Уважени Службениче Кабинета Његове Светости, преосвећени чланови СА Синода СПЦ, чланови-представници мешовите комисије испред СПЦ, уважени чланови информативне службе СПЦ, Ваше преосвештенство Владико Иринеју, Епископе Бачки, портпаролу СПЦ

Заједничко саопштење мешовите комисије, потоње реакције објављене у новинама НОВОСТИ, затим на интернет страни СПЦ, па опет у НОВОСТИ-ма, и поново на интернет страни СПЦ, кулминира (за сад) објављеним ставом/мишљењем/реакцијом на изнете реакције Брата у Христу Драгослава Бокана.

Не улазећи у то откуд од свих реакција на тако важну тему баш да реакција Брата Драгослава буде објављена на интернет страни СПЦ, а обзиром да је Његов став постао потпуно јаван, дајем себи слободу да закључим да и став неке друге душе крштене у Име Оца и Сина и Светога Духа у Једној, Светој, Саборној и Апостолској Цркви, такође може бити јаван – објављен на интернет страни СПЦ; уз то нема потребе да се тај став преузима од негде (рецимо са нечијег фејсбук налога), већ се ево доставља директно, на Ваше ел. адресе.

Брат Драгослав није само изузетно образован, веома речит, несвакидашње начитан, већ и невероватно добро обавештен мој Брат у Христу. За разлику од нас крајње обичних смртника, недостојних неба и земље, ОН је потврдио да зна тачно шта су чланови-представници са стране СПЦ изговорили, какве су одговоре добијали, како су разговори по овој теми текли, какви су (досадашњи) закључци извучени и дабоме каква су очекивања. Он ЗНА и да се разговарало ОЗБИЉНО и СТРУЧНО. Ми, мали, малени, готово невидљиви и недостојни, само обични лаици, нисмо имали никакву прилику да сазнамо шта се то иза седам брава дешавало, сем штурих и апсолутно ништа откривајућих саопштења на интернет страни СПЦ; да не помињем ко је то (који ауторитет, која установа, које удружење…) уопште одредио чланове-представнике СПЦ да у овим разговорима учествује, са којим разлогом, којим циљем и на основу ког критеријума.

Да кренем питањем – откуд ‘италијански оригинал’?

Уколико се ради о мешовитој комисији Србске Православне Цркве и Хрватске бискупске конференције, где су ту Италијани?

Ко (је) у тој комисији говори(о) италијански, па да ОРИГИНАЛ буде на италијанском?

Зна Брат Драгослав да није срамота и није забрањено у Цркви Христовој да се критикује грех, да се разобличава оно што није добро, што није исправно, што није у Истини, а опет му смета што неки тамо чланови те Цркве не ћуте, но бране Истину. Добро, јасно је да Истину ретко ко зна тако добро као Брат Драгослав, да готово нико од тих малених чланова нема тог опитног искуства као Он, да нико у ствари (до таквих као што је Он) и не разуме правилно шта се то у НАШОЈ Цркви дешава.

И поред тога што неко (са правом или не) напада екстремну затвореност потпуно супротну Саборности Православне Цркве, напада пастви никад разјашњен(е) РАЗЛОГ(Е) учествовања представника СПЦ у оваквим разговорима, основ по којем се бирају ти представници итд, исл, Он пише и користи термин напад на нашу Цркву.

Зна Брат Драгослав да је САБОРНОСТ кључни појам у Цркви Православној, јер чим нема саборности, поставља се питање ко то (и у чије име) доноси одлуку(е)?  Зна Брат Драгослав и да сам Господ Исус Христос рече  који хоће међу вама да буде први, да вам буде слуга (Матеј 20,27), а опет пише на једном месту:

Дошли смо дотле да од српског патријарха, Светог Синода и Сабора тражимо да нам се правдају, као да су они нама, а не ми њима нешто дужни?!

И још пише:

И ми који сада по први пут имамо – преко рада поменуте и од толиких оклеветане мешовите комисије – прилику да нешто кажемо на ову тему пред међународном јавношћу (а после толиких напада да смо ми „геноцидни народ” и „џелати”, а не жртве у „хрватско-српском случају”), уместо елементарног поштовања те чињенице, дословно скачемо на врат онима који се, у име Цркве и у наше име (али на свој, њима једино могући и доступни начин) истрајно боре за прећутану истину о Јасеновцу, Јадовном, Козари, Јастребарском…?!!!

Који то ми?  Ко је то нас питао да чланови-представници НАШЕ Цркве Православне разговарају на ту тему, са ким да о томе разговарају, ко их је овластио, са којим циљем, коме подносе извештај о разговорима?

