Слободан Антонић: Дуално образовање – произвести у Србији јефтину радну снагу за немачке фирме

Недавно су у Србији одржане три трибине о нацрту Закона о дуалном образовању. Понављамо текст проф. Слободана Антонића о овој важној теми (први пут објављен фебруара 2017. године)

Слободан Антонић
Слободан Антонић

Најважнија тема за Србију је дуално образовање“, објаснио нам је недавно премијер. „Уколико хоћемо да променимо своју земљу, мораћемо да прихватимо дуално образовање“, додао је.

Променити Србију, по премијеровом објашњењу, значи следеће: „У Швајцарској се деца са 14, 15 година одлучују за занате, истовремено уче и раде. Просечно време када код нас млади почињу да раде је 30 година. Не могу наша деца да глуваре у 25. години и када их питаш шта радиш – да одговарају `чекам комбинацију`. Морамо да променимо тај начин размишљања“.

Вучић је дипломирани правник, али никада није радио у струци. Прво и једино професионално радно место, пре него што је постао профи политичар, било је место директора хале „Пинки“. Тај положај добио је као члан странке. Тада је имао 26 година. Дакле, у његовом случају, „глуварење до 25. године и чекање комбинације“ није било баш сасвим неисплативо.

Две године доцније постао је министар информисања. Од тада ништа друго није радио, искључиво се бавио политиком. Двадесет година након тога, управо од њега слушамо резил да је српска омладина лења и да јој треба „дуално образовање“, како би већ са 14 година почела да ради.

Да, наша омладина нема баш претерано развијене радне навике и не цени физички рад. А да није то можда и зато што је мануелни рад у Србији слабо плаћен? Притом другог посла у Србији слабо има, а и тада само за чланове владајуће странке. Зашто би онда неко ко има 18 година устајао у 6.00, стављао пелену и цео дан проводио за машином – за 20.000 динара месечно?

Иако српска омладина није физички радила, до сада је, ипак, у основној и средњој школи, стицала образовање које је раније било и прилично квалитетно (па чак и сада оно није сасвим рђаво). Функција образовања, уосталом, и није једино да обучи некога да ради, већ и да га научи да мисли и да усвоји културу свог, и других, народа. Зато се чак и у нашим средњим стручним школама уче, на пример, историја, књижевност, устав, језици итд.

Дуално образовање – како нам представља Вучић, а какво оно и јесте у Немачкој – нешто је сасвим друго. Оно производи раднике који не само што осим своје машине не знају за остало, већ ни не желе да размишљају о осталом. У нашем  случају дуално образовање је потребно како би се у Србији произвела јефтина радна снага за немачке фирме.

У студији немачке фондације Бертелсман указује се на то да Немачка, која је данас главни партнер Србије у спровођењу реформе стручног образовања, има интерес да у земљама увозницама немачке индустријске робе створи довољан број мајстора који је могу одржавати и поправљати. Србија највише робе увози управо из Немачке, а овде је регистровано и око 400 немачких фирми. „Дуално образовање“ у Србији, с немачким фирмама као партнерима, олакшаће и добијање радних дозвола за компаније које своје раднике шаљу на рад у Немачку.

„Све то говори у прилог тези“, каже се у једном критичком коментару,  „да је дуално образовање начин да се инвеститорима обезбеди висококвалификована и јефтина радна снага о трошку (српских) пореских обвезника“.

Наивно је мишљење да ће српски дуалци, и када буду радили за немачке фирме у Србији, имати плате као немачки радници. Циљ целокупне економске политике управо је да се наднице домаће радне снаге у Србији задрже на што нижем нивоу, како би стране компаније могле да остварују што веће профите.

Српски медији су, 19. јула 2016, пренели вест из новосадске хитне помоћи о масовном онесвешћивању радника америчке компаније „Lear“, чији су погони смештени у магацинима луке „Нови Сад“. „У хали где је неколико стотина људи“, жалили су се тамошњи радници, „нема прозора и ваздуха, и није било клима-уређаја. Унутра је плус 50, а ми радимо 12 сати дневно. Људи су падали у несвест поред машина, а `Lear` је са једним новосадским такси удружењем склопио уговор тако да ко се онесвести има бесплатан превоз до куће или болнице“.

