходну ноћ преспавају у државној служби да би после подне радили приватно, и свима онима који су ту племениту професију испоганили, којима ће бити одузето све оно што су покрали од народа, а моћи ће да отпутују ван земље када јој буду вратили новац уложен у њихово скупо школовање. Дефинисати шта, како, колико и за кога производити уз моралну обавезу куповања домаће робе. Сваки извоз иде преко државе, сви могу извозити све оно што је трговински вишак, а увозити само оно за шта у држави не постоји могућност да се произведе. Сви трговински дисконти морају имати најмање 75% робе произведене у Србији, уз заштитну царину од 10-50% за све оне производе на нашем тржишту које су европљани субвенционисали а приход од царина иде директно за побољшање положаја домаћих произвођача. Дефинисали смо које су поред пољопривреде делатности које ћемо развијати, а које постепено уз прилагођавања околности и запослених постепено гасити. У држави ће се производити храна органског порекла, за којом је највећа тражња, а храни генетски модификованој у нашој држави нема места. Све до тада увезено биће испитано, уништено а против свих одговорних покренут кривични поступак уз надокнаду штете држави.
Под претњом казне строгог затвора, забрањена је свака синдикална активност, посебно у здравству и милицији.
Са земљама комшијама сарадња је могућа само по принципу реципроцитета, а ако не желе, могу одмах да напусте тржиште Србије.
– Чули смо да је било доста кукњаве око тога?
– Да, што смо и очекивали. Прво је Србију напустила фирма Идеа, власника из Ендехазије када су почели да затварају тржне центре широм државе јер им робу нису куповали више ни њихови запослени. Претили су тужбом Светској трговинској организацији и тражили заштиту својих интереса позивајући се на добру сарадњу са бившим управником злочиначког удружења „Европа нема алтернативу “ који им је омогућио поред куповине земљишта, хране, воде, и предузећа будзашто и своју помоћ да Република Србија чији је он био задњи председник неће да им буде сметња код уласка у Европску унију због два пута убијаних, протераних и опљачканих Срба из њихове Независне и геноцидне државе Хрватске а они су њему љубазно обећали да се захвале организацијом донаторске конференције. Замисли толику беду бившег управника који је био спреман да прода све оне поклане и бачене у стотине јама широм њихове проклете НДХ, и све оне корпе пуне очију невине српске дечице које су слали свом поглавнику. Знамо ми, да би он то њима завршио и бесплатно да га не моле али, сада то може из Брисела да организује за своје партијске колеге-лопове од којих полако али сигурно узимамо и враћамо народу из њихове покретне и непокретне имовине све оно опљачкано од народа.
Донели смо одлуку да нема повраћаја никакве имовине бившим републикама ни другим државама све док се не реши сваки статус и имовина наших протераних и побијених грађана, да ћемо сваку сарадњу у било којој области условљавати претходно регулисаним правним и стварним статусом нашег народа, док је обустављен и проглашен правно ништавним поступак свега до тада враћеног.
После проглашене амнестије свих политичких затвореника и повратка свих оних запослених у држави који су се на било који начин супротстављали лоповлуку управникових сарадника, уз бесплатну помоћ старих и искусних кадрова у својој струци а некомпромитованих никаквим политичким активностима, уз новозапослене после тестирања свих способности и уз тест читања и писања ћирилицом, имали смо на располагању кадрове за нови почетак – кадрове који су имали у себи страх само од Господа. Кадрове који су били људи које сви знамо, домаћини и породични људи којима је мајка Србија била на првом месту. А посла су имали свуда, док су једни уз позив грађанима и свим институцијама да помогну и пруже доказе о сваком лоповлуку у свакој делатности, у сваком месту и у свакој улици формирали Регистар свих оних за које постоји чврста основана сумња а и докази да су на било који начин опљачкали народ, дотле је од тадашњег „европејско “ и тешко криминализованог судства један део судија без нерешених судских предмета а на чији рад до тада нико од грађана није имао примедби, уз помоћ радника милиције који су једва дочекали да поврате част и углед своје установе и своје старешине виде тамо где им је место, као и неколицине још честитих јавних тужилаца почели највеће чишћење Србије од деловања злочиначког удружења „Европа нема алтернативу″.
