(Welt, 25. 6. 2017)

Председник Доналд Трамп игнорисао је значајне обавештајне извештаје када је одлучио да нападне Сирију након што је видео слике умируће деце. Сејмор М. Херш је истраживао случај наводног напада бојним отровом сарином

Одмазда: Лансирање ракета томахавк са америчког разарача „Портер“ према ваздухопловној бази Шајрат, 6. април 2017. (Фото: dpa Picture-Alliance/Robert S.)

Председник САД Доналд Трамп одобрио је 6. априла напад ракетама томахавк, у јутарњим сатима, на ваздухопловну базу Шајрат у централној Сирији у знак одмазде за, како је назвао, напад смртоносним нервним бојним отровом који је извршила сиријска влада два дана пре на град Хан Шејхун, који је у рукама побуњеника. Трамп је издао наређење упркос упозорењима које је добио од обавештајних служби да нису нађени докази да су Сиријци користили бојне отрове.

Расположиви обавештајни подаци јасно су указивали да је сиријска војска 4. априла гађала место састанка џихадиста користећи навођену бомбу опремљену конвенционалним експлозивом коју су им Руси ставили на располагање. Подаци о нападу, укључујући и информације о тзв. циљевима високе вредности, достављене су америчким и савезничким војним званичницима у Дохи – чији је задатак координација америчких, савезничких, сиријских и руских ваздухопловних снага које изводе операције у региону.

Неки амерички војни и обавештајни званичници посебно су били огорчени председниковом одлучношћу да игнорише доказе. Након што је сазнао за одлуку о бомбардовању, један официр рекао је колегама: „Ово нема никаквог смисла. Ми ЗНАМО да није било никаквог напада бојним отровима… Руси су ван себе од беса. Тврде да имамо стварне обавештајне податке и знамо истину… Чини ми се да нема никаквог значаја да ли смо изабрали Клинтонову или Трампа“.

Неколико сати након бомбардовања 4. априла светски медији били су преплављени фотографијама и видео прилозима из Хан Шејхуна. Слике мртвих и жртава у агонији, наводно са симптомима тровања нервним гасом, постављали су на друштвеним медијима локални активисти, укључујући и Беле шлемове – групу за пружање прве помоћи која је позната по блиским везама са сиријском опозицијом.

Настанак тих фотографија остао је нејасан и ниједан међународни посматрач није извршио инспекцију места догађаја, али је одмах општа претпоставка широм света била да се ради о свесној употреби нервног бојног отрова, сарина, коју је одобрио председник Сирије Башар Асад. Трамп је прихватио ову претпоставку и неколико сати након напада издао је саопштење у којем је описао Асадов „одвратан напад“ као последицу „слабости и неодлучности“ Обамине администрације у одговору на, како је назвао, претходну употребу бојних отрова у Сирији.

На ужас многих виших чланова његовог тима за националну безбедност, Трамп се није пољуљао у свом уверењу током следећих 48 сати интензивних разговора и доношења одлука. Ја сам дошао до сазнања о потпуној неповезаности између председника и многих његових војних саветника и званичника обавештајних служби, као и официра на терену у региону који су имали потпуно различито виђење природе сиријског напада на Хан Шејхун. Добио сам доказе о овој неповезаности у облику транскрипта комуникације, која је уследила након сиријског напада 4. априла. У важном поступку који претходи нападу названом deconfliction (спречавање могућег сукоба – прим. прев.) амерички и руски официри редовно унапред достављају једни другима податке о координатама циљева и планираном кретању авиона, да би се обезбедило да не постоји ризик од преплитања или ненамерних сусрета (Руси наступају у име сиријске војске). Ове информације свакодневно се достављају АВАКС авионима који надгледају летове од њиховог почетка. Успех и значај овог поступка огледа се у чињеници да се до сада није догодила ни једна проблематична ситуација уз учешће моћно опремљених суперсоничних америчких, савезничких, руских и сиријских ловаца бомбардера.

Сејмор М. Херш објавио је истину о масакру у селу Ми Лај у Вијетнаму 1968, као и о злостављању у затвору Абу Граиб у Ираку и о многим другим догађајима везаним за ратове и политику (Фото: Getty Images/Getty Images North America)

Руске и сиријске ваздухопловне снаге доставиле су податке о пажљиво планираном кретању авиона до и од Хан Шејхуна 4. априла, на енглеском језику, надзорницима за избегавање конфликта на АВАКС авиону који је патролирао у близини турске границе, око 100 км северније.