„У фирми `Lear`“, каже се на крају текста, „запослено је 2.500 људи, а плата је 23.000 динара“.

Када је једна огорчена радница ваљевског погона Горења упитала Вучића, док је ишао ка погону, да ли он зна под којим условима се тамо ради, он јој је одговорио: „Одмах ћу да питам (руководство!), никакав проблем са тим немам. Ако имате неког другог ко је обезбедио 300 или 2.500 радних места покажите ми!“. На то му је радница рекла: „Имате (у Горењу) жену која ради 24 сата“, да би од премијера чула: „Ја се дичим што радим понекад и 24 сата. Не знам за профит, ја га не узимам, али се трудим да радим што више и тиме се поносим“, рекао јој је. На то му је радница одговорила да она не би волела да њена деца раде 24 сата. „Можда ви не бисте волели, али ја бих волео да моја деца раде што више могуће“, одбрусио јој је Вучић. „Само да раде“.

Овај дијалог је заправо прави економски и друштвени програм нашег премијера. Србија треба да буде земља дуалног образовања које производи раднике који би требало да буду срећни уколико раде „за страног инвеститора“ 24 часа, јер и он, премијер, наводно ради 24 часа „и тиме се поноси“. „Премијер је изразио очекивање“, каже се у једној вести од 13. јула 2016, „да ће његов син, пошто није уписао факултет, постати радник“.

Наравно да не може бити искрена премијерова жеља да Данило Вучић збиља ради 24 часа, на 50 степени, за 23.000 динара. Тако  нешто не би свом детету могао да пожели ниједан отац. Али то јесте премијерова порука за какву будућност остали Срби треба да почну да спремају своју децу.

Као што је Владимир Димитријевић одавно приметио (Нови школски поредак, 2005, стр. 6), у евроунијатској визији поделе рада Србима је намењена улога искључиво „помоћног становништва“, односно помоћне радне снаге. Уосталом, то нам је директно саопштио и Герд Милер, немачки министар економије„Србија је, истакао је, корачала храбрим путем, јер смањивање плата и пензија није био лак посао. Брже до богатства (данас) могу доћи инсталатери, стручна радна снага, него министри. ‘Бош-у’ (у Србији) нису потребни филозофи и политиколози, већ су им важнији млади који су спретни у рукама и брзог схватања“.

Ето то је „визија за Србију“, то је план будућности земље која је, по прекјучерашњим речима нашега премијера, „искрен и одан пријатељ и партнер Немачке“. Сјајно је, за Герда и Александра, што смањујемо плате и пензије, а наша деца моћи ће да буду, у најбољем случају, водоинсталатери и бравари у ᾿Бошу᾿.

Мантра о дуалном образовању саставни је део управо те „визије“. Избацивање општеобразовних предмета из стручних школа до сада је онемогућавао Национални просветни савет. Новим законом предвиђа се, зато, његово укидање, а министар просвете овим законом добија и овлашћење да непосредно именује директоре школа (који, затим, запошљавају наставнике). Тако ће кроз познато „једноначалије“ (нем. Führerprinzip) српска просвета, најзад, бити стављена под контролу. И од ње ће, коначно, моћи да буде направљен погон за производњу ᾿Бошових᾿ „инсталатера“.

У овом тренутку троје просветара штрајкује глађу испред Владе Србије јер су им, због сукоба са директорима, одузете лиценце. Када се пак заврши ова најновија „реформа просвете“, када све буде, најзад, концентрисано, глајхшалтовано (нем. gleichschalten), упреподобљено  потребама и интересима наших „пријатеља и партнера из Немачке“, у српској просвети више неће бити штрајкова, ни протеста – јер неће више бити српске просвете.

Постојаће „дуално образовање“ – с једном памећу за „проле“, а са другом за „компрадоре“. Прва памет вероваће да је сјајно да српска деца буду „инсталатери“ и да раде за 23.000 динара, 24 часа дневно, „поносни што раде“. Друга пак памет знаће да је, док је „глупих прола“, најисплативије бити министар који своју земљу продаје атлантистичком Молоху, сребрњаке слаже у Швајцарској, а потомке намешта као менаџере у банкама и јавним предузећима.