Посебан проблем смо имали да тачно утврдимо шта и колико је дошло разних донација из иностранства те смо оно што смо знали ставили на сајт државе и позвали све на сарадњу. Најбољу евиденцију су имали Јапан и Норвешка, до најситнијег детаља тако да смо лако нашли све оно што су „доктори″ покрали и пренели у своје приватне ординације, зато су им „колеге″ слале сиротињу рају да их пљачкају док су они заказивали снимања на 6 месеци. Видели смо и концепт како је управник са својом камарилом пљачкао све нас и зашто је било потребно злочиначко удружење „Европа нема алтернативу″. Наиме, прво су за свој прљави посао примили аванс, па коначан износ, па када посао око уништења Србије нису завршили до краја, тражили су и добијали од сваког „пројекта″ проценат, који је прво ишао од 10% да би на крају њиховог ангажмана стигао до 50% свих пара које су у земљу долазиле, наравно преко рачуна разних агенција и директно на егзотична пореска острва. Зато су одбијали земље, као Русију и Норвешку, које су хтеле да помогну али су тражиле директан увид у начин трошења новца.
После свих анализа, донели смо одлуку и о продаји комплетног возног парка државе, на хиљаде најмодернијих и блиндираних возила. Остављено је оно најнужније, док су уважене потребе само здравства, војске и народне милиције. О трошку државе, а даће Бог да ћемо и то наплатити из имовине оних издајника народа, донета је одлука о замени свих личних докумената онима која су написана на ћирилици, да сви натписи у држави морају бити на званичном писму, осим назива страних фирми.
Тако смо се организовали, да су сви грађани увече на народној телевизији могли да чују и виде ко, када и због чега је ухапшен, ко је и због чега осуђен, ко и какве мере припрема за оне банке које су још увек мислиле да ће моћи да пљачкају народ, да могу да пруже сваку врсту помоћи људима који воде истражне радње против свих оних који су уништили Службу друштвеног књиговодства и претходни банкарски систем Србије, да могу да помогну око свих ткз. „буразерски ″ приватизација, када је имовина више генерација радних људи преко ноћи отишла у руке лопова кроз поступак који су звали „приватизација,″ захваљујући партијским колегама као консултантима разних мафијашких агенција који су их „процењивал ″ и корумпираним судијама који су судили по партијским критеријумима.
Свако има право на своје мишљење, изношење ставова, али више не народним парама, и не више на средствима информисања која су направљена народним парама – сви изграђени предајници су имовина народа а коме треба гледаност, нека развија мрежу о свом трошку. Са тим циљем, унапредили смо и рад медија увођењем лиценце за сваки јавни посао, тако да ко жели да региструје дневни-недељни лист новцем из иностранства, може, само на насловној страни словима од 30 пиксела мора да пише: нпр. лист који се финансира од Немачке владе, или рецимо ТВ-кућу новцем из иностранства – може, само што је законска обавеза да пре почетка сваке информативне емисије иде најава, ово је телевизија која је основана новцем, на пример г-дина Сороша, и основно, пре регистровања полаже се депозит у Народној банци Србије нпр. 100 милиона динара, из тог депозита се скида износ за сваку казну коју изрекне Комисија народног одбора за праћење рада медија онима који још мисле да могу да пљују грађане и институције државе Србије. Чим износ преосталог депозита падне на 30% позива се оснивач и уколико га у наредних 7 дана не обнови до износа од 100% медиј се брише из регистра.