Како је достављено Американцима у Дохи, као циљ сиријских снага означена је двоспратна зграда изграђена од блокова, у северном делу Хан Шејхуна. Руски обавештајни подаци, који се по потреби прослеђују Сирији или САД у оквиру заједничких борби против џихадистичких групација, указивали су да ће се у њој одржати састанак високо позиционираних вођа џихадиста, укључујући представнике Ахрар ал Шам и огранка Ал Каиде, Џабхат ал Нусра. Ове две групе су недавно ујединиле снаге и држале под контролом град и околно подручје. Руска обавештајна мрежа идентификовала је зграду као командни центар, где се у приземљу налазила бакалница и друге пословне просторије укључујући и продавницу текстила и електричних уређаја.

Један бивши виши саветник америчке обавештајне заједнице, који је радио у Министарству одбране и ЦИА, рекао ми је: „Побуњеници контролишу популацију тако што контролишу поделу добара неопходних за живот – хране, воде, јестивог уља, гаса, вештачких ђубрива и инсектицида за заштиту усева.“ У подруму је било складиште ракета, оружја и муниције, као и производа који могу да се деле становништву, а између осталог и медицинска средства за деконтаминацију на бази хлора, за третман лешева пре сахране. Место састанка – регионални штаб – налазило се на спрату изнад. Како каже: „То је било уобичајено место за састанке. Објекат који је ту одавно и где се највероватније налазио безбедносни, комуникациони и центар за документацију, оружје и планирање. Руси су били решени да потврде обавештајне податке и данима је изнад места патролирала беспилотна летелица која је пратила комуникацију и прибављала податке ради развијања, како се то назива у обавештајној заједници, обрасца живота и кретања.“ Циљ је био да се евидентирају доласци и одласци из зграде, уношење и изношење оружја укључујући ракете и муницију.

Посебан разлог што су Руси послали обавештење о циљу био је да се обезбеди да сви повезани са ЦИА – или евентуално неко од доушника који је некако успео да се инфилтрира међу вође џихадиста – буду унапред упозорени да не присуствују састанку. Речено ми је да су Руси упозорење доставили директно ЦИА. Како каже виши саветник: „Они су одиграли по свим правилима.“ У руској информацији се наводи да се састанак џихадиста одржава у тренутку великог притиска на побуњенике и претпоставља да Џабхат ал Нусра и Ахрар ал Шам очајнички траже пут у новој политичкој клими. Последњих дана марта, Трамп и двоје од његових кључних сарадника, државни секретар Рекс Тилерсон и амбасадор при УН Ники Хејли, издали су саопштења у којима објављују да је Бела кућа, како је Њујорк тајмс написао, „напустила циљ“ притиска на Асада да „оде са власти, означавајући оштар заокрет у односу на политику коју је Обамина администрација спроводила на Блиском истоку више од пет година“. Секретар за штампу Беле куће, Шон Спајсер, на брифингу са новинарима 31. марта изјавио је да „постоји политичка реалност коју морамо да прихватимо“.

Руски и сиријски официри за безбедност, задужени за тесну координацију са америчким командним местима, јасно су назначили да је планирани удар на Хан Шејхун посебан јер се ради о високо вреднованом циљу. „Ово је била драматична промена. Мисија је била далеко од обичног извршавања дневног распореда“ рекао ми је виши саветник. „Сваки официр оперативац у региону, било да је припадник војске, морнаричке пешадије, ваздухопловства, ЦИА или НСА, требало је да зна да се нешто спрема. Руси су дали сиријској авијацији навођену бомбу што је реткост. Они немају много навођених бомби и ретко их дају сиријском ваздухопловству. Сиријци су за мисију одредили свог најбољег пилота и најбољег пратиоца“. Обавештајни подаци о циљу које су Руси доставили оцењени су у америчким круговима највишом могућом оценом.

