Након силне патње под насилним шкомрчењем које јој је Немачка наметнула кроз међународни бејлаут ради одржања на површини, можда је сада Грчку баш брига за берлински и бриселски опрез пред кинеским инвестицијама. Када су 2010. године кредитори захтевали да се осучу пензије и повећају порези, Кинези су понудили да откупе токсичне грчке државне обвезнице. Када је Грчка 2013. године подлегала буџетским ограничењима које су захтевали повериоци, Кинези су штедро трошили на имовину у Грчкој
Лука Пиреј (Фото: Angelos Tzortzinis for The New York Times)
Атина – После дугогодишњег шкомрчења наметнутог од европских партнера и америчких плећа, Грчка је пригрлила топли наступи Кине, свог најватренијег и геополитички најчеститијег просца.
Док се Европа бавила цеђењем Грчке, Кинези су на њу навалили читавим товарима букета, инвестицијама које су почеле да постају не само економски исплативе, већ доносећи Кини политички мостобран у Грчкој, што ће се ширити и по Европи.
Прошлог лета је Грчка помогла да Европска унија не изнесе јединствену изјаву против кинеске агресије у Јужном кинеском мору. Јуна ове године је Атина онемогућила да овај блок осуди Кину белешком о људским правима у тој земљи. Један дан после тога се супротставила ригорозној истрази кинеских инвестиција у Европи.
Ставови грчке дипломатије су били једва запажени од европских партнера или САД. Сви они су се углавном бринули о томе да рањиву земљу не минира Русија, вечито жељна поделе у овом блоку.
Тиме су Кинези након година стрпљивог дипломатског удварања штедном књижицом[1] постали моћни страни чинилац који у Грчкој расте.
Наставимо са читањем оног што је главно
Овим напорима Кинези планирају да грчку луку Пиреј начине „Змајевом главом“ свог пројекта „Један појас, један пут“, који је нови Пут свиле ка Европи.
Док се Немачка понашала према Грчкој као према беспризорнику, а Грчка била гладна опоравка, Кина је Грчку именовала за свог најпоузданијег пријатеља у Европи.
„Док Европљани по Грчкој глуматају изигравајући средњовековне крвопије, Кинези све време доносе новац“, рекао је Костас Дузинас, поглавар Комитета за спољне послове Скупштине Грчке и члан владајуће партије Сириза.
Општински радници у протесту због мера штедње, Атина 2012. (Фото: Adam Ferguson for The New York Times)
Кина је у свом светском походу ка природним ресурсима већ употребила економске мишиће да утаба стазе ка Африци и Јужној Америци. Ако се Кина унапред очекује као инвеститор дубоког џепа (и као алтернатива Америци), наметнуће јој се све снажнија критика да је она мање економски партнер, а да је више отеловљење колонијалистичке силе XXI века.
Иако Кина не тражи ресурсе у Европи, Кина је већ годинама велики улагач у овај блок и његов главни трговински партнер. Данас је главна брига хоће ли Пекинг ту економску моћ да употреби као политичку полугу.
Дузинас каже да Кина никад није отворено тражила од Грчке подршку ради гласања по питању изјашњавања о људским правима и другим осетљивим актима, мада и он и други грчки званичници знају да њима такви отворени захтеви уопште и не требају.
Дузинас каже: „Када те обале и млате, а неко други ти нешто удели, коме ћеш добрим узвратити? Оном ко ти је добрим учинио, или ономе ко те млати?“
Препознавши овај геополитички и економски изазов, Трампова администрација је недавно интервенисала поводом једног договора с Американцима уместо с Кинезима и Грци су били срећни кад су се нашли у игри у којој могу да бирају[2].
Званичници Европске уније су забринути јер им је Кина сковала ћутање о људским правима и издире способност тог блока за јединствен став. Аналитичари говоре да су циљ Кине мање земље којима треба готов новац, међу којима су Шпанија, Португалија и друге земље које трпе финансијску кризу. И Мађарска, којој Кина обећава да ће на њене железнице потрошити милијарде, блокирала је изјаву Европске уније о Јужном кинеском мору.