Докле ће нас сматрати „пролима“? И да ли ћемо ми, просветни радници, дозволити да стварно будемо утерани у дуално образовање?

Наслов и опрема: Стање ствари

(ФСК, 14. 2. 2017)

Advertisements

9 thoughts on “Слободан Антонић: Дуално образовање – произвести у Србији јефтину радну снагу за немачке фирме”

  1. Председник је тешка незналица: тачно је да се у немачком школству деца упућују на занат са 15 или са 11 година, наравно по процени да нису за веће школе. Али случајно то су деца гастарбајтера и најбеднијих староседелаца. Дуално образовање производи круг беде.

    Свиђа ми се

  2. Иако се често и у многоме слажем са Антонићем, овај пут не мислим да је у праву!
    Замерао сам много тога „усмереном образовању“, али његовим укидањем шта смо добили?
    Масу „гимназијалаца“ који појма о појму немају!
    Не само зато што падом квалитета општег основног и средњег образовања у Србији похађање гимназије више не гарантује висок ниво општег образовања и културе, већ зато што смо добили масу гимназијалаца КОЈИ НЕ СТУРИДРАЈУ, НЕ ЗНАЈУ НИШТА ДА РАДЕ И НИСУ ОСПОСОБЉЕНИ ЗА БИЛО ШТА!
    Раније се знало – гимназијалци студирају и то је то.
    Али шта сад?
    Шта ако гиманзијалци из било ког разлога не заврше студије (ако су их уопште и започињали)?
    Шта са њима, када су практично НЕКВАЛИФИКОВАНИ будући РАДНИЦИ?
    Мислим да се општом културом и образовањем треба бавити у првом или и у другом разреду средње, а потом свима дати неку струку „у руке“, па ако „пукну“ на студијама, да макар могу било шта да раде (и у Србији, а ко има среће и „преко“)!

    Или до те мере подићи критеријум за упис у гимназију, да могу да је упишу само изузетни ученици (такође и критеријуме оцењивања, током похађања наставе кроз сва четири разреда, тако да никоме и не падне напамет да пожели да упише гимназију, ако заиста није изузетан ученик)!
    Наравно, у ту сврху и смањити број гимназија у Србији!
    А остали, који нису најбољи, ићи ће у средње струковне четворогодишње школе (које ће им или уз полагање диференцијалних испита и директно, такође омогућити упис на факултет)!

    Док се држава распада и у сваком погледу се незаустављиво суновраћује, смешно је очекивати од просвете било шта, осим стварања „кадрова“ који ће побећи из земље, како би уопште ПРЕЖИВЕЛИ!!!

    Свиђа ми се

  3. Sramno,decu u roblje,a Prosvetu vec dovoljno unizenu pod led…..Ja svoje necu dati,hocu u Nemacku,moze,tamo ih placaju i cene,ovde prave sluge sa 14 godina…Idem iz Srbije,hvala Ti veliki covece,doduse pod navodnike…. SVI CUTE I GUTAJU,CUTIM I JA ODLAZECI,GLAVOM BEZ OBZIRA ODAVDE!!!!

    Свиђа ми се

  4. Они који говоре о четворогодишњим стручним школама треба да сами себи поставе питање: а где ће ти кадрови да се запосле? Људи машинске, електротехничке, медицинске и других сличних струка такође се тешко запошљавају у Србији.

    Притом Антонић не пише против оваквих школа и образовања ђака у оваквим школама већ против свођења оваквих школа на радионице за обуку. Стерилизоване од било каквих општеобразовних садржаја. Којих по мом мишљењу треба да буде више! Јер будимо искрени многи од новоувођених заната дају се савладати за неколико месеци практичног рада – шта мислите колико вам треба да постанете вешти “инсталер клима уређаја“? Можда би било мудрије организовати обуку за оваква занимања изван главног тока просветног система (нешто као давнашњи народни универзитети) да човек може нешто да ради ако већ нема неко више образовање и боље занимање.

    А оно што нам припремају наши задни пријатељи нису чак ни четворогодишње стручне школе као норма – камо среће! То су пре двогодишњи курсеви уз практичан рад и прирпема за тзв. “шрафцигер индустрију“.