Наредба која регулише војне операције у овом театру, коју је издао председавајући Здруженог штаба, садржи упутства која повлаче линију у односима између америчких и руских снага које изводе операције у Сирији. Како саветник наставља: „То је као наредба за извођење задатка – Ово сте овлашћени да радите.” Контролу операције не делимо са Русима. Ми не изводимо комбиноване операције са њима нити активности директне подршке неке њихове операције, али је координација дозвољена. Обавештавамо једни друге шта се дешава и у оквиру те комуникације размењујемо обавештајне податке. Ако имамо важну и актуелну информацију која Русима може да помогне у извршењу задатка, то је координација; исто раде и Руси за нас. Када имамо важне и актуелне податке о командном центру, додаје саветник говорећи о циљу у Хан Шејхуну, „ми чинимо све што можемо да им помогнемо да дејствују“. „Ово није био напад бојним отровом“, каже саветник. „То је измишљотина. Да је то био случај, сви укључени у преношење, утовар и постављање бомбе на авион – а морате да направите да изгледа као да се ради о обичној, конвенционалној бомби од 250 кг – морали би да носе специјално одело за заштиту од опасних материја, за случај цурења. Без такве опреме шансе за преживљавање су минималне. Сарин за војну употребу садржи адитиве који су пројектовани да повећају токсичност и смртност. Свака количина је максимално оспособљена да усмрти. То јој је једина сврха. Без мириса, невидљив и усмрти за пар минута. Какав облак?! Зашто би неко правио оружје од којег људи могу да побегну?“

Фотографија коју је објавила сиријска опозиција (Идлиб Медија центар) приказује последице удара у граду Хан Шејхун. Погођена је велика зграда, али није јасно где се тачно налази место удара (Фото: picture alliance / ZUMAPRESS.com/Shalan Stewart)

Циљ је погођен 4. априла у 6:55 изјутра, нешто пре поднева у Вашингтону. Процена дејства бомбе коју је урадила америчка војска утврдила је да су врелина и удар сиријске бомбе од 250 кг изазвали серију секундарних експлозија које су могле да изазову стварање огромног отровног облака који је почео да се шири градом, а који се формирао ослобађањем вештачких ђубрива, средстава за дезинфекцију и других добара смештених у подруму, чији је ефекат увећан тешким јутарњим ваздухом који је испарења задржао при земљи. Како каже виши саветник, према обавештајним проценама сам удар усмртио је најмање четири вође џихадиста и непознат број припадника обезбеђења и возача. Не постоји потврђен број цивила које су усмртили ослобођени отровни гасови након секундарних експлозија, иако су активисти опозиције јавили да је више од 80 мртвих, а медији попут ЦНН навели су 92 жртве. Тим Лекара без граница, који је обављао третман жртава из Хан Шејхуна у болници удаљеној стотинак километара северно, известио је да је „осам пацијената имало симптоме – укључујући сужене зенице, грчеве и неконтролисану дефекацију – који указују на изложеност нервним бојним отровима попут сарина или сличних супстанци“. Лекари без граница су обишли и друге болнице које су примиле жртве и нашли да се „код жртава осећа мирис избељивача, сугеришући да су биле изложене дејству хлора“. Другим речима, докази коју указују да је више од једног хемијског средства узрок запажених симптома, што не би био случај да су сиријске ваздухопловне снаге – како тврде активисти опозиције – користиле бомбу са сарином која нема врелину нити ударну моћ која би могла да изазове секундарне експлозије. Низ поменутих симптома је конзистентан са ослобађањем мешавине хемикалија укључујући хлор и органофосфате који се користе за производњу вештачких ђубрива и који могу да изазову неуротоксичне ефекте сличне сарину.

Интернет се бацио у акцију у року од пар сати и језиви снимци жртава преплавили су ТВ мреже и Јутјуб. Амерички обавештајци су добили задатак да утврде шта се десило. Међу деловима добијених информација био је и разговор сиријске комуникације, који је пре напада пресрела једна од савезничких нација. Овај пресретнути разговор – који је имао посебно јак утицај на неке од Трампових помоћника – не помиње нервни бојни отров или сарин, али наводи сиријског генерала који помиње „специјално“ оружје и потребу да високо обучени пилот управља авионом. Указивање, које су у америчкој обавештајној заједници разумели, а многи од неискусних помоћника и чланова породице блиских Трампу можда нису, на бомбу коју су Руси дали са уграђеним системом навођења. „Да је већ било одлучено да се нападне бојним отровом, неизбежно бисмо слушали разговор о специјалном оружју које укључује бомбу са сарином“, каже саветник. „Да ли су Сиријци планирали напад на Хан Шејхун? Апсолутно. Да ли имамо пресретнуте разговоре који то потврђују? Апсолутно. Да ли су планирали да употребе сарин? Не. Али председник није рекао – Имамо проблем и хајде да истражимо. Не, он је желео да бомбардује Сирију“.

