Нека нам је Онај који је свуда присутан, чији Дах/Дух дише где хоће, па ваљда и у тој згради ИКЕА-е, буде на помоћи, јер нико други неће, ни са Истока ни са Запада. То морамо сами са собом – свако од нас појединачно – и са оним који је изнад Истока и Запада, не замењујући га Златним телетом
„Какав је укус народа, таква му је и власт“, пале су ми на ум речи лорда Шафтсберија када сам видео ходочасничке поворке пред новоотвореном ИКЕА-ом, са све стављањем знамења крста пред ступање на „свето“ тло.
Такође, скоро смо чули и особу која је сведочила о исцељујућем дејству председниковог осмеха на своју узнемиреност и дрхтавицу.
Идолатрија је кад Богу претпоставите било шта или кога – видљиво или невидљиво, предметно или имагинарно. А највећа идолатрија се пројавила када је Богу претпостављен култ народа.
А то такозвани популисти итекако умеју да искористе. Али народу је тешко да буде Бог – популисти и то знају па му подмећу другог и јачег бога, или бога-огледало, било у материјалном виду, било у лику вође, било у обећању (светле) будућности.
Тако је то кад сигурност замени све друго, кад „реализам“ замени идеале, обећање пунијег трбуха вредности.
Тужно је то, и скупо се плаћа.
Нека нам је Онај који је свуда присутан, чији Дах/Дух дише где хоће, па ваљда и у тој згради ИКЕА-е, буде на помоћи, јер нико други неће, ни са Истока ни са Запада. То морамо сами са собом – свако од нас појединачно – и са оним који је изнад Истока и Запада, не замењујући га Златним телетом.
Колико год било лако склопиво и колико год имало леп осмех.
Categories: Забрањено са Владимиром Коларићем
Оставите коментар