(Сајт Патрика Ј. Бјукенена, 8. 6. 2017)
Притиснут питањима Мегин Кели о својим везама са председником Трампом, Владимир Путин је изнервиран одговорио: „Ми уопште немамо никакву везу… Ја се са њим никада нисам срео. …Да ли сте ви сви тамо изгубили разум?“
Владимир Путин и Мегин Кели (Alexei Druzhinin/TASS via Getty)
Да, Владимире, jесмо.
Замислите само ово питање које опседа овај град још од Трамповог тријумфа и подгрева питање његовог опозива.
Да ли је Трамп сарађивао са Русима у провали и преузимању електронске поште Националног комитета Демократа (ДНЦ), која је затим предата Викиликсу и чиме је откривена државна тајна да је председавајућа ДНЦ, Деби Васерман Шулц, саплитала несрећног Бернија Сандерса?
Ако не лично Трамп, да ли су његови помоћници сарађивали са КГБ?
Сада, имајући у виду да НСА и ЦИА, како изгледа, пресрећу све што Руси кажу Американцима, зашто наш фамозни ФБИ, који истражује већ годину дана, није у стању да нам каже дефинитивно да или не?
Пужев темпо истраге коју води ФБИ објашњава Трампову фрустрацију. Чиме се објашњава ова млитавост ФБИ? Да је Едгар Хувер радио овим темпом, Џон Дилинџер би умро у дубокој старости.
Свакодневно слушамо на кабловској ТВ о скандалу „Трамп-Русија“ – међутим, нико није оптужен за сарадњу са Русима, а сваки службеник обавештајних служби, бивши или садашњи, који је говорио понављао је речи бившег вршиоца дужности директора ЦИА Мајка Морела: „О сарадњи протагониста Трампове кампање са Русима, има дима, али нема ватре – уопште. … Нема ни ватрице, ни мале свеће, нема ни варнице.“
Извор: Politico
Где су ти злочинци? Где је злочин?
Што се тиче састанака генерала Мајка Флина, Џареда Кушнера, сенатора Сешонса са руским амбасадором Сергејем Кисљаком, чини се да је Трамп тражио „незваничан канал“ према Путину да би испунио своје обећање да успостави боље односе са Русијом.
Ово има смисла, када се има у виду подивљала русофобија која овде влада и – иако изгледа дилетантски да је Флин хтео да користи руске канале за комуникацију – шта има инкриминишуће у томе?
Путин није Стаљин. Совјетске дивизије се не налазе на Елби. Хладни рат је завршен. Многи председници су користили незваничне канале. Вудро Вилсон је слао пуковника Едварда Хауса да разговара са Кајзером и са Британцима. Рузвелт је слао поруке Черчилу преко Харија Хопкинса.
Што се тиче Трамповог захтева директору Џемсу Комију да не буде сувише оштар према Флину, са људске стране је разумљиво. Флин је био одан сарадник и пријатељ и Трамп мора да се већ довољно лоше осећао самом чињеницом да га је отпустио.
Па, шта се овде, у ствари, дешава?
На страну сви вештачки шокови око тога шта су Кушнер или Сешонс рекли Кисљаку, мржња овог града према председнику Трампу и избезумљена жеља да га осрамоћеног обори са власти долази из периода пре његовог преузимања места председника.
Јер, Трамп није 2016. учествовао само као кандидат Републиканаца. Он је своју кандидатуру представио као одбацивање, одрицање од пропалих политичких и медијских елита обе стране. Американци 2016. нису гласали само за промену лидера, већ за револуцију која ће свргнути владајући режим.
Доналд Трамп (Извор: Печат)
Према томе, овај град се није повратио након Трампове победе, а председник им својим твитовима свакодневно трља нос због пораза.
Тражећи образложење за своје одбацивање, овај град се дохватио старе мантре. Ми нисмо изгубили! Избори су покрадени великом завером, „непријатељским актом“, нападом на „нашу демократију“, криминалном сарадњом Кремља и Трампових.
Дакле, Трамп је нелегитиман председник и дужност је честитих грађана из обе партије да раде на свргавању узурпатора.
Град је имао сличне аргументе 1968. када је победио Ричард Никсон, јер је речено да је у последњим сатима пред изборе организовао да председник Јужног Вијетнама одбаци нови мировни план Линдона Џонсона који би донео мир југоисточној Азији.
Тада је, као и данас, изнедрена „и“ реч – издаја.
Покушаји прекрајања избора у којима су елите одбачене нису необични у америчкој историји. И Никсон и Реган, након убедљиве победе у 49 држава, суочили су се са покушајима да се изборни резултати прекроје.
Са Никсоном и Вотергејтом елите су биле успешне. Са Реганом и Контра-Иран афером замало им је пошло за руком да униште великог председника који је приводио крају Хладни рат и победу Запада, без капи проливене крви.
Након убиства Линколна, председник Ендрју Џонсон је покушао да спречи радикалне Републиканце да заведу немилосрдну Реконструкцију пораженом и опустошеном Југу.
Радикали су усвојили Закон о председнику којим су Џонсону одузета овлашћења да отпусти било ког члана кабинета без сагласности Сената. Џонсон се супротставио и отпустио њиховог заступника, министра одбране Едвина Стентона.
Џонсон „из Тенесија“ је опозван и за само један глас је избегао да буде осуђен. Џон Кенеди је у својој књизи из 1956. сенатора који је гласао да спаси Џонсона назвао „Профил храбрости“.
Ако основ за свргавање Трампа буде оно што је Путин правилно дефинисао као „бесмислица“, овај град ће извршити ненасилан пуч против уставно изабраног председника. Овакав развој догађаја сврстао би нас у друштво трећеразредних земаља где су оваква средства уобичајен начин да корумпиране елите задрже власт у својим рукама.
Патрик Ј. Бјукенен (Patrick J. Buchanan) је политички коментатор, суоснивач и уредник The American Conservative. Бивши је виши саветник председника Никсона, Форда и Регана. Аутор је седам књига међу којима су Where the Right Went Wrong, Churchill, Hitler, and the Unnecessary War, Suicide of a Superpower: Will America Survive to 2025?
Са енглеског посрбио и белешку о аутору написао: Aerial6
Categories: Посрбљено
Оставите коментар