Оно што је као последица нашег рада било одмах уочено је чињеница, да после укидања страначких паразита и банде штеточина која се звала Влада, одмах је дошло до смањења свих видова пореза, такси и доприноса. Смањене су акцизе, смањене су цене свих комуналних услуга јер више није постојао огроман бирократски апарат који је сисао крв народу. Потпуно је укинут порез на додату вредност на све што је намењено деци. Смањене су све обавезе привредницима, који су постали конкурентнији. Није било више потребе набављати основне потребе преко лажних тендера и лажних јавних набавки, нити су партијски руководиоци као председници управних одбора и на свим другим функцијама морали да издвајају кроз цене свих роба и услуга допринос партијама које се више нису спремале ни за какве изборе. Смањењем трошкова енергије, транспорта, доприноса запосленима и свих пореза дошло је и до смањења свих малопродајних цена што је имало за последицу повећану куповну моћ грађана и пораст животног стандарда. Формиран је огроман фонд из укупне имовине која је враћена држави из кога је могао да буде откупљен радни стаж за хиљаде људи, исплаћена сва социјална давања, издвојена средства за трајно збрињавање свих избеглих и трајно расељених лица и одвојена посебна средства за све садашње и будуће мајке и сву још нерођену децу.
Док су се једни бавили последицама, други су тражили решења за превазилажење тренутног стања и за будућност, тако да смо као чланица БРИКС организације добили статус најповлашћеније државе уз потпуно отворено тржиште за све произведено у Србији, нове могућности обезбеђења енергије, трансфер модерне технологије, формирање заједничких фирми и заједнички наступ као и могућност повлачења већ спремних кредитних линија уз грејс период од 4 година и отварање пословних банака које би пратиле делатност српских фирми. Европским фирмама је наговештена могућност да будући пласман њихове робе на тржиште земаља БРИКС може да иде само ако је произведена у Србији. То је била и једна од последица после прекида свих аранжмана са ММФ и Светском банком. Њихових услуга смо се одрекли после неколико дана, знајући ко, како и на који начин је са њима успео да задужи нас и наше унуке а да при томе напуне своје џепове. На молбу да седнемо и видимо шта и колико смо ми као држава дужни, одговорили су да они наше представнике не прихватају као легитимне, уз претњу да они имају могућности да наплате своја потраживања. Онда смо ми, окупивши најквалитетније људе и уз сва доступна документа, припремили тој разбојничкој дружини један документ у коме смо изнели наш став, а који гласи: да ми у Србији, држави честитих и поштених грађана нисмо никада избегавали плаћање својих обавеза па то нећемо радити ни у будуће, али, да из заплењене документације можемо и хоћемо да вратимо сваки онај износ који је био примљен и утрошен 100% за опште добро грађана а све оно што је од њих отишло по разним основама у приватне џепове свих оних који су покрали грађане Србије, преко разних „пројеката″ злочиначког удружења „Европа нема алтернативу″ то нећемо да платимо и да то не сматрамо дугом државе, да они то могу да наплате од оних којима су тај новац и дали који се и налази на њиховим рачунима широм света као и из депозита девизних резерви Народне банке Србије који су код себе држали.
Одбили су даљи разговор, али смо незванично чули да су га разматрали, а када би прихватили наш предлог да би остатак дуга био 3-5 милијарди евра, што би био приоритет враћања у наредном периоду.
– А на Косову и Метохији, какво је сада стање?
– Слично претходном, упознали смо комплетну јавност са чињеницом да су они који су имали мандат међународне заједнице да чувају мир и сами учествовали у злочинима над нашим народом. Нису нам познати њихови даљи кораци, а ми као држава ћемо се ангажовати на провери да ли су основане информације да на нашој светој земљи, складиште искоришћени радиоактивни отпад из атомских централа САД, Француске и Немачке. Наиме, регистровани су летови тешких хеликоптера са албанске обале, ноћу, са цилиндричним металним контејнерима а у њиховој војној бази рад тешких машина – бушилица. Претпостављамо да их закопавају а после наливају бетоном, прекривају земљом и травом.
– А ти, шта ти мислиш о свему што сте преживели?
– Верујем да смо на правом путу, доста је постигнуто и преко очекивања, захваљујући огромној народној енергији и чињеници да су људи повратили своје достојанство, да се на њиховом лицу види осмех после дужег времена, и да су спремни да никада више не дозволе да се појави неки нови управник.