Многи аналитичари су забележили да се грчки вето о људским правима догодио кад се премијер Алексис Ципрас вратио са састанка на мајском самиту у Пекингу, којом приликом је са кинеским компанијама потписао инвестиционе меморандуме чије су цене у милијардама евра.
Грчки званичници су, упркос кинеским инвестицијама, упорно тврдили да је њихова земља утеловљена Европској унији, лојална и није предмет распродаје Кини. Има европских званичника који нису баш сигурне да је тако.
„Грчка влада треба да изабере ко су њени савезници и схвати како Европска унија није само тржиште, већ најпре и пре свега заједница истих вредности“, каже истакнута посланица Европског парламента из Холандије Мариетје Шаке.
Летос је немачка канцеларка Ангела Меркел пооштрила прописе који ограничавају прибављање власништва над стратешком имовином Немачке, што је уперено против фирми иза којих стоји кинеска држава. Меркелова је то објавила у немачким новинама, након што је грчки глас блокирао осуду Кине због кршења људских права којим је Европа требала „једногласно да проговори Кини“. Она је рекла како постоји могућност да кинеска економска моћ спутава слабије европске народе. Додала је још и да „Пекинг гледа на Европу као азијско полуострво“.
Победа лидера левичарске Сиризе, Алексиса Ципраса, 2015. године (Фото: Angelos Tzortzinis for The New York Times)
Пред дверима Европе
Јануара 2015. године су грчки бирачи запрепастили Европу избором радикално левичарске партије Сириза и њеног вође Ципраса. Он је водио кампању за окончање мера европског шкомрчења и обуставу приватизације попут оне за луку у Пиреју. Вијорећи заставама Сиризе су се жестоки демонстранти су расули Атином грдећи седишта моћи Европе: Брисел и Берлин.
У тишини се тада узрујао Пекинг. Године скупих припремних кинеских радова на Грчкој биле су угрожене, нарочито улагања у Пиреју.
Чим је Ципрас преузео дужност, пре било кога другог га је посетио кинески амбасадор Цу Ксиаоли. Неколицина људи која зна за овај састанак кажу да је Цу натерао Ципраса да испоштује приватизацију Пиреја због привилегија које је издала претходна грчка влада.
Након повратка у Пекинг су кинески званичници били љути, а државни медији су објављивали чланке питајући се је ли угрожено грчко пријатељство с Кином. Ни недељу дана није прошло, а кинески премијер Ли Кјећанг је телефонирао Ципрасу како би осигурао да више не буде неспоразума.
Ципрас и његови заменици су одговорили најавом „унапређења односа Грчке и Кином“. Кроз неколико недеља су три кинеске фрегате упловиле у луку Пиреј. На свечаности која је потом одржана Ципрас је потврдио Грчку намеру да „послуже Кини као двери Европе“.
Ципрас се укрцао на кинеску фрегату, током прославе у луци Пиреј, 2015. године (Фото: Alkis Konstantinidis/Reuters)
Након силне патње под насилним шкомрчењем које јој је Немачка наметнула кроз међународни бејлаут ради одржања на површини, можда је сада Грчку баш брига за берлински и бриселски опрез пред кинеским инвестицијама.
Када су 2010. године кредитори захтевали да се осучу пензије и повећају порези, Кинези су понудили да откупе токсичне грчке државне обвезнице. Када је Грчка 2013. године подлегала буџетским ограничењима које су захтевали повериоци, Кинези су штедро трошили на имовину у Грчкој.
Грчка је заузврат у канцеларији Европске уније давала гласа од себе по питања осетљивим за Кину, мада су грчки званичници остали при лојалности овом блоку и НАТО-у, тражећи једино начин да постигну равнотежу у узбурканом свету.
Загрцнут Извештајем ЕУ о кршењу људских права у Кини[3], тај блок је ове деценије занемео први пут, а званичници грчке владе су рекли да приступ Европске уније виде као непродуктиван. Након гласања је кинески министар спољних послова аплаудирао „важној европској земљи која се приклонила исправном становишту“.