Следећег дана амбасадор Хејли изазвала је медијску сензацију у УН када је показала фотографије погинулих и оптужила Русију за саучесништво. „Колико деце треба да умре пре него што Русија на то обрати пажњу?” запитала је. На НБЦ каналу су, у типичном извештају тог дана, цитирани амерички званичници како потврђују да је коришћен нервни бојни отров и Хејли која у изјави повезује напад са сиријским председником Асадом: „Ми знамо да је јучерашњи напад био нова нискост варварског Асадовог режима“. Има ироније у овој америчкој журби – коју су исказали амбасадор Хејли и други у Вашингтону – да се оптужи Сирија и критикује Русија због подршке у негирању употребе сарина у Хан Шејхуну. „Оно што већини Американаца не допире до мозга“, каже саветник, „да се стварно догодио напад сарином, уз Башарову сагласност, Руси би били 10 пута више били бесни од било кога на Западу. Руска стратегија против ИСИС, која подразумева сарадњу Американаца, била би разорена, а Башар би био одговоран за бес Русије са несагледивим последицама по себе. Башар би то урадио? Сада, када је пред победом у рату??? Па немојте да се шалимо!“

Трамп, који непрестано прати телевизијске вести, изјавио је – док је јордански краљ Абдулах седео поред њега у Овалној соби – да је оно што се десило „ужасно, ужасно“ и „страшна увреда за човечанство“. На питање да ли ће његова администрација променити своју политику у односу на Асадову владу, одговорио је: „Видећете“. Он је на наредној конференцији за штампу са краљем Абдулахом наговестио одговор који ће уследити. „Када се убијају невина деца, невине бебе – бебе, мале бебе – бојним отровом који је толико смртоносан … то прелази многе линије иза црвене линије. … Овај јучерашњи напад на децу оставио је на мене тежак утисак. Тежак утисак… Веома, веома је могуће … да се мој приступ Сирији и Асаду много променио”.

Неколико сати након разгледања фотографија, каже саветник, Трамп је наложио апарату националне одбране да планира одмазду против Сирије. „Он је то урадио пре него што је било са ким о томе разговарао. Планери су затражили од ЦИА и ДИА да доставе све доказе да Сирија поседује сарин ускладиштен на аеродрому у близини или било где у тој зони. Њихова војска мора да га држи негде у зони да би могла да га употреби”. Одговор је био „Ми немамо доказе да Сирија поседује сарин нити да га је употребила“, каже саветник. „ЦИА им је такође саопштила да није било никаквих испорука заосталих количина сарина у Шајрат (аеродром са којег су сиријски бомбардери СУ-24 полетели 4. априла) и да Асад није имао никакав мотив да почини политичко самоубиство“. Сви који су били укључени, осим можда председника, такође су знали да је одлично обучен тим Уједињених нација провео више од годину дана након наводног напада сарином 2013. уклањајући све што је могло да се назове хемијским оружјем из десетак сиријских складишта хемијског наоружања.

У овом тренутку, каже саветник, председникови планери националне безбедности били су више него збуњени. „Нико није знао одакле потичу фотографије. Ми нисмо знали ко су та деца ни како су повређена. Сарин се веома лако детектује јер продире кроз боју и све што је потребно да се уради је да се узму узорци боје. Ми смо знали да је био облак и да је повредио људе, али не можеш из тога да закључиш са сигурношћу да је Асад сакрио сарин од Уједињених нација јер је желео да га употреби у Хан Шејхуну“. Обавештајци су јасно навели да је СУ-24 сиријског ваздухопловства користио конвенционално оружје за гађање циља. Није било бојеве главе са бојним отровом, али је и поред тога експертима било немогуће да убеде председника након што је он створио слику у глави. „Председник је видео фотографије отрованих девојчица и рекао, ово су Асадова зверства”, каже саветник. „То је типично за људску природу. Можеш да изабереш закључак који желиш. Обавештајни аналитичари неће да расправљају са председником. Они неће да кажу председнику – ако ви тумачите податке на овај начин, ја напуштам посао.“

