Александар Вучић: Унутрашњи дијалог о Косову како не бисмо тај терет оставили потомцима

Председник Александар Вучић у ауторском тексту за “Блиц” наводи да је грађане Србије позвао на унутрашњи дијалог о Косову и Метохији, како не бисмо тај терет оставили потомцима и зато што је потребно, да сви заједно пронађемо одговор који ће бити трајан и искључити сукоб као опцију

“Време је да као народ престанемо као ној да забијамо главу у песак и да покушамо да будемо реални, да не допустимо себи да изгубимо или некоме предамо оно што имамо али и да не чекамо да ће нам у руке доћи оно што смо давно изгубили”, написао је Вучић у ауторском тексту за Блиц.

Подсећајући да је својевремено Шимон Перес објаснио да инсистира на преговорима са Палестинцима рекавши “а замислите само шта би могло да буде ако то не ради”, Вучић указује да и он када треба да одговори на питање о потреби дијалога са Приштином и унутрашњим српским дијалогом о Косову каже “а само замислите шта би могло да буде ако одједном сви заћутимо, ако престанемо да разговарамо.”

“Ја после толико година бављања политиком на овим просторима тај одговор врло добро знам. Још од 1878. године, од стварања такозване Призренске лиге, ми Срби нисмо желели да будемо довољно одговорни да разумемо снагу и жеље Албанаца”, каже председник Србије.

С друге стране, албанском грешком, и то великом, сматра неразумевање српских државних и националних интереса и њихово потцењивање.

“Није Србија за потцењивање, упркос чињеници да Албанци у спровођењу својих националних идеја имају значајну подршку већине западних земаља. Није данашња Србија кужна као што је била, није Србија слаба као што је била 1999, 2004. и 2008. године, али није Србија, нити сме да буде бахата и арогантна као што је неретко била”, наводи Вучић у ауторском тексту.

Ћутање, како оцењује, значи да нас одговори ни на шта више не интересују, да смо престали да се надамо и одлика оних који мисле да су само, и искључиво они у праву, и да немају више шта да науче ни о чему да причају са било ким.

“То је модус операнди тиранија, увек спремних на проливање туђе крви. На крају ћутање је крај. После њега више нико не говори,” указује Вучић.

Он каже да себе не види у том послу ћутања ни у таквој, немој Србији, јер ће ако се то деси бити промашена не само политика коју води већ и читав његов живот.

Решење, истиче, не лежи са једне стране у нашим митовима и сукобима али са друге “не лежи ни у одрицању од свих наших националних и државних интереса.”

О противницима дијалога 

Противници дијалога о Косову са Приштином, сматра, јесу и они којима је сваки губитак победа, и који се туђој несрећи радују као свом успеху, пошто за други успех не знају.

“Њихов разлог за овакву врсту нечињења, која јесте својеврсни историјски злочин с обзиром на тежину питања које иште одговор лежи у пукој нади да ће неко, некоме, на крају ‘дати Косoво’ и за то, на њихову радост сносити последице”.

Вучић, како каже, такав став може да разуме са становишта плитке дневне политике али са становишта историје нема ни оправдања ни разумевања за то.

“Зато што је наше најтеже питање у основи баш то, и зато што је потребно, као никада до сада, да сви, заједно пронађемо одговор. И то онај који ће бити трајан, који ће искључити сукоб као опцију, и који ће свима на овим просторима донети корист”.

А проналажење решења, наводи, “захтева главу врућу од сталног размишљања, срце које је хладно на претеране емоције и руке упрљане компромисима. И наше и албанске.”

“Време је да Србија ради” 

Проналажење решења, додаје, захтева и рад свих, и јасну свест о томе да је то што радимо дугачак, замршен и болан процес, али најпре ону врсту промене у нашој колективној свести која је често сваки договор доживљавала као пораз.

То једноставно није тачно, каже председник Србије.

“Нисмо ми ништа тако велико добили у ратовима, што смо губили у миру. Зато што смо, све што смо добили, и изгубили ратујући, платили најтежом могућом ценом, оном која не може да се надокнади – нашим животима и животима наше деце”.

И то, како каже, мора да престане.

“Време је да Србија ради, размишља и добија, побеђује без сукоба. И ја сам убеђен да смо, већ данас у стању да то урадимо” каже Вучић. Уосталом замислите шта би могло да буде, додаје он.

“Сви путеви политичке сарадње и економског напретка били би отворени за Србију. Врата Европске уније такође. У противном чуваћемо конфликт чији смисао не разумемо”, упозорава председник Србије.

Србији је, сматра, потребан озбиљан и одговоран приступ, храбар и реалан са погледом у будућност. Србија је, подсећа, данас уважена свуда у свету. До пре три године је била пред банкротством а данас има суфицит у буџету, раст економије знатно већи од просека и показала је да уме да побеђује не само у кошарци и ватерполу већ и у економији и политици, навео је председник.

“Да би наш напредак био сталан и одржив, морамо, ако ништа друго, бар да покушамо да разрешимо косовски (Гордијев) чвор а не да се кријемо и најтежи терет оставимо нашој деци. Живети, значи љубити земљу по којој корачају деца, а не само хвалити се победама својих дедова”, закључује Вучић.

