Када је Васњецов показао Прахову скице олтарног образа Богородице, историчар уметности је извадио скицу своје визије урађене на малтеру. Обојица су били погођени сличношћу два цртежа. Пошто је на неколико минута потпуно занемео, сликар је изговорио познату фразу: То је била наруџбина од Бога
Богородица Виктора Васњецова
Уочи великог хришћанског празника, Успења Пресвете Богородице, или Велике Госпојине, обележавамо и 130-годишњицу од настанка фреске у Саборној цркви Св. Владимира у Кијеву, на којој је познати руски сликар, Виктор Васњецов, представио Приснодјеву Марију са младенцем. Та слика, урађена по свим канонима цркве, делује у тој мери јединствено, да је у свету позната као Васњецовска Богородица.
Осликавању овог величанственог образа претходио је чудесан догађај. Када су 1885. вице-гувернер Баумгартен и Адриан Прахов, познати историчар уметности и археолог, посетили саборну цркву, обојици се на тек измалтерисаном зиду иза престола указао лик Мајке Божије. О том виђењу се брзо прочуло, па је митрополит кијевски чак замолио Прахова да у новинама објави да се ту није одиграло никакво чудо, већ да им се лик указао због још влажних флека на зиду.
Виктор Васњецов, који је мало пре тога завршио осликавање Саборне цркве у граду Владимиру, једне вечери је био потресен изгледом своје супруге са малим сином на рукама. Дете је испружило руке ка дивном призору јесење баште, и пљеснуло рукама. Призор жене са дететом толико је погодио Васњецова, да је одједном помислио како би добро било да наслика Богородицу са Богочовеком таквима какве је своју жену са дететом у том тренутку угледао (сликар је укупно имао петоро деце). Одмах је одлучио да прихвати понуду и ослика Владимирску цркву у Кијеву, и већ следећег дана послао је Прахову телеграм о прихватању посла…
Када је Васњецов показао Прахову скице олтарног образа Богородице, историчар уметности је извадио скицу своје визије урађене на малтеру. Обојица су били погођени сличношћу два цртежа. Пошто је на неколико минута потпуно занемео, сликар је изговорио познату фразу: То је била наруџбина од Бога.
Скоро две године је Васњецов радио на том лику. Када су скеле уклоњене, открила се икона Мајке Божије која је одузимала дах. Царица небеска лагано долази у сусрет посматрачима, и грешном свету у рукама доноси свог Сина. Необично је њено прекрасно, бледо, озбиљно лице озарено унутрашњим сјајем, и тамне хаљине. Образ је испуњен свечаношћу, љубављу и људском лепотом. Њен поглед као да прониче у душу.
Виктор Васњецов
Виктор Васњецов (1848-1926), руски је сликар и фрескосликар. Заједно са Врубељом, Рјепином и Сјериним био је члан уметничког кружока познатог индустријалца и мецене Саве Мамонтова на имању Абрамцово недалеко од Москве. Сликао је радове различитог садржаја, а најпознатији су му, осим фресака, прикази из руских бајки.
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Човечанска кротост, божанско достојанство. У истом лику. То је, по Ђорђу Кадијевићу, тајна православног живописа и само православног живописа. И с толико варијација, дивних, као и овај Васњецовљев. Слава Богу и срећан празник Успења.
Ма колико мајсторски насликане, антропоморфне иконе се – бар за мене, по својој продуховљености никада не могу упоредити са класичним иконама византијског типа.
@Иоанн Дубињин
Мислим да сте начелно у праву, али да ”антропоморфне” није баш добар израз.☺
@Милан: у ствари, не ради се о томе да ли је неко у праву, јер је по среди интимни доживљај – осећање при првом погледу на икону. Ја модерне иконе (после XVIII в.) називам антропоморфним, јер оне су у суштини портрети реалних, или имагинарних људи, док су иконе византијског типа једноставније, у ствари абстрактне – али мени су далеко продуховљеније и оне ми далеко више казују од антропоморфних, које су настале под директним утицајем западног хришћанства. Тиме ниуколико не желим да их подцењујем! У савременим православним црквама оне преовлађују и можда ће Вас занимати да погледате овај богато документовани текст, линк: http://www.raruss.ru/russe-moderne/3984-modernist-style-russian-icons.html на коме се говори и о Богородици Виктора Васњецова.
Али, ја ипак, интимно предност дајем византијском стилу.