Новости извештавају да су Хрвати у спору око Степинца однели победу, СПЦ одговара да су у том тексту измишљене чак и реченице под знацима навода 

Новости: Шок на крају рада комисије, Степинац мученик

Све цркве током Другог светског рата и после њега, на простору НДХ, међу њима и Римокатоличка и Српска православна црква, биле су изложене окрутним прогонима и имале су своје мученике и исповеднике вере.

Овај став из заједничког саопштења мешовите комисије Српске патријаршије и Хрватске бискупске конференције са последње сесије дијалога о ратној улози надбискупа Алојзија Степинца, многима је послужио као показатељ да српска страна није доказала умешаност контроверзног надбискупа у геноцид над српским народом у НДХ.

Због неколико спорних ставова из саопштења, његовог општег тона и употребљених формулација у црквеним и научним круговима, спекулише се да српске владике и историчари нису изнели довољно јаке аргументе о Степинчевој улози у прогону, присилном превођењу у католичку веру и игнорисању масовних убистава Срба у логорима смрти НДХ.

У усаглашеном саопштењу, којим је окончан једногодишњи дијалог двеју цркава о улози контроверзног хрватског надбискупа, сугерише се да је “Степинац мученик и исповедалац вере Римокатоличке цркве”. Оба тима мешовите комисије сматрају, између осталог, и да је њихов рад био прилика да се осветле “живот и служба једног угледног католичког пастира у посебно тешком историјском периоду”. О његовој одговорности и могућој умешаности у злочине – нема ни слова.

У врху СПЦ засад немају званични коментар ових теза.

— Владике које чине српски део овог тела још нису допутовале из Рима, а патријарх је на службеном путу у Америци. Тек када се они врате биће могућ разговор о учинку разговора са католицима и изнетим ставовима – речено је “Новостима” у седишту СПЦ.

У црквеним круговима незванично, ипак, признају да је објављено саопштење необично снисходљиво према римокатоличком клеру, што драстично одступа од уобичајеног сагледавања рата, НДХ и масовних злочина над Србима.

Да су католици и практични добитник ових разговора, како се тумачи у црквеним и научним круговима, показује и чињеница да ватиканске архиве нису отворене српским истраживачима, иако је то био један од услова за разговоре.

Дубоко разочарање током и исходом разговора двеју цркава о контроверзном надбискупу не крије историчар и директор београдског Музеја геноцида Вељко Ђурић Мишина. На основу објављеног саопштења он тврди да су у размени научних аргумената Хрвати очигледно однели победу.

— То се догодило захваљујући бројним компромисима и играма које су се у режији политичких и других кругова одвијале иза сцене – тврди Ђурић. – У целом процесу наука је била у другом плану. Од првог, припремног састанка у Ватикану све је водило унапред познатом циљу – спречавању сваког заоштравања односа са Хрватима.

Тон саопштења и резултат шест сесија разговора на сличан начин се тумачи и у Загребу – као потврда успешне одбране лика и дела Алојзија Степинца. Извори из Каптола тврде да српска страна није изнела ниједан нови документ који би бацио ново светло, посебно на догађаје из 1941. године, кад су усташе дошле на власт. Тврди се да су ватикански домаћини од представника СПЦ упорно тражили да покажу нове аргументе, али да се то није догодило.

— Све што је представљено за време рада комисије већ је познато. Ничег новог није било – тврде на Каптолу.

На истом трагу је и вараждински бискуп Јосип Мрзљак, иначе рођак контроверзног кардинала. Он поздравља разговор између две цркве, али и наглашава да су оптужбе на рачун Степинца – пале у воду.

— Треба излазити с дијалогом и документима о ономе што је било. Често смо слушали митологију када се говорило – “Степинац ово, Степинац оно” – а на крају од тога није било ништа. Верујем да је ово један добар почетак – закључио је Мрзљак гостујући на ХРТ-у.

Историчар Института за савремену историју Предраг Марковић у први план истиче изградњу поверења и бољих односа између две цркве.