(Танјуг/РТС, 23. 7. 2017)



Categories: Преносимо

Tags: ,

7 replies

  1. Priprema narod za izdaju!

  2. Уистину није могуће, како у свем српском достојанију, тако и у историјском времену које навире, пронаћи више подлости, кукавичлука, бестидности, лажи, преваре, болести, велеиздаје, мржње према свом народу и домовини, бешчашћа, рајетинске нарави, гадости, скврнућа, изопачености него што их је у речима и делима александра вучића. Његова гмизавост и љигавост, немање образа и карактера, непостојање достојанства и честитости посве су туђа српском битију и суштости. Он је такав, никакав и бедан, хајде да видимо какви смо ми!

  3. Mesto za vođenje unutrašnjeg dijaloga se nalazi iza Goleš planine.

    #nobelzavučićaitačija

  4. Све што сам имао да кажем о начину на који ће ставити печат на коначну издају Косова и Метохије већ сам рекао.
    Ништа немам да додам, али и да одузмем.

    https://stanjestvari.com/2017/05/31/aleksandar-vucic-polozio-zakletvu/

    Не знам само, да ли ће после тога бити у земљи ?
    Или ван ње !

  5. Sve svoje ambicije je ispunio, ostala je još jedino Nobelova nagrada za izdaju.

    #vujica

  6. Живети, значи БРАНИТИ земљу по којој корачају НАША деца, а поклањати је непријатељу и протеривати нашу децу са наше земље, значи издају * **** ******.

    Ма шта потписали издајници и непријатељи Србије, Косово и Метохија је србска земља, увек била, тако ће и остати.
    Нема ‘дијалога о Косову’ и ништаван је сваки споразум којим се Косово и Метохија одвајају од Србије.

    Ко у ово не верује, нека пита народ Србије.

    (Лето је одувек било идеално годишње доба за свакојака нечаства србских издајника и злочине њихових савезника.)

  7. Негативне дискусије о Његовом предлогу су у реду али треба водити рачуна о следећем:
    Ову специјалну операцију су осмислили елитни професионалци за психолошко ратовање из најбољих америчких тхинк-танк структура
    Овакве операције се припремају неколико година јер је улог огроман
    Оперативну подршку операцији “Дијалог о КиМ” (скраћено Дијалог) на највишем стратешком и на тактичком нивоу пружа специјална бригада за психолошке операције у Бондстилу која на располагању има све најбоље тренутно доступно
    Оперативну реализацију операције Дијалог у Србији спроводи оперативна група обавештајних служби Запада а она је веома кадровски богата јер је сачињавају обавештајни официри из САД, УК, Немачке, Француске, Данске,Норвешке, Хрватске, БиХ, Црне Горе, Албаније, ткз. Независног Косова, … Њихов број је позамашан и према неким проценама реч је о хиљадама оперативаца. О значају операције Дијалог говори и чињеница да је већини прекинут одмор или је одложен до даљњег
    Руководилац операције Дијалог је амбасадор САД у оквиру тела које сачињвају амбасадори западних земаља. Ово тело је и до сада координирало активности Запада у Србија а сада има додатна задужења (и средства)
    Успех ове операције је и у функцији понижавања Русије јер ако све прође како треба Русија нема шта да тражи на Балкану јер ће јој последњи ослонац на Балкану окренути леђа што је додатан ветар у леђа промотерима и оперативцима ове операције која је једна од највећих психолошких операција у историји НАТОа.
    Не треба сметнути с ума да су издвојена средства за ову операцију изузетно велика јер прве процене говоре да ће се потрошити минимум 100 милиона евра само за пројекте подршке овом дијалогу у Србији у наредна три месеца (реч је превасходно о корупцији водећих чиновника српске администрације (неки државни секретари очекују да буду бољи барем за пола милиона евра а посланици и министри који су важни има и боље да прођу) али има пара и за НВО, “хуманитарне” пројекте сарадње, …. (представници водећих НВО су већ били на консултацијама где су им презентиране линије “помоћи” развоју људских права и дијалогу на Балкану)
    Медијска подршка је обезбеђена и оперативни центар западних амбасада за координацију медија у Србији има 24часовно дежурство. Главни и одговорни уредници су већ били на брифингу са стручним консултантима УСАИДа ради пружања подршке развоју медијских слобода😂
    Све структуре у Србији које могу да утичу на процес дијалога су у режиму појачаног надзора још од почетка ове године јер је мапирање појединаца и организација који могу да пруже отпор/подршку обављено још прошле године. Надзор комуникација преко телефона и интернета отвореном везом је скоро стопостотно. Једино су неки канали шифрованим везам колико толико ненадзирани.
    Сматра се да је Русија преокупирана другим ратиштима и да нема довољно капацитета да се супротстави интензивној и добро осмишљеној кампањи о било ком важном питању на Балкану. Догађаји у Црној Гори су показали да су значај/улога и капацитети Русије на Балкану прецењени. Пад Црне Горе у руке НАТОа је био финална провера капацитета Запада и Русије на Балкану. У циљу превенције ризика одређен број специјалаца-обавештајаца Запада за Русију је дислоциран у поједине балканске државе а кључни су у Београду. Иступања неких руских аналитичара говоре да се појединци у руским структурама већ мире са губитком позиција на Балкану јер су њихови захтеви да се унапреде капацитети супротстављања НАТОу на Балкану или игнорисани или одбијени
    Да је наведено тачно говори и неопходност покретача “унутрашњег дијалога” да добије благослов односно гаранције да неће да га оставе на цедилу ако настану проблеми у Србији. Сувише је тога у игри да се крене без крупних гаранција и благослова. У суштини руковање Вучића са подпредседником САД у Вашингтону је јавна изјава САД да се политика према Балкану неће мењати и да су очекивања да ће Трамп другачије поступити без основа.
    Полазне претпоставке које су гаранција успеха операције Дијалог су:
    Просечан Србин је недовољно интелигентан да се снађе у окружењу у коме је бомбардован информацијама које су противуречне па ће пригрлити најауторитативније иза којег стоји власт односно Он. Историја Србије је у суштини препуна тог рефлекса тако да су очекивања чуда без основа.
    Просечан српски интелектуалац је јадан и бедан спреман да се прода за мале паре (гаранција да ће учествовати у дијалогу за смешне хонораре јер је мото српског интелектуалца “принципи се не сипају у трактор и не плаћају рачуне”). Натпросечне карактерне интелектуалце ће средити маргинализацијом, пљувањем, медијским топлим зечевима на целокупно њихово стваралаштво,…
    Просечан српски политичар је најобичнији пилићар што ће рећи продана ситна лоповска/преварантска душа која ће се задовољити јећем и пићем. Дотични зна какав је ред па шефу странке испуњава сваку жељу а на оним испод себе се иживљава (што ће рећи пишки и каки када му се пружи прилика а пружа се свакодневно) јер народ који је њих изабрао за посланике не заслужује поштовање и политичаре са карактером.
    Кључне политичке фигуре у српском парламенту је лако убедити у било шта за одређену количину пара
    Просечни службеник српске администрације је слуђен реформама и спреман је на све само да му неко обећа да ће сачувати посао (мада то не значи да ће посао и сачувати). Другим речима српска администрација има да учествује у Дијалогу певајући
    Безбедносне структуре углавном знају речено али кључни људи у процесу реформи у безбедносним структурама су бирани тако да буду довољно неспособни и свесни своје неспособности односно да само у режиму предлагача имају неку шансу да иоле успеју. Тако да ту неће бити озбиљних проблема.
    У медијима је већ све доведено под конац и новинари играју како им власник медија свира а више се не свирају српска кола већ западна и албанска музика
    Влада Србије је најмањи проблем јер већину у њој чине лобисти Западних интереса.