Саветницима за националну безбедност је била јасна дилема: Трамп је желео одговор на увреду човечанства коју је извршила Сирија и није желео да буде одвраћен од намере. Имали су посла са човеком за кога су сматрали да није суров и није глуп, али су његова ограничења по питању националне безбедности била тешка. „Сви који су у његовој близини знају за његову склоност да реагује стрмоглаво када не располаже чињеницама“, каже саветник. „Он ништа не чита и нема стварно знање о историји. Он тражи усмене информације и фотографије. Он преузима ризик. Он може да прихвата последице лоших одлука у свету бизниса; изгубиће само новац. Али у нашем свету, ако су претпоставке погрешне, губе се животи и настаје дугорочна штета по нашу националну безбедност. Речено му је да не располажемо доказима о сиријској умешаности, а Трамп је ипак рекао: Учините то.“

Шестог априла Трамп је сазвао састанак званичника за националну безбедност на свом поседу у Мар-а-Лаго. То није био састанак да се одлучи шта да радимо, већ да се изабере најбољи начин да то урадимо или, како су неки желели, како да урадимо најмање и да Трамп буде срећан. „Шеф је знао пре састанка да они немају обавештајне податке, али то није био проблем“, каже саветник. „Састанак је био типа – Ево шта имам намеру да урадим – а затим су разматране опције”.

Обавештајни подаци који су били на располагању нису били интересантни. Најискуснији човек за столом био је Џемс Матис, пензионисани генерал морнаричке пешадије, кога председник уважава и који је, могуће, схватио како то уважавање брзо може да ишчезне. Директор ЦИА Мајк Помпео, чија агенција је доследно извештавала да нема доказе о сиријској хемијској бомби, није био присутан. Државни секретар Рекс Тилерсон је поштован због спремности да неуморно ради и његовог страсног читања дипломатских каблограма, али он није ништа знао о вођењу рата и управљању бомбардовањем. Сви присутни нашли су се у шкрипцу, каже саветник. „Председник је био набијен емоцијама због ужаса и тражио је опције. Добио је четири, по редоследу интензитета. Прва опције била је да се не реагује. Свим присутним, каже саветник, било је јасно да се то неће ни разматрати. Друга опција је била пацке: да се бомбардује аеродром у Сирији, али тек након што се обавесте Руси и, преко њих Сиријци, како би се избегло сувише жртава. Неколико планера назвало је то „горила опција“ – Америка би фрктала и ударала се у груди, да изазове страх и покаже одлучност, али уз мало нанете штете. Трећа опција је била да се усвоји пакет удара који је Обама представио 2013, а који на крају није спровео. План је предвиђао бомбардовање главних сиријских аеродрома и командних места коришћењем авиона Б1 и Б2 који би пошли из својих база у САД. Четврта опција је била „декапитација“: уклањање Асада бомбардовањем његове резиденције у Дамаску као и мреже командних места и свих подземних бункера у којима би могао да се налази у кризној ситуацији.

„Трамп је прву опцију сместа одбацио, а убиство Асада није ни разматрано“, каже саветник. „У основи, он је рекао, ви сте војска и ја желим војну акцију“. Председник је у почетку био против идеје да се Русима пошаље претходно обавештење, али је невољно пристао. „Дали смо му опцију Златокосе – ни превише вруће, ни превише хладно већ таман како треба“. Расправа је имала и бизарне моменте. Тилерсон се чудио на састанку у Мар-а-Лаго зашто председник не би једноставно покренуо бомбардере Б52 и претворио ваздухопловну базу у прах. Речено му је да су Б52 веома рањиви на ракете земља-ваздух (САМ) и коришћење ових авиона захтевало би борбено сузбијање у којем би могли да страдају и неки Руси. „Шта сада то значи?“, запитао је Тилерсон. Па, господине, речено му је, то значи да бисмо морали да уништимо положаје противваздушне одбране дуж руте Б52, а те положаје опслужују Руси и могуће је да се суочимо са много тежом ситуацијом. „Поука из овога је: Хвала Богу да се на састанку нашао човек из војске“, каже саветник. „Учинили су најбоље што су могли у ситуацији када су суочени са одлуком која је већ донета“.