Брод у зони поправке на плутајућем доку луке Пиреј (Фото: Angelos Tzortzinis for The New York Times)
Врста неоколонијализма
На двадесетак миља од Атине диже се шума дизалица пирејске луке, која подиже да истовари хиљаде товара из Кине и целог света. Предвиђено је да новембра из Кине приспе ултра-модерни плутајући док. У плану је израда новог путног чвора којег ће платити Кина.
Кина је преобразила Пиреј у најпрометнију луку Средоземља, улажући скоро пола милијарде евра путем државног конгломерата Коско[4]. Очекује се да ће од Пиреја начинити улаз у Европу кроз пројект „Један појас, један пут“.
Кинеска роба ће путовати новом железничком и друмском мрежом озрачивши народе Средње Европе ка Немачкој која је њено најцењеније одредиште, у коју је Кина прошле године уложила 12 милијарди евра.
Пред централом Коска, који сад контролише свој 67-процентни удео у луци, у сред луке виоре се заједно заставе Кине, Грчке и Европске уније.
„То је врста неоколонијализма без ратних бродова“, каже Дузинас смејући се.
Грчки званичници су приметили да Кинези имају дугорочно и доследно стратешко гледиште, насупрот демократским нацијама које политичаре смењују сваке године.
„Знају они шта хоће“ каже грчки министар економије Стергиос Питсиоралс, један од челних владиних људи за договор с Кином.
Овој области је Коско донео око хиљаду запослења, али је отпремио товар кранова који су израђени у Кини а не у Грчкој. Проширили су и докове грађевинским материјалом који је добављен из Кине. Док се Грчка бори са највишом незапосленошћу, ова компанија је постигла ангажовање око 1500 радника, већином краткорочним уговорима са платама далеко нижим од оних који се плаћају радницима који су чланови синдиката грчких лучких радника.
„Има више радника, али они зарађују мање“ каже Гјоргјос Гогос, генерални секретар Синдиката лучких радника Пиреја.
Кинески туристи испред грчког Парламента, прошлог месеца (Фото: Angelos Tzortzinis for The New York Times)
Сада Грчкој требају било какви послови, а њене вође рачунају на још кинеских улагања. Фосун међународни холдингом[5] управља Гуо Гуанчнг[6] (којег називају кинеским Вореном Бафетом) и са грчким и арапским улагачима је милијарде евра потрошио да напуштени приобални Атински аеродром претвори у игралиште – три пута веће од Монака – за отмене туристе. Под називом „Хеленикон“, овај пројекат је део већег плана који ће довести 1,5 милион кинеских туриста у Грчку током наредних пет година.
Ципрас је збрисао све регулаторне препреке које би биле тешкоћа, збрисао је два велика избегличка кампа инсталирана на бившем аеродрому и угушио настојања сопствене партије да одуговлачи с изградњом због бриге да пројект прекрива древна археолошка подручја.
„И то је одвојено“, рекао је Димитри Б. Пападимитриу, министар економије Грчке.
Кина насупрот Америци
После Другог светског рата су САД биле добротвор који је Маршаловим планом на Грчку изручио милионе долара. Америчка улога у Грчкој није увек била популарна, нарочито због подршке војној диктатури у земљи током Хладног рата. Ипак, САД су сматране „златним стандардом“ свих економских могућности. Нема тога и никад неће више да може[7].
Када је бивши председник САД Барак Обама посетио Грчку новембра прошле године, био је то крај његовог похода по иностранству. Огорчени на то што његова администрација није снажније интервенисала током финансијске кризе, неки званичници Сиризе су исмејали Обамин говор као погребни говор над сопственом заоставштином „достојан“ Перикловог[8].
Обамини саветници су лично рекли да је ово путовање послужило да се прекасно прикаже америчко ангажовање у Грчкој ради супротстављања руском мешању у региону.