А то је само прави почетак.
Па зашто Матић све ово није рекао раније? Не сумњам да је тачно, али имао је 12 година да објави тај документ. Са друге стране, све је знао а у првим бројевима Европе нација дао је огроман простор баш Вучићу, као и Којчићу. При томе немам никакву злу намеру, ни на шта не алудирам, нити сумњам у Матићев патриотизам. Само питам.
Мислим да Вам је на та питања пружио врло јасан и разложан одговор у самом тексту. Зашто није рекао раније? – Објаснио је то на почетку одељка “Црква је последња одбрана”. Зашто објављује данас? – То можете видети у одељку “Ко им сад прећути – нека ћути док је жив.” Искрено речено, у новембру 2005. ни ја ово не бих објавио, нити бих њега, тада, сматрао добронамерним да је објавио овакав текст. “Недостајала је проверљивост”, пише он. “Нисам желео ни на који начин да дувам у тикву оне (досовске) гарнитуре колонијалне управе и да рушим једину опозицију у земљи, какву-такву. Нисам желео ни да ма која обавештајна служба преко новина које уређујем одиграва своје игре. Поврх свега, знао сам да би тада, у новембру 2005, сви умешани лако амортизовали негативне ефекте објављивања, јер би главни елементи већини људи изгледали невероватно (пре свега тврдња о томе кога су Американци планирали за потписивање велеиздаје).” А чекати да време пружи доказе и довољно потврди причу – то не може бити ни брзо ни једноставно. У сваком случају, добро је што је сад објавио. Суштина текста је важна и за кључне ствари у овоме још није (пре)касно.
@ Читалац “Европе нација”. – По свему што се може видети, Матић је поступио врло одговорно и добронамерно. Није могао проверити тада невероватне информације и није их објавио (па није он Вучићевић!). Чекао је да време несумњиво покаже у ком правцу се ствари развијају. Кад је постало без остатка јасно да су информације тачне и да се сценарио буквално остварује пред нама, он је све то објавио. И још није касно да се предузму одлучни кораци и спречи велеиздаја. Проверио сам: интервју са Вучићем који помињете објављен је у августу 2005. године, три месеца пре догађаја који су овде описани (http://www.e-nacija.com/arhiva-2005-2006/rubrike-arhive-2005-2006/intervju/241-2009-07-22-00-32-57/245-putinov-recept-za-srbiju). Све што је речено у том интервјуу могли бисмо мирно и данас потписати. А после новембра 2005. и овде описаног догађаја, ни Вучић ни други из врха СРС нису објављивани у „Европи нација“, коју сам и ја редовно читао и имам укоричена два комплета. Интервју са Којчићем објављен је у априлу 2006. године (http://www.e-nacija.com/arhiva-2005-2006/rubrike-arhive-2005-2006/intervju/241-2009-07-22-00-32-57/258-novi-obrazac-srpske-politike). Којчић је тада био председник Политичког савета Коштуничиног ДСС-а, словио је за тврдо патриотско крило и причао је потпуно другачије ствари него данас. И његове ставове из 2006. могли бисмо мирно прихватити као своје. Поврх свега, слажем се са претходним коментаром, веома је важно и храбро што је Матић ово објавио данас. ВЕЋА ЈЕ ХРАБРОСТ ОБЈАВИТИ ТО ДАНАС НЕГО ОНДА. ВЕЋИ ЈЕ И ЕФЕКАТ. МНОГО ОПАСНИЈИ ПО ВУЧИЋА. Онда бисмо се томе ругали, данас све ово звучи застрашујуће и покреће да се стане у одбрамбени став. Овај изванредно написани текст помоћи ће многима да у потпуности схвате шта се дешава. Некима ће отворити очи, некима пружити дуго тражене доказе, а некима бити документарна грађа. Не браним Бранислава Матића (познајем га дуго и сигуран сам, као и Ви, у његове врлине и патриотизам). Само пружам додатна објашњења и одговоре, пошто знам да он то у овим коментарима неће учинити.
