Излагање на међународној конференцији „Основне методе савремене борбе за свијет без фашизма“ која се одржала на Тјентишту 26. и 27. јуна 2017.
Валентина Шумљанскаја на Конференцији
Дозволите да поздравим учеснике конференције у име ветеранских и друштвених организација Русије и да пожелим успјешан рад те да понудим нека размишљања о свијету без фашизма.
У чувеном филму Станислава Ростоцког, „Преживјећемо до понедјељка“, налази се ова фраза: „Срећа је када те разумију“. Парафразирајући може се рећи: „Срећа на планети је када народи разних земаља разумију један другог.“ Учествујући на међународним и свјетским форумима у разним земљама и на разним континентима видим да Русе не разумију увијек. Љубав и уважавање нису честа појава. Међу малобројним земљама, гдје ја на прави начин почињем да се поносим тиме што сам Рускиња – налази се мала европска држава Република Српска (БиХ). Само овдје искрено и без било каквог лицемјерја воле и уважавају Русију, само овдје ја сам видјела и видим плакате: „Бог на небу, Русија на земљи“, „Русија, хвала“.
Углавном, у самом центру европског Балкана, наша земља, која данас има много више спољних непријатеља него пријатеља, види се постојање поузданог потенцијалног савезника, који је спреман на најтјешњу сарадњу. И треба урадити мало – показати вољу за реалним зближавањем. Један од фактора који се реализује је и наша конференција. Она има међународни историјски значај за садашњу генерацију, независно од година, националности, вјероисповијести, будући да има своју историјску одговорност за учвршћивање руског свијета на Балкану и сјећања на Велику Побједу, остварену јединством 1945. године.
Чињенично на Балкану постаје узнемирујуће. Америка и НАТО потежу поновно стварање републике послије распада Југославије образујући војну коалицију против Русије. Хистерија против руског свијета, подстакнута непријатељима Русије, нажалост наилази на разумијевање у неким либералним круговима српске политичке и финансијске елите која је оријентисана на Запад.
Валентина Шумљанскаја испред Споменика
Ми, Русија, друштво, организације ветеране, природно не можемо остати индиферентни према тим дешавањима на Балкану, када српском народу покушавају да избришу историјско сјећање и да униште пријатељство између два братска словенска народа.
У исто вријеме када амерички политичари и друштвене вође опсједнуте Блиским Истоком, Сјеверном Корејом и многим трицама као на примјер „руска веза“ Трампа, напрегнута ситуација на Балкану, региону који је некада био приоритет спољне политике западних земаља 90-тих година
Фашизам се данас поново родио, мада се он заснива на пропаганди и бесконачним ратовима, сада на њему стоји маска демократије. Узајамно уважавање разних народа припада самом народу и најактивнијим представницима, који се називају друштвеним дипломатама. Друштвена дипломатија се заснива на најснажнијем ресурсу – на ресурсу људских односа, веза и интереса, на добром сјећању, на заједничкој историји, на разумијевању, повјерењу, осјећањима.
Те предности добро је изразио амбасадор Русије у Колумбији, на недавном сусрету у Боготи на свјетском форуму гдје сам имала прилику да учествујем. Он је окарактерисао народну дипломатију као такав облик комуникације путем којег народи исказују своја осјећања много шире и дубље него што им дозвољава препоручени језик дипломата, када се не смије говорити више него што треба. Народна дипломатија говори без устезања, искрено, а баш искреност више од свега уједињује народе.
Извјештаји о богатој духовној култури Русије (у чијој основи су увијек били принципи човјекољубља и толерантности), који долазе каналима друштвене дипломатије до широких масовних организација у иностранству, посебно млађих генерација, без сумње ће довести до успостављања свијета без фашизма.
Треба да увидимо садашњу реалност: што се више приближавамо славном јубилеју 75 година Велике Побједе, тим оштрије дјелују фалсификатори историје Русије и Великог Отаџбинског рата, на сваки начин умањујући улогу совјетске државе у уништењу фашистичке Њемачке. Такође је потребно, узимајући у обзир реалност, учинити центром теже наше међународне дјелатности питање борбе са тероризмом.
Док није касно, треба изненадити противдејством тероризму и екстремним идеологијама, које буквално као таоце узимају омладину у најразличитијим дијеловима свијета.
Спомен плоча
Друштвени покрет ветерана даје огромну важност упознавању с херојством на мјесту битке у циљу васпитања омладине. Наш дуг Сјећања, овдје у националном парку „Сутјеска“, на мјесту погибије више од 3000 људи , сјећање на погинуле у ВОВ-у (Великая Отечественая Война), на мјестима битака у Русији, потврђује то. Од тога да ли ће омладина усвојити основне вриједности патриотизма зависиће будућност земаља и свијет без рата.
Шестог августа 2017. у селу Селавноје, Лисинског рејона Вороњешке области, одржаће се наредно годишње интернационално Сјећање на подвиг Хероја Совјетског Савеза Чолпонбаја Тулебердијева, младића из Таласког рејона Киргизије.
На видном мјесту у Музеју је писмо с фронта мајци Чолпонбаја: „Ваш син, црвеноармијац Тулебердијев Чолпонбај, стријечац Девете стрељачке чете, 636. стрељачког пука, 160-те стрељачке дивизије Шесте армије Вороњешког фронта, 6. августа 1942. године међу дугих једанаест одважних под митраљеском и минобацачком ватром противника, пливајући прешао на западну страну ријеке Дон код насеља Друго Селавноје Вороњешке области,и не задржавајући се, почео се пети на стрме литице крашке планине, пробијајући пут себи и друговима, дошао је до утврђења (ДЗОТ-Деревоземляная огневая точка) на 4-5 метара и једним јаким трзајем бацио се на пушкарницу ДЗОТ-а. Аутомати и митраљези противника су утихнули.
Ето шта је хероизам.
Позивам све који желе да дођу.
Валентина Шумљанскаја је замјеник предсједника извршног одбора Савеза грађана и организација за очување историјско-културног насљеђа Међународног савеза „Насљедњици Побједе“,Члан Предсједништва Вороњешке области Савјета ветерана рата, рада, оружаниох снага и заштиту реда и поретка,, експерт ОГМБ Евроазије, координатор међународних друштвених пројеката; члан савјета руководилаца при почасном конзулату Киргистана у Вороњешкој области
Са руског посрбила: Милана Бабић
Categories: Посрбљено
Оставите коментар