Педесет девет ракета томахавк испаљено је са америчких разарача Рос и Портер у Медитерану на ваздухопловну базу Шајрат у близини града Хомса који је под контролом владе. Удар је био успешан таман колико су у то наде полагане, односно узроковао је минималну штету. Ракете су носиле око 100 кг HBX, савремене војне верзије TNT. Примарни циљ, резервоари горива претворени су у прах, каже виши саветник, што је изазвало велики пожар и облаке дима који је затим ометао системе навођења долазећих ракета. До 24 ракете је промашило циљ, а свега неколико томахавка је продрло у хангаре уништивши девет сиријских авиона, много мање него што тврди Трампова администрација. Речено ми је да ниједан од авиона није био у функцији, односно оштећено је оно што у ваздухопловству зовемо краљице хангара. „То су били жртвени јарци“, каже саветник. Све важно особље и функционални авионе прешли су у оближњу базу неколико сати пре него што је почео напад. Две писте и места за паркирање авиона, који су такође били циљ, враћени су у функцију након отприлике осам сати. Све у свему, то је било нешто мало јаче од скупе представе ватромета.

„Ово је био комплетно Трамп шоу, од почетка до краја”, каже саветник. „Неколико председникових виших саветника за националну безбедност видело је мисију као ублажену лошу одлуку председника, а један да они имају обавезу да спроводе. Међутим, ја мислим да наши људи из националне безбедности неће дозволити да поново буду увучени у доношење лоших одлука. Да је Трамп ишао на трећу опцију могло је да дође до моменталних оставки“.

Након састанка, док су томахавци били на свом путу, Трамп се обратио нацији из Мар-а-Лаго и оптужио Асада за употребу нервног гаса да угуши „животе беспомоћних мушкараца, жена и деце. То је била спора и свирепа смрт за многе… Ни једно дете од Бога не треба никада да претрпи овакав ужас“. Следећих неколико дана били су његови најуспешнији дани на месту председника. Америка се окупила око свог врховног команданта, као што се увек окупља у време рата. Трамп, који је спроводио кампању као неко ко заговара склапање мира са Асадом, бомбардовао је Сирију 11 недеља након преузимања места председника, а због тога су га поздравили једнако Републиканци, Демократе и медији. Један угледни ТВ водитељ, Брајан Вилијамс из МСНБЦ, употребио је реч „прелепо“, описујући снимке испаљивања ракета. Говорећи на ЦНН, Фред Закариа је рекао: „Мислим да је Трамп сада постао председник Сједињених Држава“. Преглед првих 100 америчких листова показао је да је 39 објавило уреднички чланак подршке бомбардовању, укључујући Њујорк тајмс, Вашингтон пост и Волстрит џорнал.

Ракете томахавк незнатно су оштетиле сиријску ваздухопловну базу (Фото: AP Photo/HM BH)

Након пет дана Трампова администрација окупила је националне медије да бих информисала о позадини сиријске операције – састанак је водио виши званичник Беле куће који није идентификован. Суштина информисања била је да горљиво и упорно одбијање Русије било какве употребе сарина у бомбардовању Хан Шејхуна представља лаж – јер је председник Трамп рекао да је коришћен сарин. Ова претпоставка коју није довео у питање ни један од присутних новинара постала је основ за серију даљих критика:

– Континуирано ширење лажи Трампове администрације о Сирији и коришћењу сарина довело је до широко распрострањеног веровања у америчким медијима и јавности да је Русија изабрала да буде увучена покварену кампању дезинформисања и прикривања на страни Сирије.

– Руске војне снаге биле су распоређене заједно са сиријским у ваздухопловној бази Шајрат (као што су и широм Сирије), што увећава могућност да је Русија имала сазнања о решености Сирије да употреби сарин у Хан Шејхуну и није ништа урадила да то спречи.