Бранислав Матић учинио је што било до њега, и то онако како доликује озбиљном човеку и одличном аутору. Али не бркајмо ствари, овде тема није он. Ствар је у томе да су Американци заиста толико унапред испројектовали да “коначну велеиздају” Србије (и Косова у њој) потпишу они који су 1999. учествовали у организовању отпора агресији Левијатана на нашу земљу, да Вучић игра тачно по сценарију и да је он тај извршилац најпрљавијих послова, и да се последња фаза тога управо одвија на нашој јавној и тајној сцени. Матићев текст и околности у којима се налазимо позивају на отпор, супротстављање и непријастајање. Обратите пажњу на оно што је речено да је дужна да уради Црква. Ту је кључ. А и свако од нас требало би да зна шта му је дужност.
Ко год да је овде скенирао Вучића, учинио је то изванредно: “Агресивна кукавица и патолошки лажов. Аморалан и бескрупулозан. Солидан технолог политике, у домену организације, али не много креативан. Склон залетањима и провидним досеткама, потцењивању публике и аутоголовима. Превише патетичан. Бруталан према потчињенима, на начин који је усвојио од Шешеља, и снисходљив према надређенима.” Сигуран сам да тога има још и да аутор, из разумљивих разлога, није све навео. Свак ко познаје Вучића, или је некад имао некаква посла са њим, зна да су ово све сами погоци у центар. Тако добар скаутинг указује на крајњу озбиљност целе ове ствари.
Изванредан завршетак текста, морам да приметим. Већина људи ће помислити да се то односи на кнеза Лазара Косовског и да призива херојску, небоземну Србију – што, наравно, није грешка. Али то су заправо Христове речи којима позива Лазара Тродневног да се врати из мртвих, да васкрсне. Лазар су овде, наравно, Србија и Српство – позвани су да иступе из омаме и мртвила и да преузму своју судбину у своје руке, да поново постану Држава и богообразни род. Заиста изванредан завршетак текста, у стилу старих мајстора!
Изузетан текст. Превратнички. Потреса, дрмуса, покреће. Не да нам да умакнемо, да се заваравамо, сручује нам истину у лице, и ми напросто знамо, видимо и осећамо, да је то истина. Велика пропагандна илузија се распада пред нашим очима. Човек се растужи, или постане анархиста, или му дође да правду узме у своје руке. Оволико изопачености и растројства у једном друштву не може се завршити малом несрећом. И, најважније, аутор не пребацује одговорност на случајне људе и замењиве фигуре, каква је Вучић, него свакога од нас, почев од себе самог, пита: а шта ћеш ТИ урадити? Изузетан текст.
Овај текст је међаш. Једном кад све ово прође моћи ћемо да анализирамо како се ко држао до њега и после њега. Већ видимо како оно мало часних људи међу Вучићевим аналитичарима, па и они промућурнији и опрезнији међу њима, све ужурбаније и све разговетније припремају одступницу (Цвијановић, Врзић, Анђелковић…). Ни “мигови” им више не намигују као пре. Познајем неке људе на Универзитету који су због каријере ушли СНС; откако су прочитали овај текст, више не истичу јавно своју страначку залеђину, чак ни тамо где би им то краткорочно свакако користило. (…) Вучића су снажно, озбиљно и утемељено критиковали многи, у одлично написаним текстовима (сетимо се професора Ломпара и Антонића, на пример), али ово је текст који је, као у оној бајци, рашчарао све нас једноставношћу: “Цар је голи преварант!””
Све је у овој земљи јасно. Јасно је и ко је шта дужан да учини. Ми смо, de facto, окупирани. Бранислав Матић је потпуно у праву: “Ко им сада прећути нека ћути док је жив.” Свака му част што је ово написао.