Бивши амерички председник Барак Обама са Ципрасом, новембар 2016. (Фото: CreditPablo Martinez Monsivais/Associated Press)
Међутим, Кина је већ тада била дубоко укопана. Високи члан Комитета за међународне односе САД[9] Елиот Енгел описао је то као „`навали народе[10]` за све неваљале државе“. „Видели смо шта је то са Русијом и видели смо то са Кином“, рекао је током присуствовања прослави Четвртог јула у амбасади САД у Атини, где се налазио у делегацији Конгреса која је дошла да објави послове америчких компанија. „Зато је толико важно за Америку да буде ангажована у региону.“
Ципрас се труди да игра на две стране. Двапут годишње путује у Пекинг да се сусретне са кинеским председником походећи форуме „Једног појаса, једног пута“ како би привукао улагања, а недавно је поздравио америчке бизнисмене и америчким законодавцима је представио опорављање Грчке.
Кад су маја месеца Фосун и још две кинеске компаније понудиле да преузму највеће грчко осигурање, трговински секретар САД Вилбур Л. Рос је интервенисао да се овај уговор пребаци у руке грчко-америчког конзорцијума Калмос инвестментс, чији је шеф главни спонзор председника САД Доналда Трампа. Холандски партнер Каламоса је Ексин група[11] и вероватно ће она бити та која ће коначно добити ту понуду.
„Послали су нам писмо тражећи да нам буде виђено за Каламос“, рекао је министар економије Пападимитру. Било какав договор би „могао постати почетак већих улагања у Грчку“, сећа се Пападимитру.
Неки грчки званичници наводе да је пораз Фосуна доказ да се Атина не нагиње ка Кини. „Јако смо осетљиви када нас посматрају као нечију колонију“, рекао је Панагиотис Куроумблис, грчки министар поморства. „Ништа не може да напредује мимо сагласности грчке државе.“
Двојица миграната пуше нагрилу у кампу Скарамагас, западно од Атине (Фото: Eirini Vourloumis for The New York Times)
Аутори: Jason Horowitz, Liz Aledrman
Са енглеског посрбио: Душан Ковачев
[1] Прим. ДК: Аssiduous courtship and checkbook diplomacy.
[2] Прим. ДК: Фраза to play one power off the other преведена према смислу.
[3] Прим. ДК: Дословно, фраза гласи: As for scuttling the E.U. statement…
[4] Прим. ДК: China Ocean Shipping (Group) Company је кинеска трговинска фирма у државном власништву.
[5] Прим. ДК: Ова фирма је део кинеског инвестиционог гиганта из Хонгконга Fosun International Limited. Ово је приватна, а не државна компанија.
[6] Прим. ДК: Гуо Гуангчанг је један од најбогатијих Кинеза на свету.
[7] Прим. ДК: Фраза not so much anymore преведена према смислу у духу српског језика.
[8] Прим. ДК: Перикле је био чувени Атински државник у чије доба је подигнут Акропољ, а Атина доживела невероватни процват. Антички Грци су га изгнали у страхујући да се услед популарности не преобрати у тиранина. Аутор помиње говор Перикла у част атинских јунака страдалих у Пелопонеском рату, којег је забележио атински историчар Тукидид у свом животном делу „Пелопонеки рат“. Озојеђени политичари Сиризе Периклов говор о страдалим јунацима иронично пореде са говором Обаме приликом посете Атини 2016. г. (видео) на крају његове каријере председника САД.
[9] Прим. ДК: United States House Committee on Foreign Affairs помиње се и под именом House Foreign Affairs Committee.
[10] Прим. ДК: Фраза free-for-all преведена одговарајућом српском фразом.
Categories: Посрбљено
Крајње необичан превод г. Ковачева!?
И раније сам једном приликом изразио чуђење поводом његовог збрканог превода једног другог текста, на шта је г. Ковачев реаговао тврдњом, да је превод лош због лошег изворног текста.
Рођен сам као Србин, срБски ми је матерњи језик, доста тога сам ишчитао, а имам и подоста година, али никад до данас се нисам сусрео са именицом шкомрчење!?
Такође: Зар је срБски толико сиромашан, да у њему нема речи којом би се могао посрбити термин бејлаут?
Завршивши читање овог вртоглавог текста, осетих олакшање слично оном које се има по силаску са брода који је имао тешку борбу са немирним морем!
Жорж Бифон: „Стил је човек”!