– Коришћење сарина од стране Сирије и руска одбрана те употребе чврсто сугеришу да је Сирија сакрила залихе нервног агенса од тима за разоружање УН, који је провео већину 2014. године у инспекцији и уклањању хемијских борбених средстава из 12 сиријских складишта хемијског оружја, у складу са договором постигнутим између Обамине администрације и Русије након наводног, и још увек недоказаног, сиријског коришћења сарина годину дана пре тога против побуњеника у предграђу Дамаска.

Известилац је, на своју част, био опрезан и употребио је речи „мислим“, „сугерише“ и „верује“ најмање 10 пута током 30 минутног догађаја, али је такође рекао и да је његов извештај заснован на подацима са којих су скинули ознаку поверљивости „наше колеге из обавештајне заједнице“. Оно што известилац није казао, а многи можда нису знали, јесте да велики број поверљивих информација у заједници закључује да Сирија није употребила сарин у нападу 4. априла.

Мејнстрим медији реаговали су на начин на који се Бела кућа и надала: чланци у којима се напада наводно руско прикривање употребе сарина били су доминантне вести и многи медији су игнорисали безброј ограда које је изнео известилац. Створен је утисак обновљеног Хладног рата. На пример, Њујорк тајмс – водеће америчке новине – ставио је следећи наслов „Бела кућа оптужује Русију за прикривање напада хемијским средствима у Сирији“. Чланак додуше помиње руско одбијање, али оно што је известилац описао као „информације са којих је скинута ознака тајности“ изненада је постало „обавештајни извештај са којег је скинута ознака тајности“. Ипак, још нема формалног обавештајног извештаја у којем се наводи да је Сирија употребила сарин, једва „сажетак на основу информација о нападима са којих је скинута ознака тајности“ на који се известилац позвао.

Криза је склизнула у други план крајем априла јер су Русија, Сирија и Сједињене Државе остале усредсређене на уништење ИСИС и милитаната Ал Каиде. Неки од оних који су прошли кроз ову кризу остали су са питањима која лебде у ваздуху. „Салафисти и џихадисти добили су све што су желели из своје преувеличане смицалице о употреби нервног гаса у Сирији“, рекао ми је виши саветник америчке обавештајне заједнице, говорећи о ужареним тензијама између Сирије, Русије и Америке. „Проблем је следећи, шта ако дође до још једне подметачине са употребом сарина од стране омражене Сирије? Трамп је подигао улог и сатерао себе у ћошак одлуком да бомбардује Сирију. И немојте да мислите да ти момци не планирају следећу подметачину. Трамп неће имати избора, осим да бомбардује поново и то жешће. Он није у стању да каже да је погрешио“.

Бела кућа није одговорила на специфична питања о бомбардовању Хан Шејхуна и аеродрома Шајрат. Питања су достављена електронском поштом 15. јуна и на њих није стигао одговор

Са енглеског посрбио: Aerial6

„Је*ено смо у проблему“

(Welt, 25. 6. 2017)

Обавештајни званичници сумњали су у наводни напад Сирије сарином у Хан Шејхуну

Председник Доналд Ј. Трамп са неким од својих најближих саветника у Мар-а Лаго 6. априла 2017. на затвореном састанку о резултатима ракетних удара на базу Шајрат (Фото: picture alliance/ASSOCIATED PRESS/AP Content)

ВЕЛТ АМ ЗОНТАГ објављује службену комуникацију саветника за безбедност и активног америчког војног лица са терена, на служби у значајној бази у региону.

Ову конверзацију доставио је Сејмор Херш. Разговор се води између саветника за безбедност и активног америчког војног лица на служби у значајној оперативној бази о догађајима у Хан Шејхуну. Ми смо унели скраћенице: Америчко војно лице (ВЛ) и саветник за безбедност (СБ). Из безбедносних разлога неки подаци о војним операцијама су изостављени

6. април 2017.

Војно лице: Је*ено смо у проблему.

Саветник за безбедност: Шта се десило? Је л’ Трамп игнорише обавештајце и намерава да удари на Сиријце? И ми излуђујемо Русе?

ВЛ: То не ваља… ствари се закувавају.