Мислим да ће Вучић, у намери да забашури ово што је изнето у овом разорном тексту, прибећи старом трику. Послаће врло неубедљиве, рашрафљене и помало луцкасте људе, разне фрикове, да на све стране причају о томе како је Вучић амерички пројекат и опасна подвала. Ево, неки др др др Петровић, који никако да се натрепће и нагута ваздуха, већ трећи-четврти пут прича баш то. И стално се позива на овај текст. После њега и њему сличних, Вучић више и не мора ово да демантује. Кад човек њих види, све ово учини се, онако… Али невоља је у томе, разуме се, што се ОВО ОСТВАРУЈЕ ПРЕД НАШИМ ОЧИМА И НЕ МОЖЕ СЕ ПРИКРИТИ. Тешке последице су већ ту и још дуго ће пристизати.
Реченице које следе су данашње (7. мај 2018) изјаве колонијалне лутке која се представља као председник Србије.
„Кад од света добијемо понуду која ће бити за нијансу боља него до сада, то ће бити успех. А ми ћемо и даље да будемо незадовољни. (…)”
„„Сасвим сам сигуран да за било какву одлуку о Косову нећу имати ни разумевање нити већинску подршку нашег народа… Срби ми никада неће опростити своју бољу будућност и мир. У Србији се славе само порази и ратови.
Кога смо ми то славили ко нам је обезбедио и сачувао мир?… Не, поштовали смо само оне који су били ратне војсковође и никога више.”
(http://fakti.org/serbian-point/vucic-nisam-spreman-da-dam-kosovo-nizasta-da-zadrzimo-parce-terena)
Ово бунцање хипнотизера који је прочитан и раскринкан а нема излазну стратегију, и који сада оптужује публику која не схвата његово преварантско визионарство, увод је у КАТАСТРОФУ која чека све нас. Текст Бранислав Матића је убитачно тачан. Занавек, служиће му на част што је ово изрекао док још није било касно и кад је, у ствари, било најопасније. Пресаберимо се и спремимо да, свако појединачно и сви заједно, испунимо своју дужност.
Ovaj tekst je teška pljuvačina po Srpskom Junaku Vojvodi Vojislavu, a dokazi su mu: “Reko mi jedan žabar, na jednom mestu…”
Kada mu Hag nije mogao ništa, vratiše ga u “smrdiju” da ga pljuju ovdašnji DOS “pametari”…
A uvek se začudim koliki je broj pokvarenih debila, koji ovakve bljuvotine smatraju istinom. Sigurno je da im prljava savest ne da da vide kolika je ovaj tekst montirana pljuvačina…
Jadno.
Tekst je irelevantan. Kakvu “simbolicku” snagu danas ima Vucicev potpis? Svojevremeno, odmah po dolasku Vucica na vlast, Sonja Biserko je na televiziji, svima u lice, jasno i glasno rekla da oni koji su bili na vlasti devedesetih treba da potpisu nezavisnost KiM, da Srbija treba da ekonoski pomogne “Kosovu”, kao vrstu ratne odstete… “Otvoreni Balkan” je najavljivan odmah po dolasku DOS-a na vlast, da ne treba da cekamo EU integracije, vec da formiramo lokalne (Albanojugoslaviju – to je i smisao ovih integracija, napraviti Veliku Albaniju, kao lanac oko nogu Srbije, ali da se Vlasi ne dosete), pa su se bunili lokalni lideri, pa je bio sastanak u Solunu, gde je obecano da ce svi uci u EU… Model priznanja dve Nemacke se pominje 20 godina.Sve je jasno, nema tu mesta ni za kakve “italijanske obavestajne sluzbe” i gluposti. Na kraju ce biti kao sa gej paradom, zabranjena je u jednoj ulici, ali nije u onoj pored.Uostalom, “Cale” paradira na tv ekranima svakodnevno, a sa “zenom” joj i detetom povremeno :))))
Jos jedna stvar. Vojvodina je nekada bila bastion srpstva, srpska Atina i Sremski Karlovci, najveci otpor deformama copavog (hrvatizacija srpskog je uveliko u toku, od latinice, promene naglaska, jezickih konstrukcija sa glagolima bez lica (“Trebam raditi”), do pisanja stranih imena u originalu sa menjanjem po padezima (Jamesu Brownu)). A, onda, vremenom, pretvorena je u Dobre Lale (k’o Bobri Bosnjani), falsifikovana njena kultura npr. naricaljkama Djordja Balasevica ili crtezima debelih Lala u sirokim gacama, pa me u BG pitaju kako sam tako visok, a iz Vojvodine sam, valda veruju u crteze! Isto tako je menjan DNK “precana”, pretvoreni su u kukavice, a hrabrost je marginalizovana u kriminal, pa nije ni cudo sto je streljanje gaulajtera (pomenuto u tekstu), umesto drzave, izvrsio kriminal, umesto zbog izdaje, zbog licnih interesa narko-kartela (videti moj komentar o Dzajmsu Bondu :))))
Jos jedna jos jedna stvar. Covek moze da ignorise Vucicevu zakletvu. Ali, on je SAM TRAZIO da se zaklinje na “Miroslavljevom jevandjelju”! To javno bogohuljenje je mera vere u Srba, tako da vrlo brzo ocekujem gej brakove i da u skladu sa “Vasingtonskim sporazumom” Srbija postane barjaktar pederizma u svetu, sto vec jeste sa lezbejskim premijerom!