— Ово је крај вишедеценијског процеса у коме је најважнији резултат потпуно промењена атмосфера у односима између две цркве. Веома значајно је и што је папа Фрања показао спремност да заустави процес канонизације и отвори научни дијалог – наводи Марковић.

ПРОПУСТИ У ПРИПРЕМИ РАЗГОВОРА

У црквеним круговима готово од почетка рада комисије, формиране на иницијативу папе Фрање, говори се о неколико кључних пропуста приликом припреме разговора. Унутар СПЦ велики је број утицајних клирика који су се противили и самом учешћу у дијалогу. Пристајањем на ограничени једногодишњи рад комисије и свега шест сесија разговора, српска страна унапред је изгубила прилику да студиозно припреми одбрану своје позиције.

— Стали смо на црту много спремнијим и научно поткованијим Хрватима. Наш део комисије није имао јасну методологију рада, није довољно користио изворе, а направљено је и више грешака у припреми разговора. На другој страни стола наш тим сачекала су, између осталог, два изузетна хрватска познаваоца историје предратног периода, усташког покрета и Степинчевог деловања. Све то највероватније је допринело оваквом исходу – истиче саговорник “Новости” близак врху СПЦ.

ПАПА НЕ МЕЊА СТАВ

Папа Фрања неће у догледно време прогласити Алојзија Степинца за светитеља. Завршетак рада мешовите комисије двеју цркава неће имати утицаја на његов став. Ово тврде извори “Новости” блиски врху Римокатоличке цркве, који тврде и да ће поглавар Свете столице добро проучити закључке са заседања овог тела. У Ватикану, као и у врху Католичке цркве у Хрватској, међутим, свесни су да разговори о Степинцу имају и шири контекст.

— Сигурно је да ће резултат ових разговора имати везе и са односима Свете столице са Србијом, али и са Русијом – наводе на загребачком Каптолу.

Извор Вечерње новости, 15. јул 2017.

Неславно пропадање славних новина

Неславно пропадање славних новина или како се „Вечерње новости” против банкрота боре лажима о Српској Православној Цркви

Четворогодишње стрмоглаво пропадање „Вечерњих новости“, очај запослених и њихова молба држави као сувласнику да њих и њихову кућу спасе од менаџмента, урушавања тиража свих издања, мобинга, изгубљених парница, вишемилионских дугова и, напослетку, блокаде рачунâ пред банкрот, – за који се надамо да ће ипак бити избегнут, – из нашег угла ишли су упоредо са кардиналном променом уређивачке политике према Српској Православној Цркви.

Да неистине са насловне и четврте стране „Вечерњих новости“ од 15. јула нису толико бруталне и злонамерне, на њих се не бисмо ни осврнули. Али, када на половини насловне стране стоје речи „Шок на крају рада Комисије – ПОТПИСАНО: СТЕПИНАЦ ЈЕ МУЧЕНИК?! У СПЦ незванично признају да је став необично снисходљив према римокатолицима“, јасно је да уредништво „Новости” потура читаоцима отровну лаж да су српски чланови Мешовите комисије за дијалог о Степинцу мал’те не потписали његову канонизацију. Тиме, очевидно, жели да код верникâ изазовe крајње неповерење према Светосавској Цркви.

Да бисмо покушали да разумемо мотивацију уредништва за такав однос према Српској Цркви, вратимо се на 18. јануар претходне године! Тада су „Новости”, после посете званичне црквене делегације Ватикану, објавиле: „Новости сазнају: СПЦ у Ватикану уговарала папину посету Београду“. Наравно, на сличан начин писала је о овом догађају и загребачка штампа. Да би повукли ову измишљотину, „Новостима” нису била довољна ни два званична писмена демантија из врха Српске Цркве, ни изјава Одељења за штампу Свете Столице, ни изјава митрополита Амфилохија. За уредништво „Вечерњих новости“, и тада и данас, важно је једино шта каже (или налаже?) Загреб, односно део тамошњег политичког и црквеног естаблишмента који би имао користи од канонизације надбискупа Степинца. Искључиво у том светлу може се разумети зашто у чланку од 15. јула, без икакве задршке или опреза, горљивије него у загребачкој штампи, „Новости” немилосрдно ваде речи из контекста, фалсификују, тенденциозно и искривљено, а у корист хрватске стране, тумаче поједине ставове заједничког саопштења, измишљају непостојеће саговорнике из црквених и научних кругова, све до измишљања и стављања под наводнике апсолутно непостојеће реченице: „Степинац је мученик и исповедник вере Римокатоличке Цркве“.

