Дај Боже да нова генерација свештенослужитеља и верника молитвама Преподобног Јустина Ћелијског настави тамо где смо стали због наших људских слабости. А поновно окупљање у братској љубави остареле Јустинове духовне деце била би за све велика радост
Божјом вољом припала ми је част и одговорност да радим филмове, књиге и представе о две највеће српске црквене личности двадесетог века. О Светом Николају Српском и Преподобном Ави Јустину.
Два велика светитеља допуњавали су један другог. Владика Николај је био светски путник, мисионар и проповедник, а архимандрит Јустин је већи део живота провео у манастирској изолацији, у манастиру Ћелије код Ваљева.
Николај је својим огромним уметничким даром и даром дубоке вере покретао душе у масама, био савест и инспирација српског народа, представљао га у свету, а Јустин је у послератној изолацији тихо радио на обнови српске цркве. Бавио се теолошким радовима, и припремао је будуће владике који ће кад време сазри покренути обнову Српске Православне Цркве.
Ава Јустин, рођен на Благовести и крштен као Благоје, упокојио се на Благовести 1979. године. После његовог упокојења умро је убрзо и југословенски диктатор Јосип Броз. Југославија и комунистички режим почели су да се климају. Млади јеромонаси, Јустинова духовна деца – Амфилохије, Атанасије, Артемије и Иринеј кренули су у народ, мисионарећи и покрећући обнову за коју их је духовни отац припремао.
На таласу српске делимичне националне обнове Црква је изашла из своје дугогодишње изолације. Јустинова духовна деца су је предводила, мисионарећи, предајући на Богословском факултету, преводећи теолошка дела на српски, касније и уређујући епархије које су им биле поверене.
А онда је обнова застала. Братски дух је пострадао и између духовне браће нарастале су разлике па прикривени и отворени сукоби. Не значи да је њихов међусобни однос зауставио обнову, али је то сигурно допринело.
Јустинов план није довршен. Несложна браћа су допустила чак и то да један од њих зађе у воде раскола…
Као и обично како то бива међу Србима – боље смо се показали у ванредним околностима него у очувању освојеног.
Дај Боже да нова генерација свештенослужитеља и верника молитвама Преподобног Јустина Ћелијског настави тамо где смо стали због наших људских слабости.
А поновно окупљање у братској љубави остареле Јустинове духовне деце била би за све велика радост.
За сад можемо само са носталгијом да их гледамо заједно на овој фотографији, младе и уједињене љубављу према свом духовном оцу и тугом због растанка с њим, међу окупљеним народом, свештенством, монахињама и монасима. На сахрани Преподобног Јустина у Ћелијама.
(Фејсбук страница ђакона Ненада Илића)
Categories: Преносимо
“Јустинов план није довршен. Несложна браћа су допустила чак и то да један од њих зађе у воде раскола…”
Ако су и даље браћа једног духовног оца, – не гине им измирење, и поновно
литургијско заједничарење , као и како беше у време и за живота Преподобног
Аве Јустина Ћелијског.
А то се може само постићи кроз ни за јоту промењену једнобразност у литургиј-
ском поретку, по оној народној: ”ОД ОЦА ЈЕ ОСТАНУЛО СИНУ!”. тј. како је
Свету Литургију служио Свети Ава Јустин, тако исто треба да служе и
Његова духовна деца, уколико желе и даље да остану Његова духовна деца,
Драган Славнић
Данашња радост у манастиру Ћелије, радост ради делатног памћења и сећања на Преподобног Јустина Ћелијског, испуњена беше Свемилосном Љубављу Божјом коју је баш он, Јустин Светосавски од Тројице Једносуштне, од Богочовека Исуса Христа, за нас сироте и нишче умолио…Умолио да се саборно служи и саслужује Божанствена Света Литурђија, да Дух Свети залучи лица Артемија и Амфилохија једновремено и једноместно…Услишиће Господ молитву блаженопочившег праведника и добродетељног брата Жарка Видовића, тог пет прста на Јустиновој благодатној, духовној руци, да недостајућа два прста још једаред барем, буду на Светој Литурђији и заједно са осталима, рукохвате путир са Часним Даровима и причесте Србију на Светосавско братољубље, на кротки пољубац Богочовека који нас печати за Живот вечни…Данас у Ћелијама доживех на трен Богочежњиви осећај целовити и испуњења…Молитвом иштем од Јустина Ћелијског да прелест није…
Срамота, најблаже речено а ближе је хули на Духа светога. Изврћу се чињенице по узору на масонске комунисте и садашње глобалисте. Док год се не изнесе Истина да екуменисти и новотарци праве раскол и то се јасно и гласно каже, до тада ће сви самомислећи миротворци да буду упрегнути у јарам нечастивога.Без Истине нема јединстав а ако га и има шта ће нам ако је без Бога који је Истина.