“Бранислав Матић: Велеиздаја на расклапање”
Шта човек може рећи на све ово осим да можда узвикне “цар је го”, попут простодушног детета у причи о царевом новом руху?
Поставља се питање како из овога изаћи.а да не пострадамо?
Бојим се да је одвећ касно да се примене методе пасивног отпора.
Нека нас Господ све помилује и заштити. Амин!
@ 7* по глави гаулајтера,
имам реплику.
Сагласан са излагањем, нарочито са делом у вези кроатенизације, издвајам мишљење за последњи пасус одељка “Црква као последња одбрана”, од речи:
“Ако се ништа од препорученог не предузме раније и ако ствари ипак дођу довде, тада ће кључ ваше судбине држати у рукама ваша Црква. Ако се Црква одлучно успротиви свему овоме …”
закључно са речима:
“А ако Црква не уради тако, суштински ће престати да постоји.”
Образложење: Изречено делује изузетно свеже и (без)животно посебно ако погледамо у протекли викенд у којем је практично прећутан огољени педерско-полицијски пуч, а можда и више од тога (мислим на ћутање, не на пуч). Ако поглед бацимо “само” до 2005. тешко да можемо чак и сагледати количину “осиромашеног реформаторијума” који је изручен на Православну Цркву Србије (у егзилу).
(Само један у низу текстова на ту тему: https://stanjestvari.com/2020/10/30/dzejms-dzordz-dzatras-pre-nego-sto-su-bajdenovi-odradili-ukrajinu-bio-je-irak-i-srbija/ , одељак Шокантан („Шокин(г)“) захтев.)
Свако добро.
ПС: Последња реченица пасуса (“Преостаће вам само јеванђеоска вера у Сина Божјег, без организације”) ми из неког разлога буди црв сумње у порекло “дубоког грла”. Премда може ићи на душу “осећаја поштовања према Вашем народу … и осећаја кривице” нешто ми ипак говори да се ради о оперативном листу неке од наших гора, попут рецимо пуковНика Илића или њему сл.
@osiromašeni gaulajter
Неприкосновено је ваше људско право да наклапате. По оној Андрићевој: “Много меље, али мало брашна даје.” То је важна тековина колонијалних демократија. Право је других да се тиме замајавају или не. Анонимност је и даље прихваћени начин да се прикрије одсуство личности. А најважније је што то ништа не кошта. Џабалук, такорећи. Па вози, Мишко.
Текст је сјајан, надам се да ћемо се пробудити на време. А ВРЕМЕ ЈЕ САДА У ПЕТАК 17. МАРТА!!!
“Преостаће вам само јеванђеоска вера у Сина Божјег, без организације.”
Од момента унисоне предаје српских цркава “северомакедонцима”, ово је постало прошло време. Коме тада није постало јасно да српске владике функционишу у савршеној субординацији, никада то неће хтети да види.