Готово је опште мишљење да је Ана Брнабић залутала – како у Владу тако и на место премијера, односно да су и једно и друго звање последице притисака са Запада, не само због њене сексуалне оријентације, већ и школовања и усавршавања у САД и Великој Британији
Блицова кампања: Кад треба онда и мора
Француска и Србија се веома разликују, не само по броју квадратних километара и становника – већ и начину на који функционишу једна и друга држава.
Ове године се догодило да се председнички избори одрже у скоро исто време у истој земљи.
Затим је, после победе у другом кругу, Емануел Макрон је у року од пет дана именовао мандатара, а овај саставио Владу. У Србији је, опет, тај поступак, као што знамо, знатно сложенији и дуже траје. После убедљиве у првом кругу, 2. априла, Александар Вучић се, изводећи своје уобичајене представе за широке народне масе, скоро два и по месеца тобоже колебао и смишљао кога ће одредити за премијера. У јавности је, уз обилату помоћ оданих му гласила и сарадника из странке и/или коалиционих партнера непрестано подстицао неизвесност и наглашавао озбиљност одлуке коју треба да донесе, па је право чудо што се довитљиви власник неке од многобројних „бетова” у Србији није досетио да организује клађење и лепо заради.
Кад је А. Вучић најзад саопштио свој предлог да га на месту премијера наследи г-ца Ана Брнабић показало се да јагодински шериф није причао којешта када је пре извесног времена изјавио како будући председник Владе мора да буде добар домаћин, да има породицу и децу… Јавност је тада схватила на кога Палма циља и помислила: „Па, неће ваљда!”
Како се 15. јуна показало да, ипак, хоће – појавили су се безбројни коментари у којима се изражава огорченост што је Палма добро наслутио шта се спрема (или је то рекао по задатку, а што ће се најбоље видети како ће гласати када Народна скупштина буде одлучивала о Вучићевом предлогу).
Приличан број замерки коментара односи се и на сексуалну оријентацију госпођице Брнабић или што је „полухрватица”.
Као да је то важније од њеног скоро никаквог искуства у државној управи после само десет месеци министровања и озбиљних замерки за велике пропусте у раду министарства које јој је поверено прошлог августа, па се тако многи пензионери жале да пола године и дуже не могу да добију нову електронску здравствену књижицу.
Готово је опште мишљење да је Ана Брнабић залутала – како у Владу тако и на место премијера, односно да су и једно и друго звање последице притисака са Запада, не само због њене сексуалне оријентације, већ и школовања и усавршавања у САД и Великој Британији.
Сасвим је, међутим, свеједно ко је премијер или премијерка, па и председник, јер се одлуке о најважнијим питањима не доносе у Србији.
Categories: Судбина као политика
Ја кад залутам,кажем извините и излазим!Али код наше “елите”то нисмо још видели!Сви се уче,аматери,волунтаристи,воле да пробају!Страшно!
Има ту једна веома веома озбиљна ствар, а тиче се кодификације становништва, тј. прекрштавања. Ова особа која је наметнута за прву министарку и њен брат Игор раде печатирање, тј кодификацију (бар код) становништва за трилатералну комисију која је у дирекној служби сатани у високим ложама масонства. Примање броја тј. печата је иницијација прихватања мондијализма тј. глобализма који је пројекат антихришћана. Приликом сликања за био-метријски документ компјутер слика рожњачу ока (??) и обрисе лица те ствара дигиталног двојника у богохулном компјутерском бар-код систему и том приликом /иницијацијом/ додељује непоновљиви број особе који фигурира у купопродјаном систему уместо крштеног имена и презимена. Идентификациони број је и посмртан тј. непоновљив је и јединствен и фигурира у компјутеру “звер” и после смрти, што указује на религијску димензију те подмукле подвале.
Тако, на пример Петар Петровић не може нити да се лечи нити да добије своју зараду нити да путује ако се није одрекао свог имена и презимена прихватањем броја и имена тришестице бар код система у основу своје личности. Јер да би се идентификовао компјутер тражи број а не име и презиме. Нека је Бог у помоћи.
Једноставно речено, догађање око избора премијера јесте безобална простота. Никакво лутање, никаква залуталост, тек прецизно пузање низ литицу баналности и постварености… Политикантско, ропско гмизање у симулакруму метафизичке таштине које се кроз лаж представља за лет, за пуноћу замаха крилима…Тек кичасти нитковлук и хохштаплерај, бесловесан у подлости лакоће издаје и наказности самопорицања и самозаборава…Сам вучић и сав шљам , бедни и нишчи, око њега и не знају, не умеју боље, другојачије. Полуписмен полусвет, изопачен и огреховљен, комуњарски олош без достојанства и части, поштења и савести, лепрозна гомила јалових бастарда вазда осујећена увређеношћу и завишћу…Увређени свем племенитим и чистим, завидни према лепоти и добром, безбожно злодетеље и брложе, погане и кваре све што им нечистих руку допадне…