Зато исправљам последњу реченицу у мом претходном коментару:
Завршивши читање овог текста који изазива благу вртоглавицу, осетих олакшање слично оном које се има по силаску са брода који је водио тешку борбу са немирним морем!
Хвала Вам Анђелковићу на искреном коментару.
Bailout је реч која се не може на српски превести адекватно јер та реч означава супротан појам од оног на којег упућује значење речи. Раније сам у преводима редовно објашњавао њено значење. Проверите у мојим ренијим преводима па ће Вам бити јасније.
Тешко Вам могу помоћи у погледу тога што нисте чули за реч шкомрчење. У сваком случају наш језик јесте богат и веома отворен, а у њему има много речи за које обојица нисмо чули икако нам је српски матерњи језик.
Међутим, у нечему Вам ипак могу помоћи, бар саветом. Набавите било коју граматику и прочитајте шта је то алтернација сугласника.
Ради г. Анђелковића, мало сам се потрудио:
Што се тиче речи шкомрчити, и те како се она употребљава и позната је у српском језиику. Додуше, јавља се у још неколико фонетски сличних ликова: шкомрачење, шкомучење… Углавном се данас уместо ње користи лепа “српска” реч коју баш сви знају: цицијашити.
Поштовани господине Ковачев,
Хвала Вам на препоруци везаној за моју намерну употребу сугласника Б тамо где му према Правопису и Граматици срПског језика није место.
Знам ја да мој придев срБски није по Правопису, али ја ћу Првопис кршити све док се неким новим Правописом придев срБски не изузме од примене правила о једначењу сугласника, односно прелаза Б у П.
На примеру малог срБског града Уба имамо изузетак од тог правила: у употреби је облик уБски, уместо уПски.
Неки лингвисти кажу да је правилно убНи, (слично: рубНи, стубНи), али нико од писманих, а и неписмених Срба тај облик придева не користи.
Ако присвојни придев од малог Уба може да буде уБски, зашто онда присвојни придев од целог једног народа, Срба, не би могао бити: срБски?
Што се тиче речи шкомрчење, ако је укуцате ћирилицом на Гуглу добићете само неколико одредница од којих Вам ни једна неће дати значење исте.
Без зле намере Вам указујем на потпуну неадекватност ове речи за опис онога што ЕУ, односно Немачка, ради Грцима.
Да сте употребили именицу мрчење или по значењу њој сличну: букарење, можда би ширем кругу читалаца било јасније шта Немачка ради Грчкој!
Хвала на реплици г. Анђелковићу. Нисмо ми одлучивали да нам правопис буде фонетски, али – тако је како је.
Превођење са енглеског језика, односно посрбљивање, како радије правилно пише уредник овог портала, укључује и прилагођење стилских фигура српском изражавању, фразеологије итд, све у циљу да се пренесе аутентични дух текста и прилагоди читаоцу. Ви сте дали диван пример да ми је то успело.
Ваш коментар о читању текста као “пловидби немирним морем” је тачно онај утисак којег сам стекао читајући оригинал овог текста. Али изражавање писаца који пишу енглеским језиком често чудновато користи идиоме, што оставља двосмислени утисак, могу се различито тумачити. Почесто се нешто мора посебно разјаснити српском читаоцу. Српски стил изражавања је редовно директнији, одређенији и недвосмисленији од енглеског.
Некад треба посрбити дух текста на енглеском језику, а то није никако могуће било којим стилизовањем у датој реченици. Онда посрбљивачу к циљу помаже да у другој речи употреби израз који фонетски носи стилски примисао у духу оригиналног текста. Ово последње сте одлично осетилии о томе посведочили на крају свог коментара.
Свака Вам част и срдачно хвала још једном. Имате снажну интуицију. Својим коментаром сте ми помогли. Радо ћу читати Ваше коментаре на будуће преводе.
Ево да вам откријем тајну до краја г. Анђелковићу.
Муку сам мучио како да преведем снажно иритантну фразу “not so much anymore”. Двоумио сам се да ли да напишем “ниње и присно и во вјек и вјеков”, али тада би се изгубила дрска провокативност енглеске фразе, а религиозне прмисли у оригиналном тексту уопште нема.. Одлучио сам се да је ипак преведем са “никад неће више да може”, која је такође израз дрскости, али нема толику снагу.