Чему изношење неистине да се разговарало пред МЕЂУНАРОДНОМ ЈАВНОШЋУ?  Откуд је разговор са Хрватском бискупском конференцијом, иначе потпуно и апсолутно затворен за јавност, разговор пред међународном јавношћу?

Опет откуд идеја да су чланови-представници СПЦ ишта по овом питању радили у ИМЕ ЦРКВЕ и у НАШЕ ИМЕ?  У чије то НАШЕ име? У име Брата Драгослава и можда још понеког јако блиском неком од наших Владика?  У име СА Синода СПЦ? У име чије?   Ко их је овластио за ову активност?  Који је то Сабор СПЦ (када, које године, на ком заседању САБОРНО донео одлуку уопште о разлозима за такву врсту разговора, о представницима-члановима тима СПЦ, о циљу учествовања…?

На крају крајева, шта ће то на СВЕТСКОМ-МЕЂУНАРОДНОМ нивоу да буде (боље и межебити праведније) да се види и суди, шта ће то на нивоу (по Брату Драгославу – ЦИВИЛИЗАЦИЈСКОМ) да буде видљивије и уверљивије?

Како се то уопште проблем ПОДИЖЕ на неки (очито виши) ниво, а разговара се у Комисији састављеној од римокатолика и представника СПЦ?

Ко је то (ко је тај) у свету (у цивилизацији) који ће да суди у овом случају? да није можда Ватикан (Рим) или г-дин Бергољо лично и персонално?
Брат Драгослав фасцинира неуког, слабо образованог и не баш начитаног лаика како се аргументи изводе професионално, темељно и прецизно од стране (дабоме) уважених, професионално и морално доказаних, учесника са наше стране.

Коме? Чему?  Истуче те силеџија, и ти му онда доставиш доказе да те је истукао, да те пребио, и?

При том не достављаш доказе (неком) суду, него њему, силеџији.

Каже Брат Драгослав  Мени је било мука док сам читао велику већину ових олаких и, често, клеветничких, надобудних и аутодеструктивних коментара какве до сада нису писали ни највећи „спољашњи” непријатељи Српства и наше Цркве.

Е то можда и није било тако лоше, поготово по здравље Брата ми у Христу;  можда баш и корисно, да мало ‘поправи линију’, да му буде на здравље и спасење.
На основу ког то критеријума Брат Драгослав прогласи г-дина Др Дарка Танасковића за сигурно најродољубивијег и најмудријег српског дипломату? Можда зато што је исти исламолог?  или зато што је члан Малтешкох витезова? или зато што га је одликовао папа Јован Павле II лично? или можебити што Ватикан званично (као) није признао самопроглашено Косово као државу, па се то ваља приписати г-дину Танасковићу у некакав успех, док у исто време Ватикан годинама, деценијама, па и вековима све ради на потпуном и коначном сатирању Срба и Србије Православне, како физички, тако и духовно?  

Доливати уље на ватру и бацати суве цепанице на већ разгорелу ломачу којом се дословно спаљују истина и наша Света Црква јесте безуман и, рекао бих, издајнички чин. Нешто што захтева озбиљно покајање

Да, Брате Драгославе, али не написа чије покајање.

Да ниси мислио на јавно покајање оних који не извршише Одлуку Сабора СПЦ са Сабора 1997. г. о иступању СПЦ из  ССЦ?

• на покајање оних који се јавно моле са јеретицима?
• на покајање оних који неупоредиво више воле да се друже са некима тамо јако далеким, који нису ни крштени, а никако са ближњима, који су ту покрај њих?
• на покајање оних који признају Критски сабор за Свети, називају га Православним и обавезујућим, и још тврде како је заснован на темељима седам Светих Васељенских Сабора?
• на покајање оних који мимо једног јединог исправног Типика о служењу Свете Литургије мењају Типик и служе другачије?
• на покајање оних који успеше да сакупе милионе и милионе на украшавање Храма Св. Саве, а никако да сакупе неки динар да направе Двери?
• на покајање оних који на дан када Срби славе Видовдан и Св. мученика кнеза нашег Лазара додељују Орден Св. Саве некаквим јеретицима?
• на покајање оних (из Београдске Патријаршије) који су у СИМФОНИЈИ са Богоборном власти ове земље?
• на покајање оних (из СПЦ) који благослове потапање Немањићких манастира по Србији, асфалтирање темеље Цркава изIV века по Србији, сечење Храстова-Записа старих 600 година?
  на покајање оних који пољубише руку архијеретику и поклонише му се у Риму?
• на покајање оних који се фотографишу са (јавно) настранима који своју болест, своју настраност јавно рекламирају као нешто добро, и још се на тим фотографијама радосно смеше?
• или на покајање оних који о свему овоме (мудро) ћуте?

Је л’ на њихово јавно покајање мислиш, Ти, Брате Драгославе, и Ви сви којима се обраћам? 

Иако има своје некадашње име, Србија је и даље умногоме само „скраћена Југославија” са мутним и нејасним национално-верским, отаџбинским идентитетом, у коме се лукаво и лицемерно избегава питање истинског значаја и праве улоге наше Цркве.

Можда, Брате драги, баш из разлога што је Београдска Патријаршија у СИМФОНИЈИ са Богоборном власти у окупираној нам Отаџбини?  Можда баш из разлога што нема ни с од саборности у раду СПЦ?

Има додуше и нечег што Брат Драгослав (делимично) добро и прецизно наведе, као:

нити је највећи број наших сународника уопште стигао да добије праву, детаљну и неопходну информацију о томе шта су високи представници СПЦ радили током протеклих годину дана.

Но, не запита Брат Драгослав ЗАШТО је то тако?  Или можда, имајући у виду Његово образовање, ученост и за већину нас малених, неуобичајену блискост са појединим Владикама, не понуди нама неуким какав одговор, какво појашњење – откуд то, зашто је тако.

Не понуди нам ни неко слово о томе зашто је са благословом Синода СПЦ, представник СПЦ прославио (БАШ) Св. Апостоле Петра и Павла по календару који није важећи у СПЦ, и на тој прослави читао беседу Патријарха Србског?  Или можда, зашто се (за сад) последњи скуп мешовите комисије одржао (БАШ) на дан када Православни Хришћани (других и нема, обзиром да је Истина само једна и једина и само у Православљу) славе Св. Апостоле Петра и Павла, па још (БАШ) у Ватикану чији вођ већ вековима злоупотребљава (БАШ) име Св. Петра, умишљајући да је Његов наследник?

Мислите ли да је неважно то што малени Православни Хришћани не славе Св. Петра и Павла у исто време када и Синод СПЦ, што Православни Светосавци не живе ни на истом простору, ни у истом времену са Њиховим преосвештенствима члановима Синода СПЦ.

Кад стигнете, Службениче Његове Светости, Ваша преосвештенства чланови Синода СПЦ, чланови-представници мешовите комисије испред СПЦ, Ваше преосвештенство Владико Иринеју, портпаролу СПЦ, погледајте/преслушајте један од последњих ојутјубљених преписа – гостовања Брата Драгослава на Радио Сербони који иако има пуно интересантних одломака, можда је најинтересантнији онај код 40-ог минута када се наш Брат присећа своје моћи из ’90-их и како се (би се?) разрачуна(ва)о са многима, па би се можда управо тако разрачунао и са неким од оних малених који (и данас) указују на грешке, који разобличавају неистину, који се једноставно са Њим не слажу. Јесте доле потписан грешан, и прегрешан, но жељу и потребу за таквим разрачунавањем са људима (браћом) која не мисле као и он, никада није имао, и моли Господа да никада ни у будуће не буде имао.

Знате Ви, Службениче Његове Светости, Ваша преосвештенства чланови Синода СПЦ, чланови-представници мешовите комисије испред СПЦ, Ваше преосвештенство Владико Иринеју, портпаролу СПЦ, зашто се Брат ДБ (пардон, Драгослав) хипер активирао баш после овогодишњег Сабора СПЦ, додатно расписао и распричао и сву своју ученост ставио на располагање одбрани неодбрањивог, а тако једноставно разумљивог и најмаленијем међу нама маленима, недостојнима и (пре)грешнима.

Ови лаици, малени, не баш начитани и ни принети речити као Брат Драгослав (тачније они скоро сви још увек муцају и имају проблем у писању и простопроширених реченица) знају да нема суда до Страшног Суда, знају да нема суда човечијега до Божијег, једног, јединог.

Тако исто зна Брат Драгослав зашто треба да ‘брани’ СПЦ, и од кога, исто као што и Ви знате зашто сте ову ‘одбрану’ објавили јуче на интернет страни СПЦ (под овим никако не рачунам како сте и колико овом објавом саблазнили оне који нису у Вери Православној утврђени, који нису пуно тога прочитали, које нису (криво)учили модерни вероучитељи).

Зна се и да је екуменизам, ево потврђује се то сваки дан, ВЕЕЕЕЛИКО зло.

И опростите, молим Вас, што на крају дајем себи ту слободу да питам ја, грешни и недостојни, каква се то ВЕЧЕРА служи на тим мешовитим разговорима, дијалозима?

Праштајте, молим Вас, мени грешном.

С Богом будите!

Миодраг Таназовић,
на Свету Недељу, 20. (7.) јула 2017. у Београду

Ставови изнети у рубрици “Разномислије” не одражавају нужно и становиште “Стања ствари”

Categories: Разномислије

Tags: Алојзије Степинац, Драгослав Бокан, Миодраг Таназовић, СПЦ