Њујорк тајмс: Увређена кажњавањем Европске уније Грчка прихвата кинески новац

Након силне патње под насилним шкомрчењем које јој је Немачка наметнула кроз међународни бејлаут ради одржања на површини, можда је сада Грчку баш брига за берлински и бриселски опрез пред кинеским инвестицијама. Када су 2010. године кредитори захтевали да се осучу пензије и повећају порези, Кинези су понудили да откупе токсичне грчке државне обвезнице. Када је Грчка 2013. године подлегала буџетским ограничењима које су захтевали повериоци, Кинези су штедро трошили на имовину у Грчкој

(Њујорк тајмс, 26. 9. 2017)

Атина – После дугогодишњег шкомрчења наметнутог од европских партнера и америчких плећа, Грчка је пригрлила топли наступи Кине, свог најватренијег и геополитички најчеститијег просца.

Док се Европа бавила цеђењем Грчке, Кинези су на њу навалили читавим товарима букета, инвестицијама које су почеле да постају не само економски исплативе, већ доносећи Кини политички мостобран у Грчкој, што ће се ширити и по Европи.

Прошлог лета је Грчка помогла да Европска унија не изнесе јединствену изјаву против кинеске агресије у Јужном кинеском мору. Јуна ове године је Атина онемогућила да овај блок осуди Кину белешком о људским правима у тој земљи. Један дан после тога се супротставила ригорозној истрази кинеских инвестиција у Европи.

Ставови грчке дипломатије су били једва запажени од европских партнера или САД. Сви они су се углавном бринули о томе да рањиву земљу не минира Русија, вечито жељна поделе у овом блоку.

Тиме су Кинези након година стрпљивог дипломатског удварања штедном књижицом[1] постали моћни страни чинилац који у Грчкој расте.

Наставимо са читањем оног што је главно

Овим напорима Кинези планирају да грчку луку Пиреј начине „Змајевом главом“ свог пројекта „Један појас, један пут“, који је нови Пут свиле ка Европи.

Док се Немачка понашала према Грчкој као према беспризорнику, а Грчка била гладна опоравка, Кина је Грчку именовала за свог најпоузданијег пријатеља у Европи.

„Док Европљани по Грчкој глуматају изигравајући средњовековне крвопије, Кинези све време доносе новац“, рекао је Костас Дузинас, поглавар Комитета за спољне послове Скупштине Грчке и члан владајуће партије Сириза.

Кина је у свом светском походу ка природним ресурсима већ употребила економске мишиће да утаба стазе ка Африци и Јужној Америци. Ако се Кина унапред очекује као инвеститор дубоког џепа (и као алтернатива Америци), наметнуће јој се све снажнија критика да је она мање економски партнер, а да је више отеловљење колонијалистичке силе XXI века.

Иако Кина не тражи ресурсе у Европи, Кина је већ годинама велики улагач у овај блок и његов главни трговински партнер. Данас је главна брига хоће ли Пекинг ту економску моћ да употреби као политичку полугу.

Дузинас каже да Кина никад није отворено тражила од Грчке подршку ради гласања по питању изјашњавања о људским правима и другим осетљивим актима, мада и он и други грчки званичници знају да њима такви отворени захтеви уопште и не требају.

Дузинас каже: „Када те обале и млате, а неко други ти нешто удели, коме ћеш добрим узвратити? Оном ко ти је добрим учинио, или ономе ко те млати?“

Препознавши овај геополитички и економски изазов, Трампова администрација је недавно интервенисала поводом једног договора с Американцима уместо с Кинезима и Грци су били срећни кад су се нашли у игри у којој могу да бирају[2].

Званичници Европске уније су забринути јер им је Кина сковала ћутање о људским правима и издире способност тог блока за јединствен став. Аналитичари говоре да су циљ Кине мање земље којима треба готов новац, међу којима су Шпанија, Португалија и друге земље које трпе финансијску кризу. И Мађарска, којој Кина обећава да ће на њене железнице потрошити милијарде, блокирала је изјаву Европске уније о Јужном кинеском мору.

Многи аналитичари су забележили да се грчки вето о људским правима догодио кад се премијер Алексис Ципрас вратио са састанка на мајском самиту у Пекингу, којом приликом је са кинеским компанијама потписао инвестиционе меморандуме чије су цене у милијардама евра.

Грчки званичници су, упркос кинеским инвестицијама, упорно тврдили да је њихова земља утеловљена Европској унији, лојална и није предмет распродаје Кини. Има европских званичника који нису баш сигурне да је тако.

„Грчка влада треба да изабере ко су њени савезници и схвати како Европска унија није само тржиште, већ најпре и пре свега заједница истих вредности“, каже истакнута посланица Европског парламента из Холандије Мариетје Шаке.

