Појавили су се, међутим, наговештаји да не иде све онако глатко као што је замишљено, да је једноумље уздрмано, и да формалност у највишем народном представништву неће моћи да се испуни тек тако, па је из СНС-а најављено да ће се одлука о новој премијерки одложити за недељу дана
Ана Брнабић
Пошто је, како каже, дуго размишљао пре но што је предложио гцу Брнабић за мандатарку, Александар Вучић се, ако му је веровати, суочио са не баш идеалном подршком својих најоданијих присталица и сарадника, народних посланика напредњака. Био је уверен да ће сви они – послушно као и увек досад, без размишљања и сувишне радозналости – једногласно поступити по његовом налогу и на седници Народне скупштине изгласати нову председницу Владе.
Појавили су се, међутим, наговештаји да не иде све онако глатко као што је замишљено, да је једноумље уздрмано, и да формалност у највишем народном представништву неће моћи да се испуни тек тако, па је из СНС-а најављено да ће се одлука о новој премијерки одложити за недељу дана.
Уз већ раније познате изјаве седам посланика Јединствене Србије и Муамера Зукорлића о томе да неће гласати Вучићев предлог, јавности је представљено да је било и неких опречних ставова међу напредњацима, а што је њиховог председника навело да хитно приступи неопходном „завртању ушију” и „испирању мозга“ неодлучних и колебљивих посланика СНС-а.
У првом тренутку „мали Алек“ се није изјашњавао о непредвиђеним потешкоћама, већ је то уместо њега учинио министар Стефановић обавестивши јавност да се дешава нешто необично и неочекивано:
„У веома смо тешкој ситуацији око формирања стабилне већинске подршке и целу недељу ћемо искористити за њено обезбеђивање. Ако у томе успемо, можемо да очекујемо да седница Скупштине на којој би требало да буде изабрана нова премијерка почне наредног викенда. Вучић је одлучан и истрајан у свом предлогу и неће га мењати ни по коју цену, јер ово није само питање подршке Ани Брнабић, већ и њему”.
У понедељак, 19. јуна, он је одржао састанак са посланицима напредњака на коме им је објаснио разлоге због којих је предложио гцу Барнабић за нову председницу Владе, а у, за њега несхватљиво краткој, поруци новинарима саопштио како је било тешко, јер је било и другачијих мишљења. Ипак су, после двочасовне расправе (пре ће бити: слушања председниковог монолога) сви присутни посланици подржали Вучићев предлог. Тако ће прва српска мандатарка добити неопходан број гласова у Скупштини, док ће наша јавност поново доћи до закључка како је сваком члану СНС-а дозвољено да мисли шта год хоће, па и сасвим различито од АВ-а – све док то не буде гласно изговарао или поступао по свом уверењу.
Овакав развој догађаја око изјашњавања о новој мандатарки био би још занимљивији ако би се неки од посланика из редова опозиције сетио да је, према пословнику о раду највишег представничког дома Србије, одлуке могуће доносити и тајним гласањем (оно може да буде предвиђено законом, пословником или посебном одлуком) и предложио да се посланици изјасне о његовом захтеву да гласање буде тајно.
Није тешко замислити како би у том случају изгледале реакције Маје Гојковић, Александра Мартиновића или неког трећег дежурног чувара лика и дела А. Вучића. Нема сумње да би приметили како они уопште не виде потребу за таквим начином гласања, јер би он само успорио рад Скупштине и одложио доношење једине правилне одлуке, додајући успут и неизоставну причу о убедљивој победника „малог Алека“ на председничким изборима.
Уколико се, ипак, догоди непријатно изненађење по предлагача и у Народној скупштини не буде потребна већина за гцу Брнабић, председник се неће збунити. Већ је најавио свој следећи корак: Расписаће нове редовно ванредне парламентарне изборе!
И тако их није било још од прошле године, па их се народ баш ужелео. Празан му је и досадан живот без њих, па их очекује с нестрпљењем, поготово што га тако „мало коштају”. А кад се већ помињу трошкови, и ту је лако наћи решење. Тешко да има страног кредитора који у оваквим приликама неће радо притећи у помоћ Србији како би коначно стала на ноге, наставила реформе и напредовање на европском путу.
Categories: Судбина као политика
Навијам за изборе. Изгледа да су неки (досадашњи) безмудићи одлучили да коначно набаве муда (сви им се смеју – народни посланик а нема муда због чега жена мора да титра комшијина). Ко буде гласао за предлог мандатара Брнабић је у суштин безмудић. Имамо да ће у Парламенту да се пребројавају безмудићи. Чланице женске мреже у парламенту које гласају за мандатара Брнабић су инако екстремне феминисткиње а то знач кучке.
И тако имамо истрагу безмудића и кучки.
Живели.