Више пута сам се обраћао дописима господину Александру Вучићу, како писмено тако и електронском поштом, са захтевом да се формира сличан Институт за истраживање ратних злочина на Косову и Метохији и код нас, али никада нисам добио одговор. Свест о српским жртвама и даље спава

Бојан Ђокић

Влада тзв. Републике Косова успоставила је Институт за истраживање ратних злочина на Косову и Метохији. Овај Институт је јавна истраживачка установа чији је циљ прикупљање, систематизација, обрада, архивирање и објављивање свих доказа и података за „злочине против мира, ратне злочине, злочине против човечности и геноцида извршених на Косову” и Метохији од 1998. године па до јуна 1999. Ова институција делује у оквиру Министарства правде тзв. Републике Косова и почела је са радом 1. јуна 2011. године.

Иза формирања ове институције крије се опасна политичка идеја албанске елите. Влада тзв. Републике Косова има намеру да једног дана тужи Републику Србију за наводни „геноцид” извршен над лицима албанске националности током оружаног сукоба 1998/1999. године на Косову и Метохији.

Институт је, и поред великих материјалних средстава, имао скромне резултате. За неколико година постојања успео је да објави неколико књига написаних углавном на основу већ објављених извештаја ОЕБС-а за период 1998/1999. године. Такође су користили и постратна сведочанства, а она не спадају у изворе првог реда. Због тога се Институт нашао на удару критике албанске јавности, јер није успео да документује ниједан ратни злочин током последњих шест година свога постојања.

Пре неког времена, албански лист на Косову и Метохији „Коха” пренео је информацију да ће се ускоро формирати при Министарству правде тзв. Владе Републике Косова „Одељење за документовање ратних злочина”. Одељење ће чинити исти тим који сада ради на поменутом Институту. Управо је циљ оснивања овог Одељења „повећање ефикасности и боља координација у документовању ратних злочина”. Институт ће радити у оквиру новог Одељења, а на сајту Министарства правде тзв. Републике Косова наведени су његови сарадници: проф. др Исмет Салиху, проф. др Фејаз Дрангољ, мр сц. Фетнете Рамосај, ма. Абедин Селимај, мр сц. Баки Свирца, Илир Улај и Едон Хума.

Показало се да наведени Институт нема капацитете односно кадрове који могу да изнесу један тако компликован посао као што су ратни злочини. Такође, показало се да је Институт пристрасан што је видљиво по томе што се бавио само злочинима који су извршени над лицима албанске, али не и над лицима српске националности. Пристрасност и политизација Института видљиви су и по томе што није мултиетничан већ једнонационалан, као и по томе што истраживање ратних злочина хронолошки досеже само до јуна 1999. године. Управо зато да би се избегло истраживање злочина извршених над лицима српске и осталих мањинских националности током јуна, јула и августа 1999. године, а за које ја лично сматрам да су – истражујући и лично присуствујући на терену – били у функцији етничког чишћења и посебно геноцида над српским народом, јер је постојала намера истребљења.

Више пута сам се обраћао дописима тадашњем председнику Владе Републике Србије, а данашњем председнику Републике Србије, господину Александру Вучићу, како писмено тако и електронском поштом, са захтевом да се формира сличан Институт и код нас, али никада нисам добио одговор. Свест о српским жртвама и даље спава. Бојим се да пробуђена не окасни. Добар пример за то су Јасеновац и Сребреница.

Аутор је историчар, стручни сарадник Музеја жртава геноцида

Categories: Противу заборава

Tags: Бојан Ђокић, КиМ, ратни злочини