Летос је немачка канцеларка Ангела Меркел пооштрила прописе који ограничавају прибављање власништва над стратешком имовином Немачке, што је уперено против фирми иза којих стоји кинеска држава. Меркелова је то објавила у немачким новинама, након што је грчки глас блокирао осуду Кине због кршења људских права којим је Европа требала „једногласно да проговори Кини“. Она је рекла како постоји могућност да кинеска економска моћ спутава слабије европске народе. Додала је још и да „Пекинг гледа на Европу као азијско полуострво“.

Пред дверима Европе

Јануара 2015. године су грчки бирачи запрепастили Европу избором радикално левичарске партије Сириза и њеног вође Ципраса. Он је водио кампању за окончање мера европског шкомрчења и обуставу приватизације попут оне за луку у Пиреју. Вијорећи заставама Сиризе су се жестоки демонстранти су расули Атином грдећи седишта моћи Европе: Брисел и Берлин.

У тишини се тада узрујао Пекинг. Године скупих припремних кинеских радова на Грчкој биле су угрожене, нарочито улагања у Пиреју.

Чим је Ципрас преузео дужност, пре било кога другог га је посетио кинески амбасадор Цу Ксиаоли. Неколицина људи која зна за овај састанак кажу да је Цу натерао Ципраса да испоштује приватизацију Пиреја због привилегија које је издала претходна грчка влада.

Након повратка у Пекинг су кинески званичници били љути, а државни медији су објављивали чланке питајући се је ли угрожено грчко пријатељство с Кином. Ни недељу дана није прошло, а кинески премијер Ли Кјећанг је телефонирао Ципрасу како би осигурао да више не буде неспоразума.

Ципрас и његови заменици су одговорили најавом „унапређења односа Грчке и Кином“. Кроз неколико недеља су три кинеске фрегате упловиле у луку Пиреј. На свечаности која је потом одржана Ципрас је потврдио Грчку намеру да „послуже Кини као двери Европе“.

Након силне патње под насилним шкомрчењем које јој је Немачка наметнула кроз међународни бејлаут ради одржања на површини, можда је сада Грчку баш брига за берлински и бриселски опрез пред кинеским инвестицијама.

Када су 2010. године кредитори захтевали да се осучу пензије и повећају порези, Кинези су понудили да откупе токсичне грчке државне обвезнице. Када је Грчка 2013. године подлегала буџетским ограничењима које су захтевали повериоци, Кинези су штедро трошили на имовину у Грчкој.

Грчка је заузврат у канцеларији Европске уније давала гласа од себе по питања осетљивим за Кину, мада су грчки званичници остали при лојалности овом блоку и НАТО-у, тражећи једино начин да постигну равнотежу у узбурканом свету.

Загрцнут Извештајем ЕУ о кршењу људских права у Кини[3], тај блок је ове деценије занемео први пут, а званичници грчке владе су рекли да приступ Европске уније виде као непродуктиван. Након гласања је кинески министар спољних послова аплаудирао „важној европској земљи која се приклонила исправном становишту“.

Врста неоколонијализма

На двадесетак миља од Атине диже се шума дизалица пирејске луке, која подиже да истовари хиљаде товара из Кине и целог света. Предвиђено је да новембра из Кине приспе ултра-модерни плутајући док. У плану је израда новог путног чвора којег ће платити Кина.

Кина је преобразила Пиреј у најпрометнију луку Средоземља, улажући скоро пола милијарде евра путем државног конгломерата Коско[4]. Очекује се да ће од Пиреја начинити улаз у Европу кроз пројект „Један појас, један пут“.

Кинеска роба ће путовати новом железничком и друмском мрежом озрачивши народе Средње Европе ка Немачкој која је њено најцењеније одредиште, у коју је Кина прошле године уложила 12 милијарди евра.

Пред централом Коска, који сад контролише свој 67-процентни удео у луци, у сред луке виоре се заједно заставе Кине, Грчке и Европске уније.

„То је врста неоколонијализма без ратних бродова“, каже Дузинас смејући се.

Грчки званичници су приметили да Кинези имају дугорочно и доследно стратешко гледиште, насупрот демократским нацијама које политичаре смењују сваке године.

„Знају они шта хоће“ каже грчки министар економије Стергиос Питсиоралс, један од челних владиних људи за договор с Кином.

Овој области је Коско донео око хиљаду запослења, али је отпремио товар кранова који су израђени у Кини а не у Грчкој. Проширили су и докове грађевинским материјалом који је добављен из Кине. Док се Грчка бори са највишом незапосленошћу, ова компанија је постигла ангажовање око 1500 радника, већином краткорочним уговорима са платама далеко нижим од оних који се плаћају радницима који су чланови синдиката грчких лучких радника.

„Има више радника, али они зарађују мање“ каже Гјоргјос Гогос, генерални секретар Синдиката лучких радника Пиреја.

