У емисији „Реч по реч“ КА ТВ професор Слободан Антонић говорио је о српској елити, нашем „европском путу“ и препрекама на њему, о продаји земље странцима, али и о „новом колонијализму“
Слободан Антонић у емисији “Реч по реч”
Одговарајући на питање „како да то нисмо ни за шта способни и да свиме морају да управљају странци“, професор Антонић је одговорио:
„Та пропаганда има два крака. Један крак су колонијални или компрадорски интелектуалци, они су плаћени да шире ту врсту пропаганде да смо ми неспособни, да нама морају странци да управљају и да би најбоље било када бисмо се ми продали Немцима или Американцима. С друге стране се у Бриселу, пазите, издваја милијарду евра за пропаганду Европске уније, између осталог и у земљама кандидатима. И тај новац се улаже и овде, медији учествују у програмима и шире и позитивну и негативну пропаганду. И шта – Србија је умела да направи Телеком, и умела да направи ЕПС, и ПКБ, а сада не умеју њима да управљају и морамо да продамо странцима?! То јесте пропаганда, али је нажалост ушла у све поре наших медија да ми то више не примећујемо.“
Говорећи о „протестантској етици“ и „етици рада“ у нашим условима, Слободан Антонић је рекао да често наводи пример фабрике која није имала клима уређаје па су радници падали у несвест. „Они раде за 20 хиљада, са пеленама – и још треба да развијају етику рада на тај начин? Они већ довољно и много раде. Не само да нема добрих послова, него иоле плаћенији послови су у јавном сектору, а они не могу да се добију – ма колико да сте квалитетни – ако се претходно нисте учланили у партију. То важи чак и ако сте приватник, нема посла ако нисте у партији.“
Погледајте целу емисију
Транскрипт: Стање ствари
Categories: Стање фото/видео ствари
ЕПС,Телеком и ПКБ су три различите ствари.Електификација је представљала прогрес а данас јефтин извор енергије обезбеђује социјални мир и могућност благе индустријализације.Телеком као комуникациони систем може да обезбеди социјални приступ комуникацијама и обезбеди заштиту слободе од станог фактора.ПКБ је настао као западна идеја и самим тим је осуђен на судбину других државних – комерцијалних предузећа.Државе се нису одрекле монопола па ни Србија није дужна.Државно-приватно партнерство је последњи вид крађе јер после њега остаје пуко штампање новца-рат.Увек се долази до идеје да Србија проси.Само је питање где и под којим условима(тј.дал постоји перспектива).Новчани-комунизам или традиционални-капитализам(производња).До сада је увек било :”Боље рат него рад”!,”Боље кредит и Грчка него воћњак и кишељење купуса!”.Економија није егзактна наука као и медицина.Човек може да постане газда а за домаћина мора да те мајка приведе култури у цркви.