Емил Влајки
Одсада ће Србија морати живјети без Руса, без Космета, са НАТО-ом и ММФ-ом те њиховим константним уцјенама, са сталним територијалним претензијама муслимана и војвођанских сепаратиста, са ниским животним стандардом, са (које ли срамоте) „европским“ кућама од картона за Роме у 21. стољећу, са новим све бизарнијим и апсурднијим људским правима, са све толерантнијом СПЦ и њеној све већој подложности Риму, са Великом Албанијом, са блискоисточним избјеглицама, и са сталном пријетњом да једног дана Савјет безбједности прогласи Србију геноцидном земљом
Овај текст, као ни остали пренесени на странице овог портала[1] који је коректно и толерантно објављивао све моје анализе и лутања, све моје заблуде и истине о ситуацији у Србији, посебно оне везане за садашњу власт, нема ни трунке морализаторства. И да одмах кажем. О ситуацији у Србији не мислим више ништа писати, јер се више нема што писати, и јер је све готово и безнадно.
Чуда не постоје
Мени је, од пада Милошевића до данас, све било јасно. Србија је била продавана странцима, пљачкана и вођена према Западу. Моја књига ‘Демонизација Срба’, поред бројних других текстова у медијима, то јасно исказује.
Нисам никада ни у чему гријешио, само сам се погрешно надао. ‘Mea culpa, mea maxima culpa’! Вјеровао сам, да ће садашња прва личност Србије са познатом антизападном прошлошћу и неоспорном интелигенцијом, можда ипак, у задњем часу, кренути оним путем којег је истицала у својим честим изборним кампањама. Све ми је говорило супротно, али сам ипак тврдоглаво вјеровао у рационално, веберовско чудо. Вјеровао сам, да ће тој индивидуи у једном тренутку „пући филм“ због константних пресија и уцјена којима је био подвргнут он и његов народ. Сада знам да се то чудо није могло, нити да се може десити.
Што се све жртвује?
Ако изузмемо моја нереално утопијска надања, моје су анализе биле кристално јасне. Садашња власт коју је народ изабрао, а којој је на челу ‘L roa solej’, има точно зацртани циљ:
Жртвовати Космет, Русе и посредно (нажалост) Републику Српску, како би Србија ушла у Европу.
Један ранији текст Емила Влајкија (Извор: НСПМ)
Успут, назначени процес значи и све виши ступањ симбиозе Србије са НАТО-ом. То исто значи да су шансе никакве да Руски хуманитарни центар у Нишу добије екстериторијални статус.
Затим, нема никакве шансе да се тај, евроатлантски, неумитан тренд поремети зато јер у Србији за то једноставно нема политичких снага које би се томе супротставиле. Наравно, ни Србија без Космета неће моћи ући у Европу без даљњих територијалних уступака.
Све што је досад било, више бити неће
Све у свему, одсада ће Србија морати живјети без Руса, без Космета, са НАТО-ом и ММФ-ом те њиховим константним уцјенама, са сталним територијалним претензијама муслимана и војвођанских сепаратиста, са ниским животним стандардом, са (које ли срамоте) „европским“ кућама од картона за Роме у 21. стољећу, са новим све бизарнијим и апсурднијим људским правима, са све толерантнијом СПЦ и њеној све већој подложности Риму, са Великом Албанијом, са блискоисточним избјеглицама, и са сталном пријетњом да једног дана Савјет безбједности прогласи Србију геноцидном земљом.
Мене су у школи, у физици, учили да је сила реакције једнака сили акције, али у Србији нема тко да реагира осим скоро непостојеће опозиције са „кукавичјим јајима“: једним дијелом типа ‘Прелетачевић Бели’, а другим дијелом (примјер другопласираног на предсједничким изборима) особом која је чак већи евроатлантиста од Њега. ‘Vox populi’ је овог пута истински пресудио и одлучио да земљу одведе у све оно што није српско.
Ах да, да не заборавим: Руска дипломација је све погрешно одиграла на Балкану, те изгубила и битку и рат.
Наравно, живјет ће (и снаћи ће се) овај народ. Али како и према чему?
Опрема: Стање ствари
(НСПМ/ФСК, 22. 7. 2017)
[1] Прим. СС: Текст је оригинално објављен на сајту НСПМ-а.
Categories: Преносимо
Аутор је вероватно лоше спавао кад је написао овако црну прогнозу за Србију. Можда је чак и устао на леву ногу – кад је написао :
“Одсада ће Србија морати живјети . . . са сталном пријетњом да једног дана Савјет безбједности прогласи Србију геноцидном земљом”
“Геноциди” нажалост постоје.
Али, аутор је заборавио да “геноцидне земље” и “геноцидни народи” не постоје.
Пример : нити је Немачка после 2 Св рата проглашена геноцидном земљом, нити је нем народ проглашен геноцидним народом.
Уместо да суде цео народ, победници су 1945 год заробили и у Нирнбергу судили и погубили двадесетак високо рангираних нациста.
Уместо да суде цео народ, победници су 1945 год заробили и у Нирнбергу судили и погубили двадесетак високо рангираних нациста.
И подвргли народ процесу денацификације због колективне одговорности за нацистичка злодела. И вршили друштвени инжењеринг како би га уподобили да прихвати потчињену улогу у међународном поретку. Али ћемо се правити да се то није десило? Наравно да једна држава може да буде геноцидна – НДХ је то била јер су политичка начела под којима је устројена подразумевала експлицитну геноцидну намеру према српском народу. И та и таква држава се морала систематски расформирати. Да ли слично размишљање заговарају и критичари Републике Српске, није до краја јасно, али је очито да се трућање о геноциду користи као средство политичког притиска. Ако су за злочине одговорни само појединци зашто би се инсистирало да Република Српска као политички ентитет у чијем функционисању ти и такви појединци не учествују доноси било каква обавезујућа акта о тобожњем геноциду почињеном на њеној територији?
‘Vox populi’ је овог пута истински пресудио и одлучио да земљу одведе у све оно што није српско.
Влајки често пише претерано провокативно, са вероватним циљем да шокира читаоца. Ситуација је таква да су и шокантне тврдње потпуно на месту.