Сада Грчкој требају било какви послови, а њене вође рачунају на још кинеских улагања. Фосун међународни холдингом[5] управља Гуо Гуанчнг[6] (којег називају кинеским Вореном Бафетом) и са грчким и арапским улагачима је милијарде евра потрошио да напуштени приобални Атински аеродром претвори у игралиште – три пута веће од Монака – за отмене туристе. Под називом „Хеленикон“, овај пројекат је део већег плана који ће довести 1,5 милион кинеских туриста у Грчку током наредних пет година.

Ципрас је збрисао све регулаторне препреке које би биле тешкоћа, збрисао је два велика избегличка кампа инсталирана на бившем аеродрому и угушио настојања сопствене партије да одуговлачи с изградњом због бриге да пројект прекрива древна археолошка подручја.

„И то је одвојено“, рекао је Димитри Б. Пападимитриу, министар економије Грчке.

Кина насупрот Америци

После Другог светског рата су САД биле добротвор који је Маршаловим планом на Грчку изручио милионе долара. Америчка улога у Грчкој није увек била популарна, нарочито због подршке војној диктатури у земљи током Хладног рата. Ипак, САД су сматране „златним стандардом“ свих економских могућности. Нема тога и никад неће више да може[7].

Када је бивши председник САД Барак Обама посетио Грчку новембра прошле године, био је то крај његовог похода по иностранству. Огорчени на то што његова администрација није снажније интервенисала током финансијске кризе, неки званичници Сиризе су исмејали Обамин говор као погребни говор над сопственом заоставштином „достојан“ Перикловог[8].

Обамини саветници су лично рекли да је ово путовање послужило да се прекасно прикаже америчко ангажовање у Грчкој ради супротстављања руском мешању у региону.

Међутим, Кина је већ тада била дубоко укопана. Високи члан Комитета за међународне односе САД[9] Елиот Енгел описао је то као „`навали народе[10]` за све неваљале државе“. „Видели смо шта је то са Русијом и видели смо то са Кином“, рекао је током присуствовања прослави Четвртог јула у амбасади САД у Атини, где се налазио у делегацији Конгреса која је дошла да објави послове америчких компанија. „Зато је толико важно за Америку да буде ангажована у региону.“

Ципрас се труди да игра на две стране. Двапут годишње путује у Пекинг да се сусретне са кинеским председником походећи форуме „Једног појаса, једног пута“ како би привукао улагања, а недавно је поздравио америчке бизнисмене и америчким законодавцима је представио опорављање Грчке.

Кад су маја месеца Фосун и још две кинеске компаније понудиле да преузму највеће грчко осигурање, трговински секретар САД Вилбур Л. Рос је интервенисао да се овај уговор пребаци у руке грчко-америчког конзорцијума Калмос инвестментс, чији је шеф главни спонзор председника САД Доналда Трампа. Холандски партнер Каламоса је Ексин група[11] и вероватно ће она бити та која ће коначно добити ту понуду.

„Послали су нам писмо тражећи да нам буде виђено за Каламос“, рекао је министар економије Пападимитру. Било какав договор би „могао постати почетак већих улагања у Грчку“, сећа се Пападимитру.

Неки грчки званичници наводе да је пораз Фосуна доказ да се Атина не нагиње ка Кини. „Јако смо осетљиви када нас посматрају као нечију колонију“, рекао је Панагиотис Куроумблис, грчки министар поморства. „Ништа не може да напредује мимо сагласности грчке државе.“

Аутори: Jason Horowitz, Liz Aledrman

Са енглеског посрбио: Душан Ковачев

---

[1] Прим. ДК: Аssiduous courtship and checkbook diplomacy.

[2] Прим. ДК: Фраза to play one power off the other преведена према смислу.

[3] Прим. ДК: Дословно, фраза гласи: As for scuttling the E.U. statement…

[4] Прим. ДК: China Ocean Shipping (Group) Company је кинеска трговинска фирма у државном власништву.

[5] Прим. ДК: Ова фирма је део кинеског инвестиционог гиганта из Хонгконга Fosun International Limited. Ово је приватна, а не државна компанија.

[6] Прим. ДК: Гуо Гуангчанг је један од најбогатијих Кинеза на свету.

[7] Прим. ДК: Фраза not so much anymore преведена према смислу у духу српског језика.

[8] Прим. ДК: Перикле је био чувени Атински државник у чије доба је подигнут Акропољ, а Атина доживела невероватни процват. Антички Грци су га изгнали у страхујући да се услед популарности не преобрати у тиранина. Аутор помиње говор Перикла у част атинских јунака страдалих у Пелопонеском рату, којег је забележио атински историчар Тукидид у свом животном делу „Пелопонеки рат“. Озојеђени политичари Сиризе Периклов говор о страдалим јунацима иронично пореде са говором Обаме приликом посете Атини 2016. г. (видео) на крају његове каријере председника САД.

[9] Прим. ДК: United States House Committee on Foreign Affairs помиње се и под именом House Foreign Affairs Committee.

[10] Прим. ДК: Фраза free-for-all преведена одговарајућом српском фразом.

[11] The Exin Group.