У среду, 17. маја, у Светолазаревској крипти Храма светог Саве на Врачару, одржано је предавање његовог преосвештенства митрополита црногорско-приморског Амфилохија (Радовића). Предавање је насловљено „Видовданска етика и косовски завет“ а теме су биле разноврсне и концентрисане око страдалништва српског народа на Косову и Метохији и митрополитовог тродеценијског сведочења о овом тегобном путу. Такође, јединство српског народа и уверење да може доћи и до његове свеукупне обнове били су такође мање или више експлицитно присутни у митрополитовим речима. Многобројним присутнима се први обратио свештеник Далибор Стојадиновић.

Митрополит Амфилохије је отпочео своје излагање указивањем на страдања српског народа на Косову и Метохији почетком осамдесетих година и на мучан случај Ђорђа Мартиновића. Он је, како је митрополит навео, сахрањен у Лазаревом Крушевцу и представља симбол српског страдања на Косову и Метохији. Митрополит је прочитао једну своју песму из 1989. године која је била подсећање и промишљање ових тегобних времена које су обележили паљење конака Пећке патријаршије, скрнављење гробова и напада на свештенство. Власти су то покушавале да прикрију и релативизују надајући се узалудно да је реч о привременим и пролазним застрањивањима. Међутим, Црква и народ су предосетили да је реч о почецима Голготе српског народа на Косову и Метохији.

Косово и Метохија су према речима митрополита Амфилохија, „место васељенских размера“, распеће где се „открива велика тајна Христовог страдања“.

„Косово грдно судилиште“, записао је ловћенски световидац још 40–их година 19. века. Ове речи довољне су да их означимо пророчким, подвукао је митрополит. „Нико као он, иако никада није био на Косову, није тако дубоко доживео тајну Косова“.

Чему се Његош могао надати 1845, 1846. или 1847. године упитао се митрополит. Ту његову наду пробудиле су и у тадашњим невеселим политичким приликама личности вожда Карађорђа а раније и Петра I Цетињског, његовог стрица. Те везе, подвукао је митрополит, указују на органско јединство српског народа у различитим српским земљама (а сада и државама) чије је раскидање одрицање од нас самих.

Митрополит се кроз кратке опаске освртао и на савремене политичке прилике. Осврнуо се на критичаре који му сугеришу да се окане од бављења политичким стварима. Према његовим речима док год они који су задужени за политику буду издавали он мора да се бави политиком, када се буду устројили онако како треба радо ће им препустити првенство у тој сфери.

„Органски смо једно, јединствени и владика Раде је најдубље осетио ту органску везу – преко Косова и косовског завета“, поновио је митрополит указујући на низ историјских чињеница које недвосмислено сведоче о јединству српског народа у Србији и Црној Гори и на Косово и Метохију као средишну тачку у којој се ово јединство очитава. Карађорђе је, подсећа, тражио да се мошти Стефана Дечанског пренесу у Црну Гору. Краљ Никола и његов зет Петар Карађорђевић ослободили су Косово и Метохију. Гаврило Дожић је кључеве Дечана ставио код моштију Светог Петра Цетињског. И оне су сведочанство о верности косовском завету и његовом продужењу.

Митрополит Амфилохије

Митрополит Амфилохије је посведочио о отварању Светог архијерејског Сабора у Пећи светом литургијом у Пећкој патријаршији. Митрополит је, како наводи, том приликом поздравио његову светост патријарха српског Иринеја и сабраћу архијереје и изразио је нешто што му је, како је подвукао, тек сад постало јасно иако је написао више књига и других радова о косовском завету. Нису, према његовом суду, терористи Хашима Тачија први који су својим терором угрозили српски народ на Косову и Метохији већ су то били они који су растакали органско јединство српског народа.

Митрополит је сугерисао да треба читати извештаје патријарха Павла који је приљежно бележио шта се у то доба дешавало на тлу Косова и Метохије. Његови стил је, подсетио је митрополит, концизан, јасан, прецизан и језгровит, без сувишних речи. Одатле се може прецизно видети какав је однос свештеника, какав је однос власти и уопште какав је положај српског народа на Косову и Метохији.Велики део народа био је под притиском. Староседеоци који су имали велико искуство су ћутали али су били постојани. Дошљаци, често из Црне Горе и Херцеговине су већој мери прихватили нову идеологију и показали већу колебљивост пред албанским притисцима. Митрополит Амфилохије је подсетио да је духовно и морално стање српског народа у кризним временима било поражавајуће.

Митрополит је указао да је на Косову и Метохији и сада као и 1389. јасан и недвосмислен избор: коме ћемо се приклонити царству? „Земаљско је за малена царство, а небеско увек и довека.“ То су, у најкраћем, подсетио је Амфилохије, косовски завет и косовско опредељење. Свети кнез Лазар је могао, према суду митрополита, да уради оно што је урадио и Мило Ђукановић у наше време – да се определи за одржавање на власти и чување иметка у царству земаљском. Он је признао Тачија за свог пријатеља и сарадника у стварању „нове Европе“.

Судбина Косова и Метохије су, према митрополитовим речима, у знаку Христове Голготе и Христовог Васкрсења. Нико то, поновио је митрополит, није тако дубоко и аутентично доживео као „ловћенски тајновидац“ владика Раде. Свети Владика Николај био је такође дубоко проникао у тајну Косова. На њега је посебно велики утицај остварио владика Раде. Он је дубински сазревао и доживео је оно што се назива европском просвећеношћу. Према његовим речима „Европа је похот и памет“. Све се суштински своди на то двоје и све се своди на овострано, на земаљско царство. Она је то данас више и дубље од било које друге цивилизације, подвукао је митрополит. Та и таква цивилизација је подржала терористе Хашима Тачија и Рамуша Харадинаја да отргну Косово и Метохију од Срба. Митрополит је указао да је „наша држава“ (мислећи на Монтенегро) признала такво силеџијско стање „пљунувши на Петра I и Петра II, Николу I“ и страдале за ослобођење Метохије. Оно од српског народа што је преостало на Косову и Метохији митрополит је оценио као „мало стадо али одабрано“.

Своје излагање је закључио речима упозорења и речима наде – Косово је и данас у знаку крста и васкрсења али нека дешавања у српском народу, као што је велико ходочавствовање српске омладине у Острогу, указују да је опоравак могућ.

Предавање митрополита Амфилохија у надахњујућем амбијенту Крипте Храма Светог Саве било је изузетан духовни доживљај. Чуле су се оне и онакве речи каквих је мало у српском јавном простору и какве се из тог простора неумољиво потискују. Било је то, ако смемо тако да оценимо, својеврсно освајање слободе на „српско становиште“ у центру Београда. Када се у обзир узму тренутне политичке прилике, тај успех се не може занемарити.

Милош Милојевић

ИСПРАВКА: Овај чланак је промењен 10. 6. 2017. у 14:30 – исправљено је име свештеника Далибора Стојадиновића.

Categories: Дневник читаоца/гледаоца

Tags: Велибор Стојадиновић, КиМ, Милош Милојевић, митрополит Амфилохије