    И на крају: баш када је у току доба општег суновраћења треба да гледамо како да сачувамо језгро кључних просветних, научних, медицинских и других установа које ће послужити као пелцер када се небо разведри.

    Свиђа ми се

  5. @Milos

    А где ће у Србији да се запосле људи било које струке?
    Наравно да се већином неће запошљавати у Србији, већ ће бежати из земље (што пре, то боље)!
    То је једина реалост. Све остало су наше лепе жеље, а практично је – фантазија!
    Ако неко жели да се бави рецимо историјом, социологијом или филозофијом, а бравар је, па ко му брани?
    Само нисам још приметио да и код нас и било где у свету бравари показују интересовање за тим (уз сво поштовање изузетака, а који се броје у промилима)!
    ЈЕДИНИ бравари за које знам да су склони друштвеним наукама, су свршени студенти неког од поменутих факултета, а који НЕМАЈУ ПОСЛА, па се из „нужде“ (јер ипак мора од нечег да се живи) баве браваријом, столаријом, конобаришу, пеку пице и сл. без идеје и наде да се ИКАДА запосле у струци (у Србији наравно)!
    Посла има (али за малу плату) једино за ИТ стручњаке, покојег машинца, грађевинца, медицинаре и стоматологе (углавном их траже за продају опреме и сл. а не за рад у струци)!
    Па једини који данас зарађују у Србији (својим радом, а не крађом и „мувањем“) су аутомеханичари, аутоелектричари, водоинсталатери, електричари, бравари, столари и сл. (мада када ми занатлија испостави рачун имам обичај да кажем да се ради о „чистој крађи“)!
    Дакле ЗАНАТЛИЈЕ (не знам да ли Вам је скорије затребала нека од њихових услуга, али не само да кошта, ећ се и ред чека)!!!
    Шта ће керамичару нпр. предмет „социологија“ и то у све четири (или три) године средње школе?
    Мислите да су му потребни подаци о француској буржоаској револуцији или да треба да памти датум пада Бастиље?
    Док се не реши проблем пре свега корупције, а потом и дилетантизма (дакле запошљавања људи који везе са струком и искуством немају), у Србији неће бити никаквог економског и привредног напретка и просперитета!
    А ако тога нема, па нема ни наталитета!
    Обрни – окрени, све се своди на корумпирану и неспособну власт, која нема никакав план нити решење!
    какав бре ниво опште културе, када смо постакли НАЈСИРОМАШНИЈА земља у Европи (или једна од 2-3 такве) са 50% незапослених (ко још верује у лажне статистичке податке које се објављују, а који су засновани на броју пријављених на бироу рада?).
    Па на једног пријављеног на бироу, долазе 1,5 до 2 непријављена!
    Нека држава уведе казне за некоришћење ћирилице на ТВ-у и нека се позабави квалитетом ТВ програма, ситуација са „добрим укусом“ и недостатком „опште културе“ ће се врло брзо променити!

    Неком се не свиђа ово што пишем (очигледно је по броју негативних гласова мог претходног поста), па то је његов проблем. Не свиђа се ни мени, али је то једина истина у данашњој окупираној и од стране разних власти додатно упоропашћеној Србији!!!

    Свиђа ми се

  6. И наравно, извињавам се браварима, јер исто се може применити и на рибаре, посластичаре и све остале занатлије (зашто би само бравари били изузетак)!

    Српски, макар један страни језик, историја, основе рада на рачунару, математика, физика и хемија (обимом градива прилагођене нивоу образовања и струци) су једнино што је од „општих“ предмета потребно било ком занатлији или ученику било које средње стручне школе!
    Остало ће ВАЉДА савладати путем стручних предмета и кроз праксу.
    А „виши ниво образовања“ нека друштво захтева од гимназијалаца (који се у гимназији ионако спремају за факултет)!
    А гимназијалце притегнути, тако да се и не усуде да уписују гимназију, ако нису најбољи!
    А не као сада – имамо чак 14 Беогрдских гимназија, а свега 2-3 са достојним критеријумом. Остале су (као њихови „школовани кадрови“) – најобинији „ДРЕШ“ и незналице!