    На први поглед ситуација је безнадежна али у суштини није тако јер код ових операција најмања ситница може да доведе до њене пропасти. Рецимо негативан коментар Патријарха у овом тренутку није био очекиван тако да вероватно ремети неке потезе односно СПЦ ће се наћи у центру негативне кампање која ће бити покренута наредних дана. Вероватно учеснике у дијалогу очекује протеривање из СПЦ а изјава Патријарха је већ бацање анатеме/проклетства и на покретача дијалога а богме и на следбенике. Свакако неуобичајено али очигледно неопходно.
    Један од разлога овог неубичајеног (лето, годишњи одмори) тренутка покретања дијалога је у исправној претпоставци да ће негативни коментари одмах да крену и да ће лето да их амортизује (годишњи одмор и пажња је смањена) а већ у другој половини августа крећу позитивне приче, билборди, плакати, јавни разговори, итд.
    На крају процеса дијалога биће створена медијска слика да је дијалог био фер и да је народ дао мандат Њему да одлучи како сматра да је најбоље.
    Оно што може да минира дијалог је:
    Да просечан српски бирач није толико глуп колко се претпоставља
    Да просечан српски интелектуалац и није толико јадан и бедан и да неће да се прода за ситне паре. Другим речима опасност је да просечан српски интелектуалац има карактер.
    Да надпросечни и карактерни интелектуалци имају капацитет и енергију да осмисле стратегију и тактику да доскоче и покретачу овог дијалога и његовим менторима
    Да у српској елити има мање пилићара него што се предпоставља
    Да је посланицима важније да их поштују бирачи, породица и комшије него да имају паре од подршке дијалогу
    Да патриотске странке имају већу способност да делују него што се то сада чини и да су досада стране агенте успешно завлачиле
    Да службеници у српској администрацији ипак имају неко достојанство
    Да се безбедносне структуре нису потпуно урушиле и да имају снагу да учине оно што им је уставна и патриотска обавеза а то је да ухапсе председника Вучића и саучеснке у кривичном делу велеиздаје
    Да Русија симулура слабост на Балкану и да је у стању да успешно парира Западу у једној оваквој психолошкој операцији.
    У суштини игра је тек почела.
    Ово није крај већ почетак нечијег краја. Наредни месеци ће показати чијег.

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading