Непостојећи аутор, лажна фотографија, „Политика“, један од сличних текстова у низу.
Зар баш свака лаж и будалаштина може да се легитимише наводном борбом против политичке коректности, која је проглашена за срж доминантне идеологије и као таква за највеће зло? Јер шта се онда хоће, какве су алтернативе? Напросто бујају текстови по којима је феминизам (који аутори не познају или своде на карикатуру) крив за све, а у основи да су жене криве за све. То није само овдашња тенденција и не треба је тумачити само као реакцију на екстреме доминантних политика идентитета.
Немојте да вас стављају у фиоке и говоре вам шта смете да мислите. Ако се противите смртоносном походу Левијатана са Запада, не значи да треба да прихватите како женама треба ставити ланце. И како су правни поредак, слобода личности и друштвена правда по себи лоше идеје. И како ће се све решити ако се поново магијским чином вратимо у неко златно доба у ком се питања уопште и не постављају, јер проблеми не постоје. А кад проблем не постоји, не постоји ни човек, да парафразирам једног ког је поново постало мода глорификовати. Заборав и глупост ће нас убити и нико други нам неће бити крив због тога.