Мучила ме је танеадекватност до краја.
Онда сам одлучио да austerity преведем са шкомрчење, које даје фонетски утисак који подсећа читиоца на иритирајуће напет контекст, како би надоместио иританнту. Већ сам раније употребљавао ову реч у преводу.
Надоместио сам емоцију на другом месту у тексту а снагу надоместио три пута употребивши реч шкомрчење.
Ваш фидбек је потврдио успех посрбљивања клизаве стилистике енглеског текста.
Хвала Вам г. Ковачев на додатним пијашњењима. Ја сам интуитивно реч шкомрчење повезао са њеним краћим обликом мрчење, односно мркање, тј букарење, што су све синонимиа за радње везане за сексуални живот оваца. Даље сам претпоставио да су у овом случају у преносном смислу овце Грци, а да поменуте радње над њима, опет у преносном смислу, врши ЕУ, односно Немци.
Но, ако шкомрчење значи шкртост, цицијашење односно кирјањисање, зар то није пре стереотипска одлика Грка него ЕУропљана односно Немаца?
Драго ми је да смо се ипак разумели.
С нестрпљењем очекујем Ваш нови превод са енглеског неког новог текста који ће ме довести до ивице морске болести!
Лака Вам ноћ.
Ја мислим да је добро тежити да се код посрбљавања употреби само једна српска реч за једну енглеску – али то је често врло тешко, па и немогуће
Ја бих за “austerity” казао: “строга штедња“, јер то јесте разумна, али болна штедња са циљем испливавања из проблема, док је “цицијашење“ у ствари скоро ментални поремећај без неког јасног циља, а за “bailout” бих употребио “зајам за спасавање“ (из банкрота).
Поздрав Грцима:
https://www.youtube.com/watch?v=iG3dPnD1SGo
https://www.youtube.com/watch?v=t344P80l0bg
Драган Славнић
Поштовани г. Анђелковићу,
Бојим се да се наша преписка не распе у ефемеридама о стилу писања и превођења. Ипак је стил пратила смисла садржине текста, а не обрнуто. Аутори оригиналног текста су текст стилизовали да појачају главни утисак којег поводом Грчке имају Американци: Нервозу, узнемиреност и дезоријентисаност. Десет година њихов најважнији савезник на Балкану пропада, а они су се сетили да му ефективно помогну тек пошто се у Грчкој дубоко укоренио кинески капитал. Па и поред свега могуда понуде само средстава за једноосигуравајући друштво. Аутори неће да изричито кажу како су Кинези односу на Американце у Грчкој као “Бог и шеширџија”, али то говори њихова добро стилизована нервоза овог чланка.
Поштовани г. Дубињин,
Одлично сте дефинисали проблем тешког превођења двеју речи.
Што се тиче “шкомрчења” као превода за “austerity”, то је ипак једна реч, па сам је зато и употребио. Анђелковић се сетио речи “шкртост”, али је “шкомрчење” фонетски импресивније. Доказ је Анђелковићева лична импресија преводом. Невоља с речју “шкомрчење” је то што је данас присутна ту и тамо у локалним говорима, а не у општем говору. То је била некад општепозната реч, а данас се заборавља и нестаје из употребе, осим у локалним срединама. Али морамо да се старамо да се речи не заборављају, зар не?
Реч “bailout” има значење којег сте навели, али је његов смисао у сваком конкретном случају другачији, за сваку земљу посебно. То је један посао врло нејасних елемената садржине, толико да се његови битни елементи тешко могу одредити. Слично је са античким правним послом који се латински називао “nexum”. Појам постоји у стварности, али му се не може одредити природа.
Када се страна реч преводи кованицом, разводњава јој се снага, а читалац губи утисак јединствености појма. Дух српског језика тежи краткој реченици јасне синтаксе. Гомилање речи и кованица у преводу на Српском је тешко подношљиво. То зна нарочито онај ко је преводио на српски са Немачког језика, чији дух тежи врло сложеној реченици.
