Осим Вучићевог извештаја о трошковима председничке кампање, нема података ни за Сашу Радуловића, Луку Максимовића и Милана Стаматовића, али је и без њих свим грађанима Србије јасно да је многоструки победник у расипању новца управо „мали Алек“

Послеизборни билборд негде у Србији

Рок за предају извештаја председничких кандидата о трошковима током предизборне кампање истекао је пре двадесетак дана, али га, очигледно, нису сви они схватили као законску обавезу. Од једанаесторице такмичара за новог председника Републике, четворица, као да нису ништа ни потрошила те стога нису ни нашла за неопходно да се дописују са Агенцијом за борбу против корупције. Она је тако остала без потпуних података о уложеним средствима, па је нашој јавности могла да саопшти само трошкове седморице који су испунили своју обавезу.

Посебно је занимљиво што четворицу „заборавних” (а што и није неочекивано) предводи победник на изборима, Александар Вучић. „Мали Алек“ је и у овом случају испољио своју уобичајену бахатост и непоштовање закона и прописа који му се из неких разлога не допадају или их сматра сувишним. Јавност ће зато моћи само да нагађа колика је свота којом се он у својој ријалити кампањи немилице разбацивао.

Из извештаја Агенције за борбу против корупције види се да је од седморице савесних председничких кандидата највише потрошио Вук Јеремић – 261 милион динара, а најмање Мирослав Паровић – 2 милиона и 162 хиљаде. Нема података за Сашу Радуловића, Луку Максимовића и Милана Стаматовића, али је и без њих свим грађанима Србије јасно да је многоструки победник у расипању новца управо „мали Алек“.

Безбројне велике огласне табле са његовим ликом и порукама постављене су по градовима широм Србије, док су гледаоци малих екрана данима слушали и гледали премијерова пропагандна обећања. често мање или више вешто повезане са његовим премијерским активностима. Врхунац је био у самом финишу председничке трке када су гледаоци имали прилику да се из рекламног спота у коме мали Алек госпођи Нади враћа давно позајмљене „Ђулиће увеоке” увере и у његове велике глумачке могућности.

Огласи А. Вучића у штампаним медијима дан пред изборну тишину

Штампани медији, иако не тако моћни као телевизија, такође су узели велико учешће у Вучићевој предизборној кампањи; биле су препуне његових рекламних огласа, а непосредно уочи избора читаве странице новина биле су посвећене премијеровим пропагандним порукама. У исто време, лецима лепљеним по разним местима вођена је и антипропаганда против двојице кандидата (који су, ваљда, оцењени као једина опасна конкуренција AV-у?), Вука Јеремића и Саше Јанковића.

Мајстори маркетинга, међутим, вероватно сматрајући да ништа не треба препустити случају и да је потребно применити и друге мере како се будући бирачи не би можда нашли у недоумици за кога ће се определити другог априла. Присетивши се сличних акција Слободана Милошевића и митинга подршке његових присталица, у овогодишњим предизборним данима, поново су аутобуси препуни чланова странака владајуће коалиције кружили Србијом из места у место изражавајући своју приврженост „малом Алеку“ и позивајући неодлучне бираче да се и они нађу на „правој страни”.

Пошто победник није поднео извештај о потрошеним средствима, вероватно се, уз све остале трошкове, никад неће сазнати ни колико је пара бачено на „сендвичаре”, или какву су рачуницу у овом изборном туризму нашли аутобуски превозници и сервиси брзе хране.

Како време пролази, све је више изгледа да А. Вучић и тројица његових поражених супарника уопште немају намеру да обелодане своје трошкове у предизборној кампањи, па ће тако и ова прича остати незавршена – попут случаја „Савамалског фантома”, који се, као што нас уверавају, још подробно ислеђује.

Душан Петричић: Фантом из Савамале (Архивска карикатура из Политике)

С друге стране, нема места претпоставци да ће Агенција за борбу против корупције нешто предузети и предложити казне за четворицу несавесних учесника трке за председника Републике, па остаје једино нада да ће „мали Алек“ – после низа година – исто онако као што је госпођи Нади „у року” вратио позајмљене „Ђулиће увеоке” – обавестити јавност у Србији колико је платила његову кампању.

Categories: Судбина као политика

Tags: Александар Вучић, Војислав М. Станојчић, председнички избори 2017