Да нема места чуђењу због оваквих поступака него да се ради о доследном праћењу каптолске диригентске палице, потврђује и то што, на пример, део саопштења, оригинално написаног на италијанском језику, који гласи: „Si è pure potuto illustrare la vita e il ministero di un importante рastore cattolico, in un periodo particolarmente travagliato della storia“, наводе по нетачном хрватском преводу, – „… Живот и служба једног угледног католичког пастира у посебно тешком историјском периоду..“, а  не правилно: „… Живот и служба једног важног католичког пастира у посебно проблематичном историјском периоду“, како стоји на званичној интернетској страни Српске Православне Цркве. Коме и због чега је било потребно да свесно даје погрешан превод заједничког саопштења, нама је јасно, а јасно је и због чега несавесне преводиоце, свесне тога шта и зашто раде, следи уредништво „Новости“.

Поред загребачких диригената, са српске стране једини саговорник „Новости“ заправо је био др Вељко Ђурић Мишина, еnfant terrible српске историографије, трудољубив и вредан истраживач, али и човек који ће остати запамћен како по недоличном писању о корифеју српске науке, академику Василију Крестићу, тако и по неодговорном и неаргументованом коментарисању учинка српског дела Мешовите комисије о Степинцу, управо у „Новостима” од 15. јула. Он за „Новости” представља и црквене и научне кругове, а њему се причињавају игре у режији политичких и других чинилаца. Он громопуцателно, али сасвим неутемељено, проглашава: Хрвати однели победу! Није него…

На његову жалост и на жалост „Новости” и њихових новинара који, свесно или несвесно, пишу као чланови хора под диригентском палицом загребачког Каптола, ситуација је потпуно другачија: српски део заједничке комисије, заједно са врхунским српским историчарима, изнео је, за православно схватање живота и светости, за православни етос, снажне и убедљиве аргументе за своје ставове. Истина је да те аргументе хрватска страна у дијалогу није прихватила, као што ни наша страна није прихватила њене аргументе. То значи израз „и даље различита тумачења” (интерпретације) двеју страна, а не прихватање Степинца као светитеља и мученика од стране српског дела Комисије, како безочно и бесрамно импутирају новинари „Вечерњих новости”. У складу са постигнутим договором, без обзира на фалсификате, притиске и кампању коју у Хрватској води Каптол, а у Србији незнавени пропагатори каптолске „истине” о Степинцу, попут уредникâ и новинарâ „Вечерњих новости”, Српска Православна Црква неће износити у јавност аргументацију наше стране све док се рад Комисије потпуно не приведе крају, осим уколико колеге из Загреба у међувремену не прекрше договор.

Напослетку желимо да изразимо жарку жељу и упутимо молитву Господу да, зарад читалаца и запослених, одговорни у држави нађу решење за опстанак „Вечерњих новости“, а да их убудуће воде људи који спас од финансијског банкрота неће тражити у духовном и моралном банкроту, односно служењу оним круговима који нам не мисле добро.

Митрополит загребачко-љубљански Порфирије, председник српског дела Мешовите комисије за дијалог о Степинцу, и чланови исте:
митрополит црногорско-приморски Амфилохије,
епископ бачки Иринеј,
епископ славонски Јован и
проф. др Дарко Танасковић

Извор SPC.rs, 16. јул 2017.

Опрема: Стање ствари

(Нови стандард, 16. 7. 2017)

Categories: Преносимо

Tags: Алојзије Степинац, Вечерње новости, Вељко Ђурић Мишина, Дарко Танасковић, СПЦ, епископ бачки Иринеј, епископ славонски Јован, митрополит Амфилохије, митрополит Порфирије