И сами Енглези, чији је језик изузетно слободан и отворен, без проблема у таквим случајевима преузму страну реч у свој језик као туђицу. По њиховом примеру сам превео “bailout” као туђицу “бејлаут”.
Хвала Вам на комнтару који је скренуо пажљу на додатни проблем посрбљивања енглеских речи.
Хвала и музичару. 🙂
Објављивањем превода на порталу “Стање ствари” од почетка сам имао намеру да покажем како је превођење рад човека а не машине. У доба кад су се појавили онлајн преводиоци, сви сматрају да је посао преводиоца непотребан. То је катастрофална грешка. Машина нема ни емоцију, ни интуицију, нити уме да их осети, а камо ли да осеи њен смер, обухват и циљ. Осим тога, машина не располаже интуицијом као човек. Кад сам укуцао bailout на Гугл преводиоцу, испада да је превод те речи на српски “спасавање”. Машина не зна како је то кад те спасава зеленаш.
Г. Ковачев,
Можда је машина донекле у праву? Нови и нови кредити Грчкој и јесу спашавање, али не Грчке, већ западних банкстера. Они на тај начин враћају сами себи грчке дугове, док Грчку окивају још тежим дужничким букагијама, којих се Грци никада не би ослободили да није овако „несебичне” кинеске „помоћи”.
Ето схватили сте. Слично се догодило и на Исланду. И Исланђани одлучили да не спашавају банке. Вришали су са свих страна, пропашћете ако не прихватите бејлаут. Али, они га ипак нису прихватили. И банке су банкротирале. Је ли пропао Исланд? Није. Јесу ли у кризи Исланђани? Нису. Које пропао? Пропале су зеленашке банке. А народ Исланда не плаћа доживотно туђе дугове. Нема беде, нема раста проституције и наркоманије, нема сталног раста задужености владе, смањења плата и пензија. Живи се као и пре.
Дакле да резимирамо:
Надам се да ћете убудуће, г. Ковачев, „бејлаут” преводити у његовом правом значењу: спашавање банкстера!
Отмите се утицају западњачког орвеловског инверзног новоговора у коме њихови еуфемизми у стварности имају дијаметрално супротно значење од онога које им се придаје.
Радо бих Вам убудуће био од помоћи у демаскирању банкстерских еуфемизама којима нас свакодневно бомбардују у рекламним порукама са малих екрана!
Хит је: кредит за репрограм са додатним кешом иза кога се крије повећање укупне задужености клијента бар за 30 до 50%, које овај привидно неће осетити, јер му се досадашњи кредит, увећан за износ кеша и камате, дели на увећан број рата. Рате су тако реално мање, али их има двоструко више.
Банке данас у својим стакленим „офисима” (има их доказано више од пекара и месара) раде народу оно што су шибицари некада радили по вашарима!
Није ми била намера да моја буде завршна.
Увек настојим да водим коректну полемику уз крајње уважавање опонента, под условом да је коректан.
Захваљујем се г. Ковачеву на неуобичајеној пракси, да као аутор учествује у конструктивној расправи са читаоцима.
И неће Ваша бити задња Анђелковићу.
“Надам се да ћете убудуће, г. Ковачев, „бејлаут“ преводити у његовом правом значењу: спашавање банкстера!
Отмите се утицају западњачког орвеловског инверзног новоговора у коме њихови еуфемизми у стварности имају дијаметрално супротно значење од онога које им се придаје.
Радо бих Вам убудуће био од помоћи у демаскирању банкстерских еуфемизама којима нас свакодневно бомбардују у рекламним порукама са малих екрана!”
Нисам под утицајем “западњачког орвеловског новоговора”. Једна злоупотреба процеса бејлаута није значење ове речи.
А што се тиче помоћи, помогли сте ми веома, веома много. Коментар на текст аутору указује како преводилац прати тему и којим путевима крчи себи пут ка њеном разумевању. Веома поштујем читаоце и у вези тога ћемо се поново срести, овог пута не на преводу, већ на тексту којег припремам за Стање ствари. Поштујем труд коментатора као што очекујем да и они поштују мој труд.