СБ: Можда јуче ниси гледао Трампову конференцију за штампу. Потпуно је у причи медија, а да није ни тражио обавештајне податке. Вероватно ће Руси да нас ишутирају. Је*ено опасно. Где су овде одрасли? Пропуст у ланцу командовања да се председнику саопшти истина, без обзира жели ли он да је чује или не ући ће у историју као један од наших најгорих тренутака.

ВЛ: Не знам. Ово нема никаквог смисла. Ми ЗНАМО да није било напада бојним отровом. Сиријци су погодили складиште наоружања (легитиман војни циљ) и било је колатералне штете. То је то. Они нису извели никакву врсту напада бојним отровом.

ВЛ: И сада им по глави истресамо брдо томахавка.

СБ: Овде је од почетка постојао скривени план. Ово је покушај да се на крају дође до Ирана. Оно што људи око Трампа не разумеју јесте да Русија није тигар од папира и да они имају снажније војне потенцијале од нас.

ВЛ:  Не знам шта ће Руси да раде. Можда се само наслоне и пусте Сиријце да бране своје границе или им пруже неку врсту симболичне подршке или ће да нас одувају са неба назад у Ирак. Искрено, не знам шта можемо у овом тренутку да очекујемо. Чини ми се да је све могуће. Руски систем противваздушне одбране  је способан да обара наше томахавке. Ово је баш крупно… Ми смо и даље у пуној приправности…

СБ:  Потпуно си у праву. Русија ово неће да прихвати тек тако.

СБ: Ко ово гура? Да ли Вотел (генерал Џозеф Л. Вотел командант Централне команде САД, примедба уредника Велта)?

ВЛ: Не знам. Свакако долази од неког високо… Ово је баш крупно.                       .

AS: Мора да је POTUS (председник САД, прим.прев.).

ВЛ:  Они (Руси) разматрају своје опције. Индикације су да ће пружити пасивну подршку Сирији и неће активирати своје системе осим ако не буду угрожени … Другим речима то је то.

7. април 2017.

СБA: Шта се дешава, шта раде Руси. Да ли сам у праву да смо причинили мало штете Русији или Сирији?

ВЛ: Срећом, ништа нисмо погодили. Они су повукли све авионе и персонал. Приредили смо им веома скуп ватромет.

ВЛ: Они знају где се бродови налазе и посматрали су удар од лансирања до завршетка.

ВЛ: Руси су ван себе од беса. Тврде да имамо стварне обавештајне податке и да знамо истину о удару на складиште оружја.

ВЛ: У праву су.

ВЛ: Чини ми се да нема никаквог значаја да ли смо изабрали Клинтонову или Трампа. С*ање.

ВЛ: Нико не говори ког ђавола тражимо у Ираку и Сирији, пре свега. Ова мисија је сада сје*ана.

СБ: Да ли су твоје колеге попизделе или сви прихватају ситуацију и говоре да је сада у реду.

ВЛ: Овде је лудница… Па чак смо Русима јавили сат времена пре удара.

СБ: Али су они јасно знали шта се спрема.

ВЛ: Ма наравно.

ВЛ: Сада Фокс објављује да смо изабрали удар на сиријски аеродром јер је одатле кренуо напад бојним отровима. Уауу! Па не можеш питу од г… направити.

СБ: Они то раде. Мислим праве је.

ВЛ: Ово је толико је*ено покварено.

СБ: Амин!!!

8. април 2017.

ВЛ: Руси су бескрајно разумни. Упркос оном што у вестима јављају они и даље покушавају да не дође до сукоба и координишу ваздушну кампању.

СБ: Мислим да Руси још не разумеју колико је Трамп луд у овој ствари, а мислим да ми не схватамо колико штете Руси могу да нам нанесу.

ВЛ: Они показују запрепашћујућу уздржаност и невероватно су опуштени. Изгледа као да су највише заинтересовани да се све смири. Они не желе да изгубе нашу подршку у уништавању ИСИС.

СБ: Али, ја имам осећај да једноставно покушавају са тим приступом онолико дуго колико мисле да може да функционише. Ако наставимо са оваквим агресивним наступом они ће узвратити.

Сејмор М. Херш

Са енглеског посрбио: Aerial6

Categories: Посрбљено

Tags: Aerial6, Доналд Трамп, САД, Сејмор Херш, Сирија