    Свиђа ми се

  7. Нажалост, прибојавам се да се слабо разумете у макроекономске параметре који одређују ситуацију у земљи. Ситуација у Србији мало везе има са корупцијом па и са дилетантизмом (ако под тим не подразумевамо дилетантизам на највишим нивоима власти). Она има везе са под један изостанком развојне економске политике на државном врху (што има везе са политичким одлучивањем) и под два лошом позицијом Србије у светском капиталистичком систему (што има везе са историјом, геополитиком и политичком економијом). Да бисмо утицали на друго – или да будем прецизнији да бисмо имали макар и најмање шансе да утичемо на друго – морамо да утичемо на прво.

    Наравно, државни врх увезан са елитом из иностранства прижељкује да ми немамо појма шта је заправо проблем. Јер боље је веровати да смо глупи (дилетантизам) или морално искварени (корупција) и да зато наш извоз кошта много, увоз је јефтин а задуживање неминовно.

    Наравно, утуцавање у главу мора да почне од основне школе. Кад премијер каже деци како су им родитељи глупи, лењи и неспособни. Па онда лепо у средњу школу да се оспособе да заврну три шрафа на уређају произведеном у морално савршеној и интелигентној Немачкој (или Кореји, није ни важно).

    И наравно, и оних 10% који можда некада хоће да ставе прст на чело треба ту могућност ускратити и препустити их таблоидима, ријалитијима, фејсбук какофонији и осталим културним садржајима који се намећу.

    У набрајању занимања заборависте да у Србији ваљда од свог рада живе и лекари, инжењери, пољопривредници, наставници/професори, па и наши малобројни привредници? Или се рад тих људи убраја у мување? Мислим да имамо не само радикално различите погледе на сврху и смисао образовања већ и на природу рада (или барем пожељног рада).

    Свиђа ми се

  8. @Milos

    „… прибојавам се да се слабо разумете у макроекономске параметре који одређују ситуацију у земљи. Ситуација у Србији мало везе има са корупцијом па и са дилетантизмом (ако под тим не подразумевамо дилетантизам на највишим нивоима власти)…“

    Па ово сам и написао УПРАВО због „макроекономских параметара“, а односи се највећим делом УПРАВО на „дилетантизам на највишим нивоима власти“.

    Па зар сте ви мислили на подмићивање шалтерске службнице у општини, чоколадом или парфемом?
    На том нивоу Ви пишете?

    „Развојне политике“ УПРАВО и нема услед корумпираности (чијим несанкционисањем и подржавањем инострани „ментори“ плаћају послушност домаћих лопова из врха власти, а којима је („менторима“) циљ да потпуно униште, распродају и распарчају Србији – тј. оно што је од ње остало).

    Као што је нема ни због дилтантизма (погледајте у „Вујаклију“ шта та реч значи и не посматрајте је „уско“, како је већ тумачите). Да истим тим „менторима“ не одговара, зар би могао Тома „гробар“ да не оде у затвор збг фасификовања факултетске дипломе (или Неша „слина“, Синиша „мали“ и њима слични због крађе „доктората“ и сл.), већ да „владају“ Србијом?
    Дилетантизам значи и запослити тек свршену студенткињу на место професорке (ли директорке школе, или још горе, МИНИСТАРКЕ ПРАВДЕ), а имате професоре са по 20-30 год. радног стажа, који су остали без посла и на бироу су.

    О каква 3 шрафа пишете?
    Не поцењујте мајсторе или техничаре. Без њих нити једна једина фирма не може да функционише!
    Какво завртање 3 шрафа код техничара за електронику, слабе или јаке струје (из „Тесле“), код прецизног механичара, оптичара или стоматолошког техничара – протетичара?
    Не банализујте злонамерно читаву ствар!

    Проблем генерација које се данас школују је пад критеријума!
    А до пада критеријума је дошло услед ДИЛЕТАНТИЗМА И ПОСЛУШОСТИ (читај корумпираности) оних са власти, као и недостатка мотива (пре свега финансијских) код професора који треба да ту децу нечему науче!
    А ко је крив за такву финасијску ситуацију у школству?
    Ви?
    Ја?

    Не верујем да било ко од Срба (осим можда Вас и Вучића) мисли да су Срби глупи. Одакле Вам то?

    „У набрајању занимања заборависте…“
    Нисам, подразумева се (осим можда код Вас), па није ни потребно набрајати!

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s